Pevač Boban Zdravković uživao je veliku popularnost devedesetih godina, a njegove pesme "Marakana", "Lagala me jedna Maja", „Ne dolazi u moj san", "Ciganima srce daću" i još mnoge druge pevaju se i danas. Pogotovo je poslednjih nedelja aktuelna njegova pesma "Zašto nisam ptičica", koja je svojevremeno bila nezvanična himna Zemunskog klana.
Poslednjih godina Bobana retko možemo videti na televiziji, osim ako prezentuje neku novu pesmu, jer od muzike nije digao ruke. I dalje je vrlo tražen kako u našoj zemlji, tako i u celom regionu i najčešće peva na privatnim veseljima.
Takođe, vemenom je odlučio da se iz Beograda vati u svoj rodni Niš, a svojevremeno je za medije otkrio kako izgleda njegov život van kamera.
"Nišlije me sreću svakodnevno, uvek ih interesuje gde sam, šta radim, čovek u svom gradu ne može biti zvezda, kao u drugim gradovima. Prijatelji su mi uvek pri ruci kad treba, prvi čuju pesmu, daju sud, uvek su svi sudije, kao u fudbalu. Uvek je bilo zadovoljstvo pevati u Nišu. Mada moram priznati da je u svom gradu najteže pevati, ali i najslađe. Živeo sam i u Beogradu, ali sad sam tu, volim Niš jer je miran gradić, sve stižete polako, bez stresa", započeo je priču Boban i prisetio se devedesetih, kada je harao estradom.
Pročitajte još: "Prokleta je Amerika i zlato što sja": Pesma koja se orila na proslavi olimpijaca nosi tešku priču
"Devedesete su za mene bile prekretnica, to je bilo ludo vreme, ne bih se vratio u ta vremena, ne u ovim sad godinama, tad se pevalo svakakvim ljudima. Tad je bilo baš vruće gde god bi se pojavio. Tad su bile turneje, išli smo autobusima po celoj Jugoslaviji, od Ljubljane do Skoplja, radili smo najčešće stadione, to su bila prava vremena. Ja sam bio najmlađi među kolegama i nepoznat, svi su znali moje pesme, ali mene niko nije znao. Tako da je za mene to bilo ogromno zadovoljstvo, ja sam dobio krila velika, kao sadašnje zvezde Granda, samo što sam se ja sam borio i moje kolege, sami smo uspevali da se izborimo", objasnio je.
O čemu je reč u pesmi "Ptičica"?
Boban Zdravković je 1988. godine otpevao ovu pesmu, a pripadnici klana malo su je izmenili da bi tekst prilagodili svojim sudbinama kriminalaca.
"Jutros rano oko sedam sati, probudi me moja mila mati,
ustaj sine, za te krevet nije, za tebe su zatvorske ćelije.
Prodaj majko konja kočijaša, pa izvadi sina robijaša.
Zašto nisam ptičica, da letim daleko i da vidim napolju čeka li me neko...", otkrio je Marko Bulat u jednoj emisiji.
(Republika, Kurir, MONDO, D.P)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!