Aleksandra Prijović rasprodala je koncerte širom Balkana, a poslednjih dana napunila je četiri zagrebačke Arene. Osim u Zagrebu, nastupala je nekoliko noći zaredom i u Beogradu, Nišu, Sarajevu... Mnogi se pitaju - šta se krije iza njenog uspeha? Na ovo pitanje odgovorio je jedan od njenih bližih saradnika i čovek za kog su neki govorili da ju je "stvorio."
Kompozitor i tekstopisac Dragan Brajović Braja, na dan trećeg Aleksandrinog koncerta u Zagrebu govorio je za hrvatske medije o fenomenu Prijović. On je jedan od poznatijih autora u regionu, koji je do sada sarađivao s brojnim folk zvezdama - od Seke Aleksić i Dragane Mirković, preko Ace Pejovića i Ane Bekute, do Nataše Bekvalac i sada Aleksandre Prijović. On je za Aleksandru napisao neke od njenih najvećih hitova.
Kako je sve počelo?
Pesme koje je on napisao broje milionske preglede na YouTubu, a među njima su: "Dam, dam, dam", "Legitimno", "Bogata sirotinja" "Duguješ mi dva života", "Klizav pod" i brojne druge.
"Aleksandra je već imala jedan veliki hit i onda je upoznala Filipa, koji me kasnije onda uveo u sve. Pre svih nas iz Srbije koji smo u ovom poslu, prvi koji je primietio njen veliki potencijal je Edvin Softić, moj prijatelj iz Zagreba. On je pre nas uočio da u njoj ima tog potencijala za veliku zvezdu. Nisam je ja otkrio, ali stvari su išle u tom toku da smo počeli raditi jedan sistem, jedan tim koji je dao rezultat", objašnjava on.
Svi umetnici imaju ono nešto što ih izdvaja od drugih, a u slučaju Aleksandre, ona se, kako kaže Braja, pevački isticala.
"Ona je jedan izuzetan vokal s izuzetnim dijapazonom i može pevati jednako dobro i folk i pop i sve neke pod-žanrove koji se kreću u tom nekom dijapazonu. Pre svega je sjajan vokal, ali stvari koje smo kasnije uočili to je njen kapacitet da može pokupiti, usvojiti i primeniti svaki dobar savet i sve ono što su pravila posla. Kod nje to ide u 'real timeu' - da čuje, da usvoji, prihvati i primjeni. To je jako bitno, u svakom poslu pa tako i u ovom", priča Braja.
"I ljudski kapaciteti i sociološki, bitna je socijalna inteligencija, emotivna - kod nje je sve to stvarno na izuzetno dobrom nivou i volim se ovim poslom baviti po matematičkom sistemu, po sistemu matrica. Gde ima puno nepoznatih na početku, gde ti rešavaš jedno polje po jedno polje, da bi se napravio proizvod. U našoj industriji entertainmenta proizvod je pevač. Ono što se ljudima čini da je Aleksandra Prijović preko noći postala zviezda, to naše 'preko noći' traje osam godina. Aleksandra, onakva kakvu je većina vidi danas, u stvari je proces bio od osam godina", poručuje.
S obzirom na trud koji Aleksandra ulaže u svoje nastupe i u sebe, njen uspeh ga, kaže, nije iznenadio. On (i ceo tim) su, dodaje, upravo takav uspeh i priželjkivali.
"Žene su bolja publika"
Na pitanje po čemu se njene pesme ističum, rekao je: "To ćete morati pitati publiku. Moj posao je da budem hroničar vremena i ja tako funkcionišem odavno. Dakle, ja pišem onako kako vidim. U ovom periodu malo više podilazim toj ženskoj sujeti, da to negde stavim u prvi plan da se te žene osete jakim i da ponekad mogu i same ako baš moraju, da im postoji sutra ili prekosutra i da ako danas nešto izgleda loše ili crno, novi dan će to možda promeniti", kaže Dragan i dodaje da se obraća ženama u svojim pesmama jer su one - bolja publika.
"Muškarci uglavnom na koncerte ili klubove dođu zbog žena. Žene dođu zbog zabave i zbog onoga što su zavolele u toj muzici. Ja sam se davnih dana opredielio da se obraćam više ženama, bez obzira na to je li muški izvođač ili ženski. Žene su bolji kupci. To je moj pristup. Je li ispravan ili nije - sudeći po rezultatima, valjda jeste", govori.
Mnogi smatraju kako je muzika Aleksandre Prijović turb-ofolk, ali Braja misli kako se reč "turb-ofolk zlonamerno i nesretno koristi već duži niz godina". "Godina je bila '89, mesto događaja je bašta SKC-a u Beogradu, gospodin koji je prvi put nazvao, (doduše svoju muziku kad su njega pitali koji će to muzički pravac biti kad izađe njegov album), to vam je novi pravac, to je turbo-folk, a taj gospodin se zvao Rambo Amadeus. Kasnije, 90-ih godina, Peca Popović ili netko drugi u nekom pežorativnom smislu obraćajući se tadašnjem ukusu ili neukusu 90-ih (kako kome je to izgledalo) počeo je da naziva taj novi spoj harmonike i tehna (to su njihove reči, nisu moje) te neke spojeve zurli, harmonika i tehna setili su se tog Rambovog naziva koji je on u zezanju rekao za svoju muziku, da će to biti to i od tada kreće ta priča o turbo-folku", priseća se.
"Ja sam jako protiv takvih naziva jer u startu nose predznak koji je ravan predrasudi, koji u startu degradira ili ima cilj degradiranja što im bode oči, ali što je po njihovom mišljenju nezasluženo popularno. U startu tu floskulu zvanu turbo-folk da objasnimo da je ona loša sama po sebi - daleko više loša nego muzika kojoj se ona želi zakačiti", dodaje.
"Muzika ne može imati granice"
Na pitanje da li je sada narodna muzika na vrhuncu u Hrvatskoj objasno je: "Ja to ne mogu znati. Mislim da su to neki procesi koji su ireverzibilni - koji ide napried-nazad. Mislim da je to nekakav krug koji se u nekom trenutku zavrti i zatvori pa malo stane. Ja ne mogu znati je li ovo vrhunac ili ne, niti se time bavim šta je vrhunac. Mislim da u eri tehnologije u kojoj svi danas živimo, ti ne možeš nikome zabraniti da sluša ono što mu se sluša. Ranije su molili radio i televizijske stanice putem svojih uredništava diktiraju šta će većina slušati, međutim kada je internet zavladao kao jedina moguća opcija koja postoji, ljudi postaju sami svoji urednici. To je jedno od objašnjenja", smatra.
"Kad se šalim sa svojim hrvatskim kolegama, s obzirom na to da se žale da nema više klubova u Hrvatskoj niti nekih lokala gde ćeš čuti hrvatsku muziku, sve više sviraju iz Srbije nego iz Hrvatske, na to im kažem - ako ste se poželeli dobrih hrvatskih muzičara i dobre hrvatske muzike, dođite u Beograd gde se to puno voli i izvodi. Uvek je preko brda trava zelenija i uvek je ta neka percepcija bila i vama i nama. To je sve na kraju krajeva ljubav. Ne vidim zašto bi ikome smetalo da ako nešto budi emociju kod ljudi koja je pozitivna i topla, zašto bi to smetalo nekome odakle potiče taj izvor emocija?" pita se.
"Mislim da je ružno i nepotrebno stavljati nacionalni, verski i ne daj bože politički kontekst pred reči kojima se izgovara muzika. Mislim da je to zlonamerno. Kada se to počne deliti na vašu i našu, na hrvatsku i srpsku, bošnjačku ili makedonsku, muzika nema i ne smie imati niti nacionalni niti verski predznak. Muzika je nešto što pripada svima i muzika u tom smislu ne može imati granice i ko god je pokušao zatvoriti muziku u neki obor, ispao je loš pastir", dodaje.
"Jako puno rada, sistem, tim"
Braja je na kraju objasnio koja je onda tajna Aleksandrinog uspeha. "Jako puno rada, sistem, tim. Svi smo mi delovi tog sistema. Svi mi koji radimo produkciju i muziku, (osim nas važni su stilisti, frizeri i mnogi drugi). To su važne pozicije koje se moraju pokriti. Kad napravite taj sistem, onda to ne može ne dati rezultat. Preporučio bih svim drugim timovima u regiji da zasuču rukave, neka nađu svog izvođača. Ja sam siguran da ako su sve dobro posložili, biti u prilici da ponove tu istu stvar, makar približno. Potrebno je jako puno rada i promišljanja i kvalitetnog planiranja. Pravljenje agendi kako kuda, u kojem trenutku. Filip Živojinović i ja smo 2019. nacrtali ovu trasu.Jedino što nas je iznenadilo je bila korona pa smo promeniti tajming oko albuma pa umesto da bude dva albuma po dve godine, stisnuli smo da bude dva albuma u dve godine", objašnjava.
"Godina za godinom, što nije bio primarni plan, ali se tako dogodilo. Krajnju tačku koju smo nacrtali 2019. godine da krajnja točka bude 202., to smo stigli napraviti. I onda dolazi lepši deo iznenađenja da se to pet puta više dogodilo. Mi smo planirali dve Arene Beograd, jednu Arenu Zagreb, po regiji Sarajevo. Onda se dogodilo da ima tri Zetre, a niko nije imao dve, ni Zdravko Čolić nije imao dve, ni Bijelo Dugme, ni Prljavo kazalište ni Parni valjak, Riblja Čorba, ni Brena nije imala te dve Zetre, Aleksandra je imala tri. Zagrebačku Arenu je terala do pet, a mislim da je mogla i više. Pitaju kako u Beogradu najmanje koncerata, Beograd je stao na tri jer je kretala Euroliga u košarci u kojoj su igraju i Crvena zvezda i Partizan pa se nije mogao napraviti kontinuitet, što znači da to neće brojati sledeći put više koncerata nego u Zagrebu. Zato se stalo na tri", dodaje.
Mnogim mladim izvođačima se nakon određenog uspeha, slava obije o glavu. Braja je objasnio da li je to slučaj i sa Aleksandrom.
"Ja se šalim kad razgovaram s Aleksandrom i kažem - pa tek si počela, videćemo hoće li ti se to obiti o glavu. Stabilna je ona. Bog je svakom dao teret koji može podneti, a ona može podneti puno toga inače ne bi bila ovako nagrađena, a ima samo 28 godina. Sjajna je i izuzetno jaka, mlada žena i ne brinem ja za nju. Ona ima veliki potencijal i kapacitet da podnese stvari.Slava je opijat, svima je jasno. Moć još veći. Proizvodi li slava neku moć? Da. Možda je to nešto što lokalne dušebrižnike najviše zabrinjava, ta neka meka moć koju entertainment nosi. Da bi mirno spavali, ta neka moć nikad neće biti usmerena na nešto drugo osim na grejanje duše. Svaki drugi ugao gledanja na ono što čini muziku samo po sebi više govori o onome koji izražava takvu bojazan nego prema onome ko je uzrok njihove bojazni. Neka svi mirno spavaju. Oni koji ne vole neka mrze, a oni koji vole neka vole. Što ću im ja. Mislim da je puno lepše voleti nego mrziti", smatra.
O pričama da folk muzika "degradira hrvatsku kulturu", Brajović kaže: "Šta vi mislite? Da li nešto što ljudima budi setu, pozitivnu lepu emociju, da li nešto takvo može degradirati bilo šta? Ako oni koji misle da to degradira, neka se obrate obližnjem lekaru."
Za kraj je odgovorio na pitanje li da će ikad pasti popularnost ove muzike u Hrvatskoj.
"To ne mogu znati. To pitanje u startu ima nacionalni predznak, vama Hrvatima, nama Srbima. Neki Hrvati nikada neće poželeti čuti tri tona ovakve muzike, dok će neki drugi Hrvati voleti ta tri tona. Zato je besmisleno da ovakvo pitanje ima nacionalni ili bilo kakav drugi predznak. Ljudi su ljudi. Neki će ljudi zavoleti ovo, neki nikada neće, neki će biti ravnodušni. I Hrvati i Srbi i možda Marsovci, i oni su čak ljudi. Svi smo na kraju samo ljudi i svako će od nas kao jedinka imati svoje prioritete, svoje ukuse i svoje neukuse", zaključuje.
BONUS VIDEO:
(Index.hr/MONDO/M.C)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!