Nekadašnji crnogorski premijer Milo Djukanović, omiljen i osporavan političar, u intervjuu magazinu "Glorija" otkrio je neke detalje iz privatnog života. medju kojima je i podatak da nikada nije nosio Armanijeva ili Versaćeova odela, kao i to da u kafanu nikad ne bi otišao sa CD-om Frederika Šopena!
Nekadašnji crnogorski premijer Milo Djukanović, omiljen i osporavan političar, u intervjuu magazinu "Glorija" otkrio je neke detalje iz privatnog života. medju kojima je i podatak da nikada nije nosio Armanijeva ili Versaćeova odela, kao i to da u kafanu nikad ne bi otišao sa CD-om Frederika Šopena!Na početku političke karijere bio je prepoznatljiv po nešto drugačijem imidžu od tadašnjih političara, koji se pre svega ogledao u opuštenijoj varijanti oblačenja - džemperi su bili njegov zaštitni znak. Medjutim, visoke političke funkcije naterale su ga da taj stil promeni.
"Tada sam, a i danas, preferirao casual stil. Ali, poštujući funkcije koje sam počeo da obavljam, morao sam da se prilagodim novom dres kodu. To je jedino objašnjenje zbog kojeg sam sportsku garderobu zamenio klasičnijom. Veoma mi godi što više ne moram svakodnevno da budem u odelu i sa kravatom. Kada je oblačenje u pitanju nemam uzora, niti sam imao posebnog konsultanta. Nikada nisam robovao modi, nisam želeo da po svaku cenu pratim modne trendove. Moraću da razočaram one koji su mi zamerali što sam iz džempera uskočio u Armanijeva i Versaćeova odela - nikada nisam imao nijedno iz tih modnih kuća. Dopadaju mi se Zenjini proizvodi, često mi je interesantan Pal Zileri, a kada su odela u pitanju uvek glasam za modele Edi Moneti", kaže Djukanović.
On ističe da zastupa tezu da odelo ne čini čoveka, ali da javne ličnosti moraju da se posebno odnose i prema tom segmentu posla.
"Bije ga glas" da je kolekcionar skupih satova, ali Djukanović u intervjuu "Gloriji" kaže da su neke priče vezane za njega u domenu naučne fantastike.
"Najdraži sat mi je onaj koji sam dobio kad sam završio srednju školu. Sasvim je običan, ali za mene veoma vredan. Priče koje se graniče sa fantastikom o nekim mojim navodno brojnim i basnoslovno skupim satovima zaista su daleko od sitine. Imam nekoliko satova, medju njima kartije, šafhauzen i roleks koji sam nedavno dobio od svog kuma", navodi nekadašnji premijer Crne Gore, a sada "samo" predsednik Demokratske partije socijalista (DPS), vladajuće u Crnoj Gori.
Od kuhinja preferira francusku i italijansku, ali voli i crnogorska jela, poput kačamaka. Muzički ukus mu je šarolik.
"U nedostatku političkih argumenata, moji kritičari su pokušavali da me predstave kao nekoga ko je preskočio lekcije iz muzičkog obrazovanja. No, to mi ne smeta da i dalje volim i slušam Hari Mata Hari, Magazin, Zdravka Čolića, Željka Joksimovića...Uvek uživamu pesmama Tome Zdravkovića, a obožavam i starogradsku muziku, posebno Zvonka Bogdana. U klubovima volim da čujem i disko zvuk. Generalno, volim muziku i slušam sve što i generacija kojoj pripadam. Volim društvo i volim muziku, rado idem na koncerte. U kafanu ne idem sa Šopenovim CD-om", kaže Milo Djukanović, medju političkim rivalima često nazivan i "Milo Britva".
(MONDO)
