Jelena Buča, članica grupe "Frajle" nedavno se odvažila da otvoreno govori o traumatičnom iskustvu koje je doživela.
"Imala sam 23 godine, već sam tada bila u Novom Sadu, bio mi je rođendan, ja sam išla od prijateljica koja su takođe slavile rođendan i to se desilo u najosvetljenijoj ulicu u Novom Sadu, gde su prolazili prolaznici, gde su prolazili automobili. Ja nisam bila ni u kakvoj opasnosti, jeste da je bilo dva ujutro, ali to nije nikakva opasnost bila uopšte, realna opasnost, apsolutno. U tom momentu ja nisam shvatila šta se dešava, to je da je slučajni prolaznik samo mene zgrabio i uvukao u žbunje. Ja nisam znala uopšte, vi u tim momentima to tako brzo ide da vi uopšte ne znate šta vam se desilo. Gde sam ja odjednom shvatila šta je, odjednom sam se našla na zemlji. Međutim, pošto sam se opirala, shvatajući šta on želi, imala sam uske farmerice i usku majicu i on nije tako lako mogao da skine tu garderobu, njegove ruke su od dole došle ka mom vratu. I tu je u stvari počela borba za život", priča Jelena, koja je kroz razgovor ponovo proživela celo to iskustvo, zatim je nastavila:
"Gde sam ja, ja mislim, realno, ne mogu sad ni da vam kažem koliko je to trajalo, jer to je jako brzo bilo. Sada ljudi kad kažu, pa što, uz mene je bila torbica i mobilni telefon, vi uopšte ne možete da se snađete. To se sve jako brzo događa. Istina je da vam život prođe kroz glavu.U par sekundi vam te slike prolaze kao na filmu. I ja gubim dah, ja vidim gotovo. I, polako sam počela i da padam, verovatno, u nesvesti ili šta već, ali sam se setila da mi je rođendan i samo sam poželela da ostanem u životu.
U tom trenutku pomogao joj je njen glas. "U tom momentu, ja sam shvatila, ja sam se pustila i automatski je i on pustio ruke sa vrata i nastavio da pokušava. Međutim, ja sam svu snagu smogla da udahnem i da vrisnem. Tada je slučajni prolaznik čuo vrisak i spasao me. Ja ne znam ni dan danas ko je taj čovek. I... To je nešto što je... Ja sam onda pobegla", kaže Jelena i nastavlja:
"I kakav je paradoks da ste vi ostavljeni u životu, a da nakon toga vi prolazite jedna takva psihička stanja koja nisu vama svojstvena. I to je nešto što ja sam se eto susrela oči u oči sa tim momentom. I sa nasilnikom. Ja sam imala utisak kao da sam se iz kandži neke odvratne zveri iščupala. I sada kao takva... Ja sam i proslavila rođendan, taj dan. Ja sam bila srećna što sam preživela. I naravno, sestra je psiholog, sestre su to znale. Znali su prijatelji, neki moji najuži, ali i dalje ja to nisam ni govorila, ni ništa."
Iako je Jelena bila veoma bliska sa mamom čak ni njoj nije rekla šta joj se dogodilo. "Mi nismo tada živeli zajedno. Ja sam živela sa sestrama u Novom Sadu. I pošto je moja Nevena psiholog rekla je i za pomoć, a ja sam u početku osećala, da ja sam preživela, ja sam dobro. Međutim, posle određenog vremena nisam bila dobro. I kasnije sam saznala da je neminovno, posle takve vrste traume, bilo koje velike traume, neminovno je to što će vam se psihički kasnije dešavati", iskrena je Jelena.
U jednom trenutku je prestala da sluša muziku, da peva, da se smeje. "Ja nisam sebe prepoznavala, ja sam prestala da slušam muziku. Prestala sam da pevam, prestala sam da se smejem. Ja sam vesela ceo život i razdragana i ceo život mi je nekako taj udah i ta sloboda i veselje, koje je sada polako počelo da se gasi i ja sam videla po tome da nešto nije u redu i da to nisam ja i da je to sigurno posledica upravo toga. I onda sam osećala krivicu, jer zašto, ostavio me neko u životu, a ja sam tako nezahvalna pa se sada ovako osećam. I to je nešto..." kaže Jelena koja je morala da potraži stručnu pomoć.
Pogledajte još Jeleninih fotografija sa grupom Frajle:
Bonus video:
(Blic/MONDO/Marina Cvetković)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!