Glumac Goran Sultanović ispričao je nedavno kako mu i dan danas nedostaje njegov prijatelj Gaga Nikolić i kako do danas nije uspeo da preboli to što ga više nema.
"Mnogo mi nedostaje Gaga. Nikada nisam imao hrabrosti da pričam o tom našem drugarstvu. Nemam dovoljno hrabrosti, počnem da plačem. Do danas ga nisam preboleo. Gaga je snimio milion filmova, kad vrtim kanale pa vidim njegov film ja onda preskačem. Ne mogu to da gledam. Nemam dovoljno muškosti u sebi da pogledam “Poslednji krug u Monci” gde smo zajedno igrali", ispričao je on.
A kako je izgledalo saznanje da se Dragan Nikolić ozbiljno razboleo...
"Gaga je prvo imao diskus herniju, pa jastuk nosio u kafanu i onda smo mi kao ajde bre nije ti ništa. E kad smo saznali za to ja sam mu poslao sms - ako ti nešto treba zovi me u bilo koje doba dana i noći. I više nikada ga nisam video posle toga. Nisam imao hrabrosti da odem u bolnicu. Milenu sam sretao pošto smo tu u kraju. Čak sam jednom i zalutao ovde na klinici pošto su me proveli nekim pasarelama… I sad ja hoću da izađem, i šetam a neki čuvar ustane i kaže:
- Gorane jeste li pošli kod Dragana?
- Ne, ne…
Nikad ga nisam video od momenta kad je prvi put otišao u bolnicu", ispričao je on emisiji "TV lica kao san normalan svet".
Govoreći o svojoj supruzi naglašava da mu je ona najbolji drug u životu. Sa Ivankom je skoro 50 godina u braku.
"Odrastajući u to vreme bile su žurke i proslava Nove godine. E sad nisi mogao da odeš na to ako nisi imao devojku. Njih petoro ima devojku a ti u tom trenutku nemaš devojku. Ja sam našao devojku za doček Nove godine. Međutim otišao sam u Kalenić da se pozdravim sa starom godinom i drugarima i tu se popilo malo više. Ja se probudim uveče u neko doba, a trebalo je da odem po nju, ali alkohol je uradio svoje. I odem ja u Mažestik gde smo zakupili neki apartman… I svi sa svojim devojakama a ja gledam TV", ispričao je Sultanović.
Suprugu je upoznao u Narodnom pozorištu.
"Počnem da joj se nabacujem. U to vreme Gaga Nikolić ode u vojsku i ja počnem da vodim “Maksimetar” koji je gledala cela Juga. U Abarderovoj me čeka 600 devojaka a ja jurim balerinu koja me neće. I apsurdna situacija – do juče nisam mogao da dođem do devojke, sad me čeka njih 600 a ja jurim neku 601. koja me neće. I to je trajalo jednopola godine dok je nisam odveo na kafu. I tako to to krene i odem u svatove njene…", prisetio se Sultanović.
Važan deo odrastanja u njegovom životu je bio i sportski klub Radnički sa Crvenog krsta ge se kako sam priznaje oprobao u svim sportovima a na kraju završio sa šahovskom tablom.
"Ali pošto je 90 odsto klinaca tada bilo talentovanije od mene u svemu ja sam završio u šahovskom klubu", priča Sultanović dok iza njega stoji fotografija Miroslava Čitakovića, jednog od legendi jugoslovenskog sporta i legendi Beograda.
"On je jedini čovek koji je od mnogih momaka koji su naginjali, da tako kažem kriminalu mada je to teška reč, uspeo da napravi vrhunske sportiste. Oni manje talentovani pored njega nisu mogli da rade šta hoće u Beogradu. Posle njega su počeli raznorazni vitezovo asfalta, pištoljerosi, droga… To što je Čita bio za Beograd to se ne može opisati", kaže Sultanović.
Priznaje da je na ulici imao sto mečeva od čega je jedan bio nerešen dok je sve ostale izgubio.
"Ja npr napravim neko sranje a Ćira je bio čuvar reda u Domu omladine.
- Dođi ovamo debeli, šta si to radio sinoć?
- Ništa nisam radio…
- Kako nisi, i udari mi šamar
- S kim si se potukao?
I ja mu kažem…
- I?
- Pa ništa, izgubio
- Ti rušiš moj autoritet, niko tebe nesme da bije
A kako se desilo da bude uhapšen...
"Ja sa dva drugara pobegnemo sa nekog časa u bioskop “Zvezda” da gledamo film “Jedan dan života”. Prazan bioskop, nas troje i još tri neka magarca dva reda iza nas. I sad ovog na filmu oće da streljaju, ja zaplačem, a ovaj jedan kaže – vidi ova cava plače.
Završi se film i onda ih pobacam po sali. Toliko sam ih jurio i mlatio da su razvodnici zvali muriju i to je jedini put kada sam bio uhapšen", ispričao je on.
Napominje da ga je kasnije Akademija dovela u red jer bi, kako kaže, u suprotnom ili bio policajac ili jedan od polukrimosa, ali svakako "ne bi doživeo ove 74 godine."
Još jedan drugar iz tog vremena je bio i Dragan Malešević Tapi sa kojim je išao u istu gimnaziju.
"Vožnju sam polagao nekoliko puta. Onaj prvi me sruši jer sam daltonista, onaj drugi što nisam držao ruke na 10 do 2, treći me sruši jer nisam gledao u retrovizor. I ja poludim i odem kod Tapija i on mi na malom odmoru napravi dozvolu bolju od originala. Posle 7 godina me uhvatila milicija jer sam ja mislio da pošto imam falš dozvolu ne moram da je produžavam", ispričao je Sultanović.
(MONDO)