Čuvena glumica Sigorni Viver proslavila je 75. rođendan, a široj javnosti je poznata zahvaljujući, sada već kultnim ulogama akcionih heroina u naučnofantastičnim i horor filmovima. Aktivna je u filmskoj industriji od kasnih sedamdesetih, a njen vanserijski talenat nagrađen je brojnim priznanjima, te je tako dobila Britansku filmsku nagradu, dva Zlatna globusa, Gremi, tri puta je nominovana Oskara, a dobitnica je i Emi i Toni nagrade.
Inače, Sigorni je potekla iz umetničke porodice, te je njen otac bio američki televizijski izvršni direktor Pat Viver, inače predsednik NBC-a od 1953. do 1955. i tvorac danas jednog od najpopularnijih emisija "Today Show". Patov brat, Dudles Viver, bio je komičar i saradnik časopisa "Mad".
Sa druge strane, njena majka, Elizabet Inglis, bila je glumica, poznata po ulogama u Hičkokovom trileru "The 39 Steps" (1935) i filmu "The Letter" (1940), te ne čudi što su Sigorni od najranije dobi privlačile "daske koje život znače".
Zapravo, nakon što je kratko pohađala škole "Brearley" i "Chapin" u Njujorku, prešla je u "Ethel Walker" u Simsburiju u Konektikatu, gde je i razvila ranu ljubav prema glumi. Jedna od njenih ranih uloga bila je u školskoj adaptaciji pesme "The Highwayman", a takođe je igrala lik Rudolfa Valentina u adaptaciji "The Sheik".
Sa 14 menja ime
Interesantno je da je u to neko vreme odlučila i da promeni ime. Sigorni je zapravo Suzan Aleksandra Viver, a ideju da promeni svoje ime dobila je još sa 11, nakon što je dostigla visinu od čak 180 cm.
Jednom prilikom je otkrila da su je deca zvala "džinovski pauk", te da "nikad nije imala dovoljno samopouzdanja da veruje da može da glumi". Sve to je uticalo na njeno samopouzdanje zbog čega je odlučila da promeni svoje ime u Sigurni, inspirisana likom iz romana F. Skota Ficdžeralda "Veliki Getsbi". Kasnije je objasnila da je u to vreme smatrala da je "ime Suzan previše kratko za nekog toliko visokog".
Profesori je smatrali netalentovanom za glumu
Usledile su godine "traženja", te je tako Viver, malo pre nego što će napuniti 18, posetila Izrael i volontirala na kibucu nekoliko meseci. Po povratku u SAD, pohađala je koledž "Sarah Lawrence". Nakon prve godine, prešla je na Univerzitet Stanford, gde je studirala engleski jezik. Na Stanfordu je bila intenzivno uključena u pozorište. Igrala je u grupi iz Palo Alta pod nazivom The Company, koja je izvodila Šekspirove komade i "commedia dell'arte u pokrivenim kolima" po oblasti zaliva, što je smatrala "neverovatnim". Nosila je odeću nalik vilenjaku i živela u kući na drvetu, izbegavajući dramski odsek na Stanfordu jer je smatrala da su njihove produkcije previše "konzervativne" i "sigurne". Planirala je da uđe u doktorski program iz engleskog na Stenfordu i da se bavi pisanjem ili novinarstvom, ali je promenila mišljenje nakon što su je frustrirali "suvi" kursevi. Diplomirala je engleski jezik 1972. godine.
Zatim je konkurisala za "Yale School of Drama", gde je na prijemnom izvela Bertolt Brehtovu Svetu Jovanku iz skladišta i bila primljena. Viver je kasnije priznala da joj je bilo teško na koledžu jer nije bila zadovoljna predstavama koje su se tu izvodile, te da je imala malo uspeha u dobijanju glavnih uloga u školskim produkcijama. Neki od njenih profesora glume su je nazivali "netalentovanom" i savetovali je da se drži komedije. Međutim, sve se menja samo par godina kasnije.
Uloge
Viver je debitovala na filmskom platnu manjom ulogom u romantičnoj komediji "Annie Hall" (1977), pre nego što je postigla veliki uspeh ulogom Elen Ripli u naučnofantastičnom hororu "Alien" (1979).
Ponovila je ulogu u nastavku "Aliens" (1986), kao i u nekoliko kasnijih delova franšize. Lik Ripli smatra se značajnim ženskim protagonistom u istoriji filma, a Viver je za ulogu u ovom ostvarenju bila nominovana za Oskara za najbolju glumicu. Njene druge značajne franšizne uloge uključuju Danu Baret u filmovima "Ghostbusters" (1984–2021) i dvostruke uloge u filmskoj seriji "Avatar" (2009–danas), koja spada među najprofitabilnije svih vremena.
Viver je bila aktivna i na Brodveju, a upravo joj je izvedba u "Hurlyburly" donela nominaciju za Toni nagradu za najbolju glumicu u sporednoj ulozi u predstavi.
Kada je reč o ljubavnom životu, Viver nikada nije bila skandal-majstor. Od 1. oktobra 1984. godine je u braku sa pozorišnim rediteljem Džimom Simpsonom, i imaju ćerku Šarlot. Par je zajedno osnovao i čuveno pozorište "The Flea" 1996. godine.
Ipak, Sigorni je sasvim slučajno postala deo nečeg daleko mračnijeg, kada se ispostavilo da je bila muza šizofreničaru ubici.
Šizofreničar ubica koji je obožavao Viver
Aleksandar Vilijams je bio maloletnik kada je počinio gnusne zločine koji će obeležiti ostatak njegovog života. Crni tinejdžer iz Džordžije imao je nasilno porodično okruženje i tada još uvek nedijagnostikovan slučaj šizofrenije — što je možda, ali i ne mora, doprinelo njegovim postupcima, kao i činjenici da je obožavao Sigorni Viver kao svoje lično božanstvo, obavljajući sopstvene ezoterične rituale kako bi iskazao svoju posvećenost.
Vilijamsova žrtva je bila 16-godišnja Aleta Karol Banč, koja je poslednji put viđena živa na dan zločina u tržnom centru u Augusti, Džordžija. Osam dana kasnije, uhapšen je 17-godišnji Vilijams. Telo žrtve pokazalo je da je bila oteta, opljačkana, silovana i ubijena vatrenim oružjem.
Na kraju, Vilijams je osuđen na smrtnu kaznu zbog silovanja i ubistva, ali je njegov slučaj pokrenuo mnoga složena pravna pitanja o mentalnoj sposobnosti ljudi koji pate od ovog i sličnih poremećaja, kao i o zastarevanju i izuzecima koje sudovi prave za maloletne prestupnike.
Čak je i tužilaštvo rano u ovom slučaju bilo svesno da Aleks čuje glasove, te je podnelo zahtev za psihološku procenu. Međutim, nikakva procena nije obavljena pre suđenja ili izricanja presude.
Podsetimo, Aleks je trpeo ponavljano i kontinuirano fizičko zlostavljanje kao dete. Takođe je kažnjavan sa "zabranom ustajanja iz kreveta", gde je bio prisiljen da ostane u krevetu danima, čak i nedeljama, dobijajući samo jedan obrok dnevno.
1990. godine, njegova sestra je u izjavi pod zakletvom napisala: "Moja majka ga je naterala da se skine go, i bičevala ga je produžnim kablovima ili kaiševima iznova i iznova... Jednom se naljutila na Aleksa i pozvala ga je dole. Držala je čekić u jednoj ruci i šrafciger u drugoj. Naterala je Aleksa da stane i čekićem mu je udarila šrafciger u nožne prste." Njihova majka ga je često nagog ostavljala noću ispred zaključane kuće.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!