Šaban Bajramović nakon 13 godina od smrti i dalje je jedini kralj romske muzike čije pesme se svuda pevaju, a u svetu i danas prema njegovom liku i delu ljudi imaju izuzetno poštovanje.
Pevač je premino u samoći, a do danas je ostalo nerazjašnjeno zbog čega niko nije hteo da mu pomogne tokom poslednjih dana njegovog života.
Priča u kojoj je siromašni romski dečak postao kralj kojem se klanjala planeta i dalje drži pažnju. Sve je počelo zbog ljubavi, odnosno od lepe Lenke koja je osvojila njegovo srce kada je postao punoletan. Zbog jednog susreta s njom, pobegao je iz vojske, a zbog dezertiranja poslat je na Goli otok.
"Bio sam mlad, trčao sam za ženom. Hteo sam samo da je vidim, pa da se vratim. Uhvatili me, oterali na sud. Nisam imao advokata, otkud to sirotinji? Odredili mi po dužnosti nekog kapetana za branioca, a on ni reč nije rekao u moju korist. Tužilac me napao, rekao da sam nemoralan, da takvi ljudi ne treba da žive, da sam izdao zemlju. Puklo mi nešto u glavi, skočio sam i povikao: 'Nemo' da laješ, bre! Ne možete vi mene da osudite, kol'ko mogu da izdržim'. Napravio sam grešku koju sam platio više nego što je trebalo, ali, s druge strane, možda je tako Bog odredio. Na Golom otoku sam završio fakultet. Pročitao sam nebrojeno mnogo knjiga, naučio da sviram i pišem muziku. Tamo sam propevao", ispričao je jednom prilikom.
Bajramović je svoj prvi bend osnovao na Golom otoku, da bi se kasnije vratio sa željom da muzika bude njegov životni poziv. Prve svirke imao je u kafanama, da bi zatim svet saznao za "Roma iz Niša koji peva čisti bluz".
"Opredelio sam se za muziku, jer je ona jedna božja stvar. Nikada nisam gledao kako to drugi rade, već sam muziku posmatrao iz svog ugla. Zaslužio sam da me zovu kraljem romske muzike i Net King Kolom iz Niša. Ne može niko da me zameni, kod svakog pevača mogu da pronađem pola moje pesme. Crnci su veliki fenomeni za muziku, kao mi Cigani. Pevao sam crncima njihove melodije na ciganskom. Folirao sam ih, a oni se divili“, pričao je muzičar.
Zhavaljujući njegovoj emociji i glasu, brzo se pročulo za njega. Jednom prilikom Nehru i Indira Gandi došli su do njega i pozvali ga u Indiju da im peva, odakle je i potekla njegova doživotna titula "kralj romske muzike". Ubrzo nakon toga, Bajramović je u jednoj nemačkoj kafani izveo pesmu "Đelem, đelem" koja je od tada postala himna svih Roma.
Uoči svog "sudnjeg dana" otpevao je svoj kraj u stihovima serije "Vratiće se rode". Na kraju nije bilo nikoga. Ostao je sam.
Pred smrt se požalio da nikada nije ni sanjao da će posle toliko putovanja, druženja i pevanja biti bez ikoga.
"Živim žalosno posle 40 godina mog pevanja. Nijedan da otvori moju kapiju, niti telefonom da pita kako živim i da li mogu da živim. Mučim se", izjavio je Bajramović pred smrt.
Preminuo je 8. juna 2008. godine u Kliničkom centru usled posledica infarkta.