Džej Ramadanovski preminuo je 6. decembra i iza sebe ostavio bogatu karijeru i pregršt hitova, a uvek je važio za jednog od najangažovanijih pevača na domaćoj sceni što mu je samim tim donosilo i odličnu zaradu.
Kroz život su ga pratile priče da je "maher za pravljenje para" i kako ih je nosio u džakovima nakon nastupa, o čemu je nedavno pričala Dragica Radosavljević Cakana.
Još od malih nogu čuvali su ga Marina Tucaković i Aleksandar Radulović Futa, koji su prepoznali njegov talenat i vinuli ga u zvezde.
Diskografske kuće su se otimale za njega, a pre tridesetak godina Džej se, po izdavanju svake nove ploče prebacivao iz jedne u drugu u zavisnosti od toga koja je imala bolju ponudu za njega. Tako su ga prelasci spasli besparice, a Futa je o tome i javno govorio.
"Kako je počela galopirajuća inflacija i diskografske kuće prestale da redovno isplaćuju autorske honorare, naše pesme tretiramo isključivo kao robu. Dajte pare – izvolite pesme. Nema ništa džabe. Mi od muzike živimo i to je zaista jedini način da pošteno naplatimo svoj rad. Nije ni bitno kako ko to naziva: akontacija, avans, honorar", ispričao je pre više od tri decenije Futa za "Sabor".
Po estradi se pričalo da je Ramadanovski u "Diskos" otišao za dva traktora. Niko nije znao da li da veruje u te glasine ili ne, a poznato je bilo da je pomenuta kuća imala običaj da isplaćuje u televizorima, frižiderima, automobilima, video-rikorderima...
Ipak, Futa za to nije hteo ni da čuje.
"Zar prva pevačka zvezda vredi dva traktora? Nismo ludi da ustupimo Džejev materijal za nekih 20 ili 30.000 maraka. I ne samo to, nego nikad se za takvu robu ne može dobiti realna cena na tržištu. Kome ih sada i prodati? Priznajem da je ranije bilo takvih transakcija, ali smo s tim prekinuli. Na primer, za Esada Plavog smo svojevremeno uzeli jedan traktor, tri Juga i još neke druge stvari. Uvideli smo da nam se ne isplati saradnja pod takvim uslovima. Dakle, traktori otpadaju. Ne želimo da otkrivamo cifru koju smo dobili za poslednju Džejevu ploču. Važno je samo da smo našli zajednički jezik, na obostrano zadovoljstvo. Znamo vrlo dobro da ni tiraži nisu pouzdan dokaz, pa ne priznajemo ni isplatu prema njima. Jednostavno, prodajemo projekat koliko mislimo da vredi."
"Komuna nas je izigrala preko tiraža poslednji put... Prijavili su tiraž Džejeve ploče od 190.000, a platili su nam autorski honorar samo za 100.000 primeraka. I to sa velikim zakašnjenjem, kada je novac bio potpuno obezvređen. A da ne govorim o tome što navedeni tiraž treba prihvatiti sa rezervom. Verovatno je prodao i više od toga, ako je suditi po slušanosti te ploče", istakla je tada Marina Tucaković.
Gde god da se našao, čini se, tu je bilo i para. Iz tog razloga, osim što su se oko njega otimale kuće, bio je i mamac za pljačkaše i kriminalce.
Tako su mu pre 30 godina opljačkali stan, ali i ukrali automobil i gomilu nakita i ostalih vrednosti.
"Baš su se okomili na nas. Prvo su nam ukrali kola koja smo na svu sreću pronašli, a evo sada nam obiše i stan. Provalnici su odneli u nakitu, devizama i garderobi sedam, osam hiljada zapadnoameričkih maraka. Istraga za sada tapka u mestu.", govorila je tada Džejova tadašnja supruga Nadica.
Osim lopovluka, legendarnog pevača zadesilo je i nešto mnogo gore - kidnapovali su mu bliskog rođaka, koji je u to vreme povremeno i komponovao. U pitanju je bio Isa Lero, zvani Džamba, a pojedinci su verovali i da je njegov nestanak u direktnoj vezi sa obijanjem stana popularnog pevača.
Džej Ramadanovski preminuo je 6. decembra, u 57. godini, u svom stanu na Dorćolu. Sahranjen je 11. decembra u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, a na svoje poslednje putovanje ispraćen je uz 50 violina i melodiju njegovog čuvenog hita "Nedelja".
Kako je ispričala njegova dugogodišnja prijateljica i saradnica koja je živela sa njim, poslednjih dana svog života "kao da se opraštao od svega" i "nije imao onu prepoznatljivu energiju".
(MONDO/ 24sedam)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.