Jedna od najvećih balkanskih zvezda, Željko Joksimović (52) na putu ka ostvarenju svojih snova prošao je i nemaštinu i očaj, a danas je ponosan na svaku svoju grešku, uveren da njegov životni put nikada nije bio posledica slučajnosti.
Odrastanje i prva ljubav u Valjevu
Rođen u Beogradu 20. aprila 1972. a odrastao u Valjevu, gde je doživeo i prvu ljubav, a u njemu su se odmalena borili buntovnik i perfekcionista, romantičar i logičar.
"Nikada se nije ni dovodilo u pitanje čime ću se baviti jer se znalo da ću biti kompozitor i pevač. Mama Vesna i otac Branislav, koji su mi ime Željko dali jer su mnogo želeli da dođem na svet, podržavali su moj san i učinili mi detinjstvo divnim i bezbrižnim. Pošto sam bio jedinac, moje želje su uglavnom ispunjavane, ali nikad nije bilo preterivanja, jer nisam ni bio dete sa mnogo kaprica. Iako mi je bilo lepo u tom svetu u kojem je sve bilo podređeno meni, svim srcem sam želeo brata, a devet godina kasnije na svet je došao Saša. Zbog velike razlike u godina, najpre nismo bili bliski, ali se to vremenom promenilo. Mnogi su mislili da će mu biti lako da ostvari uspešnu karijeru zbog poznatog brata, ali on je baš kao i ja izabrao da se bori sam", pričao je Željko koji je zahvaljujući dedinom poklonu - bubnjevima ušao u čarobni svet muzike.
Čudo od deteta i prva harmonika Evrope
"Budući da se ispostavilo da umem da sviram taj instrument iako ga nikada ranije nisam držao u rukama, bilo je to nekakvo porodično čudo koje je zateklo i moje roditelje, a ponajviše moga oca koji mi je odmah kupio harmoniku. Ta harmonika je zaslužna za moj prvi uspeh i ogroman ponos moje familije, pošto sam sa samo tri i po godine zahvaljujući svojoj babi koja je pisala Radio televiziji Srbije postao zvezda emisije 'Babino unuče'. Proglašen sam za čudo od deteta jer sam odlično svirao, a harmoniku sam jedva držao", prisetio šarmantni pevač koji je sa samo dvanaest godina osvojio prvo mesto na muzičkom festivalu u Parizu i postao i zvanično prva harmonika Evrope.
Uprkos odricanjima koje je sa sobom nosilo muzičko usavršavanje, po završetku osnovne škole upisao je Valjevsku gimnaziju, a spremno se nosio i sa pubertetskim i momačkim periodom.
"Sećam se i svog prvog pijanstva, bežanja sa časova, simpatija... Mada, nikada nisam bio zaljubljive prirode u tom smislu da sam stalno imao neke simpatije. Ni danas nisam takav. Ali zato sam kao tinejdžer imao fazu kada sam po svaku cenu želeo da izgledam starije. Bilo je dana kada roditelji ni u šta nisu mogli da me ubede jer sam mislio da sve najbolje umem sam. Tako sam u Valjevu osnovao svoj prvi bend i, moram priznati, među devojčicama bio veoma popularan".
Otkriva muzičar koji je prvu pravu ljubav spoznao u prvoj supruzi Vesni koju je upoznao kao gimnazijalac. Posle duge romanse, stigao je najlepši plod njihove ljubavi, kada su kao dvadesettrogodišnjaci dobili ćerku Minu.
"Mina mi je donela stabilnost"
"Za neke stvari čovek nikada nije dovoljno spreman i zreo, a uprkos tome što sam možda mislio da to neću umeti, spremno sam dočekao dete. Jesam bio veoma mlad kada sam dobio Minu, ali ona je nešto najlepše što mi se desilo. Nije bilo tog straha koji sam mislio da ću osećati, samo sam se preko noći promenio, odrastao, uozbiljio. Postao sam stabilniji i sigurniji jer sam ispred sebe video biće za koje vredi sve uraditi. Sa bivšom suprugom sam i danas ostao u sjajnim odnosima, oduvek smo zajedno brinuli o detetu i nikada nije bilo nijednog razloga da bude drugačije", a zatim je 1993. godine u Beogradu upisao Fakultet muzičkih umetnosti, a uporedo počeo da se ostvaruje i kao kompozitor.
"Dolazak u Beograd za mene je bio razaranje sistema, šok. Uvideo sam da me čekaju mučne godine truda, rada, odricanja, neprospavanih noći, očaja... Ništa nije bilo onako kako sam mislio da će biti, osim moje želje da uspem. A zaista borio sam se kao lav. U nekim momentima bilo je najlakše odustati i vratiti se kući, a dešavalo se da budem i gladan, nesretan, izigran i potpuno sam. Jedva sam sastavljao kraj sa krajem u prvo vreme. А nekako mi je bilo poražavajuće da odustanem i kažem: Pokušao sam, ali nisam uspeo. Zato sam radio bez stanke, i noću i danju i bio uveren da će to neko jednom prepoznati."
O lažnim prijateljima na estradi
Kako su kockice polako počele da se slažu, tako se i njegovj život menjao, a pre svega menjali su se ljudi u njegovom okruženju.
"Nikada kao tada na početku karijere nisam sreo toliko lažnih ljudi. Ta estrada mi se tek tada iskristalisala, a kao muzičar koji je oduvek radio na sebi, komponovao do perfekcije, svirao jedanaest instrumenata, na momente nisam mogao da poverujem u kakvom sam se to svetu obreo. Nisam bio ni dovoljno iskusan da umem da se napravim lud na neke stvari, a ni dovoljno naivan da ne vidim. Bilo je dosta onih koji su hteli da me uzmu pod svoje i navodno mi pomognu, ali i onih koji su bez ikakvog razloga želeli da odmognu. Danas sam zahvalan i jednima i drugima na besplatnim životnim lekcijama. Pravih prijatelja nikada nije bilo mnogo, ali su zato ostajali" - ijavio je jednom prilikom za Espreso muzičar koji inače tečno govori grčki, francuski i engleski, poljski i ruski jezik.
Komponovao je muziku za pozorišne predstave, među kojima su "Ljubinko i Desanka", "Rob ljubavi", "Pešice", "Nemam da platim, neću da platim" .
Evrovizijski uspesi
Prekretnicom na polju njegovog solističkog rada u oblasti pop muzike smatra se 2000. godina kada je objavio prvi album "Amajlija". Rezultat tog rada bio je očigledan - album je bio najprodavanije izdanje u 2000. godini. Usledile su brojne nagrade koje su opravdale Željkov kvalitet i istrajnost, što ga je zadržalo u samom vrhu srpske pop muzike.
Prelomna godina u karijeri Željka Joksimovića bila je 2004. kada je kompozicijom "Lane moje" pobedio na nacionalnom izboru za predstavnika Srbije i Crne Gore za "Eurosong". Posle mnogo godina, Državna zajednica Srbija i Crna Gora dobile su predstavnika na prestižnom evropskom takmičenju. Drugo mesto u ukupnom plasmanu na izboru za "Pesmu Evrovizije" u Istanbulu i specijalna nagrada za najboljeg kompozitora tog festivala - "Marsel Bezenson", otvorili su mu put ka vrhu evropske muzičke scene.
Uspeh na "Pesmi Evrovizije" promenio je tok Željkove karijere, o čemu svedoče i rezultati koje je ostvario narednih godina. Već sledeće godine, ponovo se autorski pojavljuje na "Beoviziji" i nacionalnom izboru za predstavnika Srbije i Crne Gore za "Eurosong" sa kompozicijom "Jutro " za Jelenu Tomašević.
Sa Jovanom se desila "ljubav na prvi dodir"
Sudbinski susret sa sadšnjom suprugom Jovanom Joksimović desio se kada su kao voditeljski par bili domaćini Evrovizije 2008.,koja se desila u Srbiji nakon pobede Marije Šerifović. Danas su Jovana Joksimović i Željko Joksimović supružnici i roditelji troje dece - sina Koste i bliznakinja Srne i Ane. "Bila je to ljubav na prvi dodir", govorila je Jovana svojevremeno u jednom intervjuu. Međutim, nije se odmah desila ljubav. Najpre je bilo između njih, kako su sami priznali, netrpeljivosti, pa tek onda ljubavi.
"Kad smo se upoznali‚ ona me je jednom prilikom vozila kolima, i sećam se da je imala neki super, besan auto. Vozi me, a ja čisto da otvorim ladicu i da vidim šta ima napred, kad ono neki divljaci, CD-ovi na kojim ništa ne piše, i vidim, moj CD! Kažem: 'Čekaj, čekaj, pa ti slušaš mene!' I to je presudilo. Nešto sam se malo dvoumio jedno vreme, ali kad sam video CD to je bilo to", rekao je Željko, dok je Jovana dodala: "Slušam samo Željka! Sluha nemam, ali volim muziku. Ali su deca, srećom, muzikalna! Deca su na Željka", zaključila je voditeljka za "Blic".
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!