Pre godinu dana stigla je vest koja je iznenadila, rastužila i slomila mnoge – jedan mladi momak je preminuo nakon teške bolesti.

Nije bilo osobe koja se nije ražalostila kada je pročitala ili čula ovu vest – svi mislimo da ćemo otići u 70 i nekoj, okruženi decom i unučićima, ispunjeni, završenih poslova... zato je vest o Marinku naterala sve nas da se zamislimo.

Za nas je to bio šok, desilo se "iznenada", jer nismo prihvatali da je on loše. Čitali smo da je bolje, da se oporavlja, a onda... kraj.

Ovako su se oprostili drugovi...

Iza sebe je ostavio ćerku, voljene, porodicu, prijatelje... onda i nas.

Možda ne pamtite svaku ulogu ni svaku pesmu koju je odigrao i napisao i otpevao kao Flamingos, ali pamtite onaj osmeh. Pamtite da vas je slatko nasmejao kao Čeda Velja, možda rasplakao u seriji Mirjam, dirnuo nekim stihom...

Pamtite ga.

Na današnji dan ćemo pokazati i kako ga pamtimo – vedrog, "blesavog" i nasmejanog. I zahvaliti mu što nam je ostavio samo lepa sećanja.

Prijatelj Marinka Madžgalja Ognjen Amidžić, u emisiji posvećenoj drugu koji nas je napustio u 37. godini, ispričao je zašto su se Flamingosi prijavili na Beoviziju. "Želeli smo da mahnemo našim mamama iz one sobe kada vas uključuju u prenos glasanja. Hteli smo da im zahvalimo i mahnemo. Eto, toliko jednostavno..."

Podsetite se člana uvažene komisije...

Tužna pesma, tužna ljubav i reči: "Ja vas nikada neću zaboraviti"...

Marinko, ni mi tebe nećemo zaboraviti.