Momo Kapor je na Sajmu potpisivao svoja dela, povremeno, uz posvetu, crtajući i portrete svojih čitalaca na prvoj strani knjige, a za MONDO je ispričao kako je pre 52 godine ukrao Selindžerov roman i kako je ove godine ponovo ukrao knjigu, ali ovoga puta svoju sopstvenu.
Momo Kapor, slikar i pisac "u farmerkama" potpisivao je svoje knjige na ovogodišnjem Sajmu. Dolazile su gospodje u najboljim godinama, ali i mame sa ćerkama, devojčicama od nekih desetak, dvanaest godina. On bi svaki put ustao, poljubio dami ruku, a povremeno bi na prvoj strani, uz posvetu, na brzinu skicirao i portret u svom prepoznatljivom stilu.Momu Kapora zamolili smo da za MONDO prokomentariše Sajam, a umesto osvrta na ovogodišnji, imali smo priliku da čujemo kratki pregled istorije Beogradskog sajma knjiga, ispričan na neodoljivo šarmantan način.
"Pre 52 godine ja sam bio na Sajmu knjiga kao mlad student Likovne akademije u Beogradu. Imao sam žuti djubretarac sa kapuljačom iz američke pomoći, i ukrao sam Selindžerov roman 'Freni i Zui' sa Prosvetinog štanda. Na izlazu su nas sve pretresli, pretresli su i mene, ali nisu pogledali u kapuljaču u kojoj je bila knjiga", priča Momo Kapor.
"Od tada ja pratim ovaj sajam. U to vreme, pre 52 godine, štandovi su bili sivi, puni sivih ljudi koji su izdavali i prodavali sive knjige", kaže Kapor, dodajući da je u pitanju bila "marksistička literatura - pet metara Marksa, četiri metra Engelsa, tri i po metra Lenjina i Latinke Perović".
"Jedini štandovi koji su nas privlačili bili su američki i francuski. Oni su bili bleštavi, bili su fantastični i na njima je sve drugačije mirisalo. Mirisalo je na plemeniti duvan iz lule, a kod nas je mirisalo na krdžu neku, pušili su se 'drava' i 'ibar', pio se vinjak i jeli štapići 'bobi'... A oni, oni su bili drugi svet, drugačije osvetljeni", priseća se pisac.
"Na tim štandovima bile su dragocene likovne monografije, i to je bilo jedino mesto gde smo mogli u rukama da držimo reprodukcije Pikasa koji je tada, pre 52 godine, bio zabranjen, da vidimo Huana Miroa, Kaldera, što je za nas, tada mlade slikare, bilo dragoceno", priča Momo Kapor.
"Za 52 godine stvari su se potpuno promenile. Američki i francuski štandovi na kojima su francuske dame kotrljale 'r' i pazile da nešto ne uk'r'ademo postali su sivi i dosadni, a naši izdavači su procvetali. Oni su danas osvetljeni i mirišu drugačije. Dok oni strani mirišu na dosadu, ovi mirišu na nešto zanimljivo: štampaju reprodukcije koje su bolje od onih za kojma smo čeznuli u mladosti, a umesto ljudi u sivim odelima sada su na štandovima dugonoge lepotice koje paze da ja nešto ne ukradem", smeje se pisac.
"Ali, ja sam ipak i ove godine na Sajmu ukrao nešto - ukrao sam svoju sopstvenu knjigu i sakrio je u džep mog djubretarca koji je tamo okačen", završio je Momo Kapor, pokazujući rukom u pravcu kaputa nagomilanih u ćošku...
(MONDO)
