Glumica Aleksandra Anđelković opisala je deo atmosfere u Malom pozorištu "Duško Radović" iz vremena kada je Mika Aleksić, optužen za silovanje i seksualno zlostavljanje, bio upravnik.
"Bila sam vođa pokreta da se smeni Mika Aleksić, tadašnji upravnik Malog pozorišta "Duško Radović". Organizovala sam potpisivanje peticije, okupljanje kolega oko inicijative da ode sa tog mesta zbog jako lošeg odnosa prema zaposlenima. Sve to dešavalo se u novembru 2000. godine, kada je sa još dvanaest kolega (od dvadeset članova ansambla) izašla pred novinare i obelodanila da Aleksića više ne žele da vide na tom mestu.
"U to vreme četvoro gumaca (Jelena Tinska, Rada Plećaš, Goran Balančević i Dragana Mrkić) dalo je otkaz, a skoro pola tehnike napustilo pozorište zbog psihičkog maltretiranja, vređanja i katastrofalnog odnosa prema ljudima. Meni je, lično, pretio. Smanjio mi je platu 30 posto zbog neposlušnosti, insinuirao da on zna da je moj muž, navodno, poslao neke ljude da ga biju. A to apsolutno nije tačno, moj muž nema veze s njim, niti je učestvovao u bilo čemu. Ja sam mu odgovorila: "Znaš šta, ako treba neko da te bije ja ću to lično da uradim, a ne da šaljem batinaše na tebe. Ipak, time mi je stavio do znanja da moju porodicu, na neki način, može da uništi", rekla je Anđelkovićeva "Novostima" i rekla da su svi koji su u to vreme otišli iz teatra za najmlađe doživeli neka maltretiranja.
"Naša radna obaveza je bila da čistimo pozorište, da ribamo, renoviramo, kuvamo kafe. To više nije bilo pozorište, pogotovo ne dečije".
Aleksandra je zbog vikanja, vređanja, pretnji otišla u Udruženje dramskih umetnika, sindikat, pa kod Gorice Mojović u Skupštinu grada Beograda:
"Išla sam kod svih tražeći podršku i pomoć, informisala sam ih šta se dešava u pozorištu i na koji način se tretiraju ljudi. Onda sam napisala pismo Gradu, sa kolegama koji su prihvatili da učestvuju u tome. Imali smo potpuno razumevanje, organizovan je i sastanak. Ali, kad je razrešen, Aleksić je uradio još jednu monstruoznu stvar da bi se nam se osvetio: njegova žena Biljana Mašić, (koja je kod nas honorarno radila kao glumica sa nekim svojim studentima), tužila je pozorište za neisplaćivanje glumačkih honorara. A Aleksić je te honorare odobravao, lično. I nije plaćao".
U nastavku priče, Anđelkovićeva otkriva da je pozorište izgubilo spor. Račun je bio blokiran nekoliko meseci i za to vreme zaposleni nisu dobijali plate.
"Trpeli smo, dakle, sve dok se sav taj novac od tužbe nije slio u njihove džepove. Bili su jako moćni. Posle toga što sam radila, nisam mogla da dobijem ni jednu jedinu ulogu na televiziji ili filmu! Bila sam izbrisana, na crnoj listi. To me prati i do današnjih dana. Snimuckala sam neke gluposti, ali nešto veće, bože sačuvaj! I svi njegovi puleni - glumci, reditelji, producenti - znali su da kad se ja pojavim na kastingu, nema me, ne postojim".
Glumica je otkrila i da je Aleksić zabranjivao smejanje pre predstave, ali i da se za vreme bombardovanja pojavio se u uniformi i rekao: "Ja sam vaš komandant, vi ste moja vojska. Mi smo u ratnom stanju, sada imate da slušate vašeg komandanta".
(MONDO, Novosti)