Iako je Era Ojdanić godinama na sceni i uvek bez dlake na jeziku pa mnogi smatraju da ne postoji deo iz folkerovog privatnog života koji nije poznat javnosti, istina je drugačija.
Postoji priča o Eri Ojdaniću koja nikada nije ispričana. Sve do sada, kada ju je Era ispričao za Kurir.
Era je rođen i odrastao u siromašnoj porodici i sa roditeljima je živeo u kući od drveta pokrivenoj plavim kamenim pločama koje su u majdanu vadili majstori, kako kaže. U porodici je drugo dete, a brat Života preminuo je posle samo nekoliko meseci života, nakon što se razboleo i od visoke temperature dobio upalu testisa.
U školi je bio loš đak, a prve pare zaradio je od muzike tako što bi seo na polovni bicikl koji mu je otac kupio i išao s harmonikom od kafane do kafane duž Ibarske magistrale.
Iako je poznato da je slab na žene, supruga Ljupka bila mu je jedina i najveća ljubav.
"A evo kako sam upoznao moju Ljupku. Moram da ti priznam, ona je bila moja jedina i najveća ljubav... Dobro, dobro, sve ono ostalo sa ženama bilo je prolazno. To i nemam šta da ti pričam. Bio je Spasovdan, vašar u Stepojevcu, postavljena šatra, a ja sviram. Okupili smo se tu svi mi seoski muzikanti i svakoga četvrtka pogađamo svirke. Tu smo bili mi, standardna ekipa koja je svirala ispraćaje, vašare, svadbe... I jednog četvrtka tu se pojavi ekipa iz Jagodine, s kojima je bila i jedna devojčica koja svira harmoniku. Ta devojčica bila je moja pokojna Ljupka. Znaš kako, Ljupka i ja smo se upoznali to veče i brzo posle toga venčali. Imao sam 19 godina dok je ona imala samo 16, te 1966. Tada je sve to bilo tako na brzinu, upoznamo se, počnemo da sviramo zajedno i ja se oženim. Oženim se njome u proleće, a iste te godine u septembru idem u vojsku. Moja pokojna majka i moja Ljupka došle su mi na zakletvu. U Ajdovščinu, u Sloveniji. Dok sam bio u vojsci 18 meseci, Ljupka je ostala da živi sa mojim ocem i majkom. E, kad sam 1968. završio služenje vojnog roka, zajedno sa mojom pokojnom suprugom napravio sam ekipu i nastavio da sviram. Roditelji smo postali te godine, rodila se Jasmina, 1970. dobijem Milenu i 1971. godine Dragutina, koji je i sada ovde, eno za onim stolom. To je 'Era i sin'..."
"Jasmina je invalid od rođenja. O tome nisam imao potrebe nikada da pričam. Otkad se rodila, Jasmina živi sa mnom. Nju su babice na rođenju izvlačile na vakuum i... Odmalena je vreme provodila sa mojom majkom, baba Radina je, u stvari, nju odgajila više nego Ljupka, jer Ljupka je ovde radila godinama, ovde u motelu, tako je to bilo... Kada su je porađale, babice su bebi tom prilikom oštetile neki moždani nerv. Zbog oštećenja tog nerva ona ne može da govori kako treba, osamdeset posto je invalid. Jasmina je, znači, ostala invalid, ali hvala Bogu nije invalid sto posto, da je nepokretna, u kolicima, da mora da koristi pelene, znaš već... Hvala Bogu, nije tako, ona samo ima problem sa otežanim govorom. Ona osim toga fenomenalno funkcioniše. Šta da ti kažem sada kako mi je bilo, samo Bog i ja to znamo. Ljupka je bila dva meseca s njom u porodilištu i to je već bio problem. U 19. godini postajem tata i u tom trenutku uopšte ne znam kako da se nosim s tim, borim se... Pomirio sam se s tim, invalid - invalid, samo neka je živa. Pokretna je, sve obavlja sama u kući, pomaže mi... ja sam se pomirio sa sudbinom, ne daj Bože, mogla je da umre... Nije bilo straha kod mene i Ljupke, bio sam srećan kada sam saznao da je ponovo u drugom stanju, nikada nisam razmišljao da će se ponovo roditi bolesno dete."
Era je otkrio i da mu je otac umro na rukama 2000. godine.
"Bio je loše, ali nije hteo da pije lekove, nije hteo ništa, šta znam. Pozovem lekare, oni ljudi dođu, pogledaju ga i kažu mi: „"Ero, mi sad da ga povezemo, on do Lipovačke šume neće da izdrži..." I odu, šta će. Ja ga pitam - tata, kako ti je? A on samo onaj mrtvački pogled... onako na belo samo, znaš na šta mislim? Samo oči baci na mene i polako vrati glavu, tri puta zevnu i ispusti dušu meni na rukama. Ne znam kako sam to podneo, ja ne znam koliko sam bio jak tog trenutka. Da ti bilo šta kažem, slagao bih te. Samo sam znao, kada mu je krenula pena... Ovaj, kada je dušu ispustio, krenula mu je pena na usta, uspeo sam peškirom da mu obrišem penu i da pozovem majku. „Mama, hitno dođi, tata umire..." Ona odmah poče da kuka... Sad, znaš kako je, oni su bili u braku tolike godine. Ja sam odmah prvo uhvatio sveću, stavio je u čirak i zapalio da gori. Toga se sećam, drugog se ne sećam..."
Supruga Ljupka preminula je 2009. godine, a za bolest su saznali nakon što se vratila s mora.
"Bila je na moru te godine, s Milenom i Jasminom u Bečićima. I kad se vratila, žali mi se da ne može ništa da uradi, a da se ne umori... Kaže, znaš tolike ljude, ajde vidi da me neko pogleda... I ja nađem neku vezu na VMA, tolike sam godine svirao raznim doktorima, generalima... Ugrade joj stent, ali se aktivira neki tromb, to se, kažu, dešava jednom u hiljadu slučajeva, i... Kad su joj ugrađivali taj stent, valjda su joj probušili tromb, u stvari. Oni su bili u liftu da je spuste iz operacione sale kada je ona počela da se žali na jake bolove. Čudno je da je i bila živa. Vrate je ispred lifta ponovo na operacioni sto i spasili bi je, međutim, naleti drugi tromb koji joj je razvalio srce i... Tako je moja Ljupka završila svoj život u 60. godini. Na Krstovdan je rođena, 27. septembra, a 15. oktobra je umrla."