Nikola Pejaković je ponovo pred kamerama. Snima se nastavak nekada kultne serije "Složna braća".
Inače ovaj glumac nije toliko prisutan u medijima ali u nekoliko svojih intervjua je otkrio stvari o kojima publika koja ga gleda nije mnogo znala o njemu.
U intervjuu za emisiju "Otkrivenja" na TV Hram, on je jednom prilikom govorio svojim porocima, Bogu i iskušenjima...
"Da li ima Boga? Ja se nadam. To mi je jedina nada. Ako nema vaskrsenja onda je sve ovo besmisleno. Onda smo mi neki mravi... I onda ništa. Ako nema vaskrsenja onda nema smisla živeti jer ono je jedini događaj koji čoveka može da raduje. Sve drugo ne bi smelo da ga raduje, ako smrt pobeđuje", rekao je tada Pejaković.
Govoreći o iskušenjima Pejaković smatra da što si bliže Bogu to su iskušenja veća.
"Meni je narkomanija bila najveći problem. I ta iskušenja su bila vezana za Beograd, jer ja nisam mogao uopšte da hodam gradom a da nisam "sređen. U Beograd sam došao čistog srca da studiram. A onda mi je Beograd postao izvor heroina. Krajeve grada sam vezivao za dilere. Tako sam gledao na Beograd, a ne kao na grad Slobe Selenića, Jovana Hristića", rekao je Pejaković.
U jednom drugom intervjuu Pejaković je govorio o pravoslavlju, Titu, Kosovu.
O Kosovu i kroz ono kroz šta je ta južna srpska pokrajina prolazila decenijama unazad kaže:
"Onaj ko radi u najboljoj nameri a ne vidi šta se dešava onda je taj neko žrtva sopstvene gluposti, neznanja. Ali ako ti 1945. kao Srbin poptišeš ukaz da se Srbi ne smeju vraćati na Kosovo a otvoriš granice da Albanci uđu i znaš šta će se desiti onda si i za ovaj i za onaj sud", rekao je Pejaković svojevremeno u intervjuu za Balkan Info.
Tada je istakao da smatra da je zamrznuti konflikt loše rešenje.
"Taj zamrznuti konflikt je za tebe i za mene ali za onog u Prizrenu nema zamrznutog konflikta. Jer kad oni dole to čuju, krenuće da ubijaju našu decu, da pale. I ja bih to radio da sam na njihovom mestu, a da sam zlo ili da sam u službi zla", rekao je on.
Napominje da je bitno sačuvati manastire na Kosovu, da se zaštite ikone, freske i biblioteke.
"Treba poslušati Hristov glas jer Hristova filozofija je jednostavna. Govorim o praktičnoj primeni pravoslavne vere koja je jedina spasonosna. Čovek jedino može da se okrene svojoj porodici, da da bude bolji. Radi na sebi, nemoj biti konj, nemoj biti budala i ego manijak. Radi na tome da nekako malo spustiš njonjaru. Znam da to nije lako. Ali to je jedino što možemo", kaže Pejaković.
Glumac kaže da mi nismo u mogućnosti da popravljamo svet, države i narode.
"Ali sebe kad malo popraviš to je kao kamenčić koji kad baciš u vodu pa se pojave oni koncentrični krugovi. Ta energija se širi. Tako recimo malo dete - ono ne uči ljubav tako što ga ti maziš nego ako si ti sa njegovom majkom u ljubavi. Ono tako prepoznaje ljubav, a ne - njega da maziš a majku da našpiciš", priča Pejaković.
Posebno napominje da ljudi ne bi trebalo da se petljaju u sve i svašta.
"Pravio se ovde kod mene kružni tok. Mogao sam ja da razmišljam da li je trebao tu baš kružni tok, da li je dobro napravljen. Ali ja tu ne mogu ništa. Mogu samo, ako nije napravljen dobro, da gledam da me neko ne udari kad tu prolazim. Ljudi ne treba da se petljaju u svašta, da ispravljaju neke krive drine. Al to je ego. Malo skromnosti svakom, a meni najviše, ne bi bilo na odmet", kaže Pejaković.
On ističe da se mnoge pretpostavke danas usvajaju kao apsolutne istine što nije dobro. To je, kako kaže, slučaj sa teorijom o postanku čoveka.
"Oni ništa ne znaju, to su sve pretpostavke. Bio je kao onaj veliki prdež, onaj veliki prasak. Ajde da uzemmo da ja ne znam ništa o tome. Mene u pet minuta mogu da preveslaju i naprave budalom. Ali ajde da to probaju sa nekim ko nešto zna. Malo je neozbiljno pretpostavke stavljati u knjige", kaže Pejaković i dodaje da fanatizam bilo koje vrste nije dobar.
Osvrnuo se Pejaković i na NATO bombardovanju za koje kaže da da donekle ima istine da smo delimično sami krivi što smo bombardovani.
"To zašto smo bombardovani je možda bio razlog što nismo imali nekoga ko će reći - Ček da vidimo šta tu može da se uradi. E sad, jedino ako je neko stvarno nameračio da nas rokne šta god mi uradili. Ali mislim da se ovde radi o jednoj staroj komunjari i njegovoj ženturači. To je bio jedan od poslednjih činova pada jednog naroda koji je bio veliki pravoslavni narod a onda je 60 godina lizao bulju jednom ubici. I sad kukakmo. Možemo samo da se pokrijemo ušima po glavi. Mi smo izdali i Boga i pretke", kaže on.
(MONDO)