Iako se nosi sa finansijskim poteškoćama, Maja Odžaklijevska zahvalna je što ima krov nad glavom, šta da jede i obuče.
Premda je imala 47 godina dugu uspešnu muzičku karijeru, otkako je u penziji svoj život posvetila je autističnom unuku Luki o kojem brine, a mir joj donosi to što je prihvatila situaciju u kojoj se nalazi.
"Ljudi sa prevelikim ambicijama bivaju nesrećni. Mogu imati imperije, to ništa ne znači. Materijalno je ništa. Nemam kuću na Dedinju i bazene, živim 35 godina u malom stanu i zadovoljna sam time. Nije reč o skromnosti, već o shvatanju situacije i sopstvenih potreba. Meni je zadovoljenje da imam krov nad glavom, šta da pojedem, gde da prespavam i šta da obučem. To ne moraju da budu firmirane stvari i barokni nameštaj. Ako shvatite da je filozofija života živeti mirno i lepo, onda nema zbog čega da se kajete. Ne treba imati bolesne ambicije. Skromnost nije vrlina, ali ne treba biti ni preambiciozan. Kako postižete sopstveno zadovoljstvo? Pa tako što shvatate sopstvenu situaciju", rekla je Maja.
"Treba da se dobro rasporedi novac, to je poenta. Nikada nisam pozajmljivala. Majka mi je jednom rekla: "Prostri se koliko ti je guber dugačak. Ako imaš ćebence, savij noge, ako imaš jorgan, opruži se". Nisam volela da budem dužna. Nisam uvek zarađivala, nego sam dobro raspoređivala. Ljudima para nikad dosta, koliko god da imaju, izmisliće novu potrebu", izjavila je.
"Nadam se nacionalnoj penziji, ne zbog novca, nego zbog satisfakcije. Na neki način, meni je to priznanje da sam nešto što sam počela uradila kako valja. Snimila sam film da mami ispunim želju. Vredno sam radila, svaki tekst preživljavala nekoliko puta. Kada sam učestvovala na festivalu, radila sam na pesmama da bih otpevala najbolje moguće. Ulagala sam dušu, ljubav, energiju i vreme, i zato sam dobijala nagrade koje jesam. I sa svojim budžetom funkcionišem, ne sme se prekoračiti dostojanstvo, pa da se laktam i tražim sama, zaključila je Maja.
"Ako se na vreme za sve postarate, i sa penzijom kolikom god ste zadovoljni. Divno mi je, ni na šta se ne žalim. Celo čovečanstvo sada nekako živi na isti način, mladi treba da se žale, jer im nije data šansa da prožive. Ja imam čega da se sećam, više nemam ambicije da nešto stvaram i doživljavam. Čovek u penziji nađe nešto da se smiri, pomirila sam se s mnogo stvari. Sad imam ljubav unuka Luke koji je divno dete, kuce, mace. Miran život od jutra sa kaficom. Svojih 50 godina sam dala profesiji, mislim da je bilo dovoljno. Miran život nema cenu. Zavidim monasima, oni su se na vreme setili da imaju mir. Mi smo stalno u nekim nemirima i haosu", ispričala je pevačica.
Takođe, navela je da posle jednog učešća u rijalitiju (Farma) u koji je ušla da bi odškolovala ćerke, nikad više nakon toga nije poželela da se vrati u taj format.
(MONDO/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.