Dušica Jakovljević jedno je od zaštitnih lica televizije Pink, budući da je godinama već gledamo kao voditeljku rijalitija "Zadruga".
Iza kamera je potpuno prirodna osoba, posvećena deci i "običnom" životu. Ove godine je proslavila 40. rođendan, a već 24 godine je u javnom poslu i veoma predana onome što radi. Iako je jedno od omiljenih TV lica, za sve to vreme uspešno čuva svoj privatan život.
Sa Dušicom smo porazgovarali na temu novogodišnjih praznika i osvrnuli se na tešku godinu koja je za nama, a šta nam je sve otkrila pročitajte u nastavku teksta.
Da li i ti, kao brojne javne ličnosti, jedva čekaš da se završi ova godina? Odbrojavaš li dane ili, pak, ne?
"Ne odbrojavam dane do kraja ove godine, jer nekako godinu ni ne dočekujem niti ispraćam kalendarski. Meni je godina vezana za televizijsku sezonu, tako da mi zapravo godina počinje 6. septembra, kada počinje Zadruga, i završava se kada se Zadruga završi."
Šta ti je 2020. donela, a šta oduzela?
"Ova godina mi je stvarno donela mnoge stvari, pre svega, donela mi je samospoznaju. Počela sam više da razmišljam o sebi i da cenim sebe, iako to ne znači da nisam grešila u njoj. Razumem da postoje mnoge profesije i da ljudi nisu mogli da se bave svojim poslom, samim tim nisu mogli da privređuju pa su morali da nalaze druge načine da prehranjuju porodicu, međutim, ako izuzmemo borbu za život i konstantnu brigu, ne samo javnih ličnosti, nego i generalno, ljudi na globalnom nivuou, mislim da, ako se potrudimo da ne posmatramo godinu kroz koronu, mislim da je ona zapravo kao i svaka godina (smeh). Tako da se trudim da zaista gledam napred i uvek sam bila taj optimista, pa, evo, čak i pred sam kraj ove 2020. godine, ja i dalje radim na sebi i učim. I na svojim dobrim delima i na greškama, kao i uvek."
Osim po jubilarnom rođendanu, po čemu ćeš je još pamtiti?
"Pamtiću ovu godinu po tome što sam zadržala osmeh po kojem sam karakteristična, po tome što smatram da sam nekako i profesionalno sazrela, što sebi nisam dozvoljavala toliko grešaka kao prethodnih godina, u svakom smislu. Pamtiću po nekim novim prijateljstvima i nekim predivnim ljudima koje mi je ova 2020. godina donela. Tako da, uglavnom po tome kakve su emocije ljudi u meni budili. I pamtiću je po fantastičnoj borbi moje dece da zadrže radne navike, da budu što bolji u školi, u tome što smo svi pokušavali da se uskladimo sa svim promenama ritma, jer smo, zapravo, tu odnosili neke male, ali važne pobede."
Koliko ti je teško da budeš prizemna voditeljka i dobra mama? Šta je teže?
"Uopšte mi nije teško da ostanem sa obe noge na zemlji, jer sam neko ko je prilično staložen i neko ko vodi apsolutno normalan život. Ne živim u oblacima. Trudim se da, bez obzira na to što radim, što sam prepoznatljiva, popularna ili poznata, da se to ne odražava na moju decu ili na moj lični život. U prilog tome govori činjenica da moji najbliži prijatelji nemaju nikakve veze sa mojim poslom i sa medijima. I mislim da je to jako važno, jer ja se uvek bojim onog "ko visoko leti, nisko pada"."
"Nije da nisam u ovoj godini tresnula o zemlju, ali sam se trudila da ti padovi ne budu jaki, prosto da lakše posle padova ustanem...ali ću ih pamtiti. Tih padova nije bilo mnogo, mislim da ih je bilo puno više prethodnih godina, tako da mislim da sam se vratila sebi i emotivno, i to je, smatram, jako važno u smislu odnosa sa mojom decom. Teže je biti dobra mama. Voditeljstvo, odnosno novinarstvo je moj posao već 24 godine (možda sledeće godine u ovo vreme organizujem i obeležim 25 godina u ovom poslu, mislim da su to zaslužili svi moji prijatelji, porodica i kolege). Svoj posao stvarno shvatam kao bilo koji drugi posao, uopšte se u tom smislu ne odvajam i samim tim sam, mislim, dobra mama. Sa svojom decom jako puno razgovaram i mislim da se sada, u njihovim tinejdžerskim godinama, i te kako pokazuje koliko je dobra sva ljubav koju sam im pružila, i to kako sam i na koji način smatrala da treba da se vaspitavaju."
Kada uporediš život pre i posle Zadruge, pre i posle kamera i reflektora - ima li nešto što bi želela da vratiš?
"U pojedinim momentima volela bih da vratim svoju intimu, mada važim za nekoga o čijem se privatnom životu malo zna. Ne bih volela da vratim bilo šta drugo, jer je meni televizija donela zaista jako lepe stvari. Možda je to privatnost... Nekada jednostavno baš nemam tu svest o sebi, da ne živim tako, da sam pod svetlima reflektora i kada se kamere ugase... Ja se stvarno uvek vraćam svom normalnom životu. Tako da nema nekih stvari, osim možda te privatnosti. I volela bih da mogu, na primer, nekada da ne izražavam glas, već samo svoj stav po nekom pitanju, a da ne moram da vodim računa da li će to nekoga eventualno povrediti, s obzirom na to da moram da merim ono što pričam. Jer, generalno, nisam čovek koji bi bilo koga povredio. Mislim da bih, eto, možda to vratila, da nekad neke stvari, neke reči koje izjavim ne moraju baš da odjeknu u medijima."
Kako zamišljaš 2021. godinu?
"Zamišljam je samo bez bolesti. Da ne moramo toliko da brinemo i da strepimo za zadravlje naših roditelja, prijatelja, dece, za naše lično zdravlje, na kraju krajeva. Zamišljam je kao godinu u kojoj će zagrljaj ponovo postati nešto normalno i zamišljam da smo jako srećni što su stvari ponovo onakve kakve su nekada bile. Ljudi kažu da nikada neće moći da bude isto. Mislim da se samo boje toga da nikada neće moći da bude isto. Ja odbijam da poverujem u to, tako da se nadam da će se život stvarno vratiti u normalu."
Da imaš pravo na dve želje kod Deda Mraza, koje bi bile?
"Ako pričamo uopšteno, prva da svi budu zdravi i druga da niko na svetu ne bude gladan. To su dve želje koje bih imala. Ne bih nijednu poželela samo za sebe, ne bih bila lična u tom slučaju. A ako pričamo o mojim ličnim željama, prva je da moja deca budu srećna i druga da u 2021. godini budem u mogućnosti da omogućim sebi da kupim stan."
Sanjaš li nekog svog irvasa tamo daleko?
"Ne sanjam. Nisam ja sanjalica u tom smislu, mada prilično živim u mašti. Mislim da ove moje kočije koje neki irvasi voze preko cele godine, zapravo stavljaju mene u poziciju Deda Mraza i mislim da treba samo da nastave da voze kako voze, jer se ne bunim kako ide."
Koja je najdetinjastija stvar koja te i dalje uveseljava tokom praznika, iako više nisi dete?
"Mene sve uveseljava tokom praznika! I volim sve praznike, ne samo Novu godinu. Vrlo sam posvećena tome, da nije tako verovatno ne bih kitila jelku i sređivala svoj dom za vreme praznika. Tako da je to sigurno kićenje jelke, ali vrlo me uveseljava i miris mamine sarme dok se krčka (smeh)."
Da se probudiš u bajci u kojoj je sve moguće, šta bi prvo uradila?
"Prvo bih, opet, pomogla ljudima oko sebe... Da čarobnim štapićem učinim da popravim neke stvari koje oni žele i koje im smetaju, u svakom smislu. Izbrisala bih neke svoje greške koje sam pravila, ali pošto nemam čarobni štapić, onda to moram raditi na drugi način. Tako da, verovatno bih svima oko sebe pomogla da reše svoje probleme."
Da imaš mogućnost da na 24 sata budeš neko drugi, bila bi ko?
"Nikada nisam na ovo pitanje imala odgovor. Nikada o tome nisam ni razmišljala, jer sam se uvek bavila svojom kožom. Ali znam da sam ranije uvek govorila da bih volela da vidim kako Madona funkcioniše, da li normalno živi... Da li i ona kao svi mi obavlja neke devne stvari i da li je stvarno žena od krvi i mesa (smeh)."
Veruješ li i dalje u pravu ljubav, koja te svojom energijom tera da pokrećeš svet, ili si je već pronašla?
"Verujem i dalje u pravu ljubav, ali verujem u onu ljubav koja ne tera samo mene da pokrećem svet, nego koja ima dovoljno strpljenja da mene učini boljom osobom. Verujem u pravu ljubav koja će mene čuvati, držati za ruku i apsolutno mi pokloniti svoje srce. A možda sam je već i pronašla..."
Rečenica koju svakog dana bar jednom izgovoriš i koju ćeš izgovarati u 2021. godini?
"Gde mi je telefon? Gde sam ostavila ključeve? Da li je neko video gde sam spustila airpods (slušalice za telefon)? Sigurno mislim da ću to i dalje izgovarati svakog dana! (smeh) Sigurno ću imati osećaj da volim što sam se probudila i da volim što sam se rodila."
Postoji li nešto što svim srcem želiš da ostvariš u narednoj godini?
"Želim da u Novoj godini svoju porodicu stambeno obezbedim. Da uredim svoj dom onako kako želim. Želim to, i to je nešto čemu ću težiti... Znam da je u ovom momentu jako nezgodno pričati o tome, ali, prosto, to su moje želje. Tako da je to nešto što želim svim srcem. I da Anđela upiše gimnaziju koju hoće."
Tvoj životni moto i ujedno poruka za sve koji imaju neostvarene želje?
"Ja nemam životni moto. Ja uvek kažem - ja sam životni moto. Jer nekako zaista utičem na ljude oko sebe vrlo pozitivno. Kad god je neko tužan ili nesrećan, ja sam ta koja će sve da podigne i da uveseli i vrati osmeh na lice. Tako da za sve one koji imaju neostvarene želje - samo neka ih dovoljno jako žele i neka ih svakog dana dovoljno žele, jer, čini mi se, neodustajanje od želja u jednom momentu, ma koliko da bude teško, jedino može te želje i da ispuni. Mislim da je to jedini recept - da dovoljno jako želimo, jer onda ćemo svakog dana sami sebi pumpati tu energiju kojom ćemo pokrenuti ono što je potrebno da bi se ta želja ostvarila. I ja zaista verujem u to. I srećna svima Nova godina!"
(Branka Bajić)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.