SAMO JE TATA POBEGAO IZ JASENOVCA, OSTALI SU SPALJENI: Šabanova udovica o užasnom stradanju preko 40 članova porodice!

Evo po kome su dali ime svom sinu.

MONDO/Stefan Stojanović

Srbija je pogledala "Daru iz Jasenovca" i ostala bez teksta - jeziva priča koja je oživela na našim malim ekranima o logoru Jasenovac, u kom su mučki ubijani i klani Srbi, Romi i Jevreji, nikog nije ostavila ravnodušnim.

Udovica pokojnog kralja narodne muzike, Šabana Šaulića, Gordana sada je prvi put progovorila o strahotama kroz koje su prošli čanovi njene porodice u logoru Jasenovac i otkrila da je samo njen tata uspeo da pobegne on njih preko 40.

"Samo pominjanje imena Jasenovac, u meni izaziva tugu, nelagodnost i strahotu. Moj otac je jako retko o tome pričao. U stvari, najviše sam o tim događajima saznala u knjizi Dragoja Lukića. 'Rat i djeca Kozare'. Moj otac je inače iz Sreflija, to je kod Bosanske, sada Kozarske Dubice. Mislim da je ceo taj kraj završio u logorima ili ubijen. Tata je bio u Jasenovcu zajedno sa svojim ocem, odnosno mojim dedom, svoja dva brata - mojim stričevima, i 45 ili 46 članova uže porodice. Svi oni su ostali u jasenovačkom logoru, osim tate, koji je uspeo da pobegne. Tada je imao 12 ili 13 godina", priseća se Goca i iznosi nekoliko detalja o očevom begu iz ustaške klanice, koje je upamtila od oca:

"Tata, deda i drugi logoraši išli su preko nekog mostića koji je sa strane bio ograđen bodljikavom žicom. Terali su ih da pređu na drugu obalu kako bi ih ubacili u te peći. Deda je, međutim, viknuo 'Juriš!', i počeli su da beže. Pucali su im u noge, moj stric je samo rekao ocu 'Tata, ranjen sam'. Deda je uspeo da prebaci oca preko te bodljikave žice, košuljica mu se zakačila za nju. Ko ga je dalje gurnuo u vodu, ne znam. Nije znao da pliva, ali uspeo je da ispliva. Nije znao ni gde se tačno našao kada je došao do druge obale… Kad se dokopao te obale, trčao je i sutradan je naišao na neku partizansku jedinicu, kojoj se priključio. Bio je kurir kod Žarka Zgonjanina, tad je bio on general, to je bio njegov odred i tako je u partizanima dočekao kraj rata".

Nažalost, ostali logoraši iz Mihajlove familije nisu bili te sreće. Majka i sestre su bile negde u partizanima, ali u logoru niko nije preživeo:

"Spaljeni su njegov otac Steva, stričevi, braća Rajko i Milan i svi ostali članovi porodice. Po mom ocu Mihajlu, koga su zvali Mićo, Šaban i ja smo nazvali našeg sina".

(MONDO/Objektiv)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.