Ivan Bosiljčić, koji je sve oduševio kada se nakratko pridružio Nikoli Rokviću tokom njegovog hodočašća do Egine, ponosno ističe da je veoma pobožan, a jednom prilikom govorio je o situaciji koja ga je usmerila ka Bogu i podstakla da na život gleda drugim očima.
"Akademiju sam upisao 1997. godine. Tog leta, dok sam se spremao da idem u Novi Sad, Narodno pozorište u Užicu me je angažovalo da statiram u jednoj predstavi. Igrali smo je na vrhu starog grada do kojeg se, zna svako ko je tamo bio, teško stiže", prisetio se Ivan.
Predstava je uspešno izvedena, a zatim su glumci, među kojima je bilo i 15 mladih statista, krenuli nazad autobusom: "To veče naš mali autobus je poleteo u provaliju. Na neki čudesan način, baš kao u filmovima, autobus se zadržao na ivici litice, ispod koje je tekla reka. Ipak, za razliku od filma, gde se u tim momentima čuje cika i vriska, kod nas je bio tajac. Klatili smo se kao na klackalici, dok su se pred nama smenjivale slike reka-grad-nebo, pa iznova".
Sreća u nesreći bila je da je vozač bio priseban i hrabar: "Rekao je: 'Ja ću izaći poslednji'. Tako je i bilo. A mi smo, jedan po jedan, išli ka vratima i skakali što dalje od autobusa. Znali smo da nam je to jedina šansa da preživimo".
Kako je Ivan naveo to je bio poduhvat gde je svako pokazao svoj karakter i to kakav je čovek - "Kasnije, kada sam stigao kući, saznao sam da je Velika Gospojina. Od tada taj praznik uvažavam kao drugi rođendan. To što je sve prošlo bez žrtava bila je božja intervencija", zaključio je Ivan Bosiljčić.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/A.K.)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!