Olga Ilić bila je jedna od najistaknutijih glumica i prva pozorišna rediteljka sa naših prostora. Njeno ime zauzelo je posebno mesto u istoriji, ali patrijarhalni narativi često su nastojali da je izbrišu iz nje. Kontroverzna, talentovana i buntovna, Olga je živela dinamičan i intenzivan život, kako na privatnom, tako i na profesionalnom planu. U mnogim aspektima, bila je pionirka u Srbiji.
Bila je jedna od retkih glumica 20. veka koja je imala izuzetno širok glumački raspon i talenat, koji je ispoljavala od samih početaka, igrajući uloge tragičnih junakinja poput Dezdemone, Julije, Ofelije i drugih. Osim glume, posedovala je i izuzetne pevačke sposobnosti, postavši zvezda revijalno-muzičkih programa u beogradskim Bulevarskim pozorištima.
Njena popularnost u to vreme bila je tolika da su pozorišta prilagođavala svoj repertoar prema njenim željama i preferencijama, prenosi Zadovoljna.
Do svoje sedme godine života provela je u samostanu
Olga Ilić rođena je 15. februara 1880. godine u Solunu, kao vanbračno dete Francuza Gastona Santa i majke Marije Gašparović. Prvih sedam godina života provela je u francuskom samostanu, a nakon očeve smrti preselila se sa majkom u Niš, gde je tokom dve godine pohađala gimnaziju. Majka joj je tada našla posao kao konobarica u hotelu "Evropa", a upravo tu je započeo Olgin put prema glumačkoj karijeri.
Karijera
Imala je izuzetno raznovrsnu karijeru - bila je glumica, rediteljka, upravnica pozorišta, pevačica i spisateljica. Njena neumorna i istrajna priroda, zajedno sa izuzetnim talentom, omogućili su joj da tokom 20. veka stvori put kojim se malo koja žena usudila da kroči. Suočavala se sa najvećim imenima tog vremena, uključujući i upravnika pozorišta Branislava Nušića, ali i sa vlastima tokom Drugog balkanskog rata. Uprkos posledicama poput otkaza i zatvora, Olga je svaki put izlazila iz tih situacija jača i samouverenija.
Pročitajte još: "Prekinula sam kontakt još 2006": Umrla Teodora koja je ubila majku i baku, njena tetka glumila u "Žikinoj dinastiji"
U pozorištu je upoznala svog budućeg muža
Njena karijera počinje dramatično, kada je sa samo 14 godina igrala ulogu mlade slikarke Stefane u predstavi "Trnje i lovorike", izvedenoj u hotelu "Evropa". Godinu dana kasnije, nakon dolaska proslavljenog glumca Ljube Stanojevića, dobija svoju prvu pravu ulogu - Dezdemone u Otelu. Međutim, njena nemirna priroda i avanturistički duh nisu joj dopuštali da se dugo zadrži na jednom mestu, pa je nakon kratkog oprobavanja u cirkusu Fiori prešla u lutkarsko pozorište Pikolo teatar, gde je upoznala Kostu Ilića, svog budućeg muža. Sa njim je dve godine bila članica pozorišta i putujućih udruženja u Šapcu i Varaždinu, a 1898. godine zapošljava se u Narodnom pozorištu u Beogradu.
U Narodnom pozorištu, Olga je briljirala, a svaka njena uloga bila je sve zapaženija i zahtevnija od prethodne - od Ofelije u Hamletu do Esmeralde u Zvonaru Bogorodičine crkve, čime je postala prava miljenica beogradske publike. Ipak, zbog brojnih skandala i sukoba sa koleginicama, Olga nije uspela da dobije stalni angažman u pozorištu, pa ga je napustila 1900. godine.
Ovaj događaj prate različite priče, a jedna verzija tvrdi da je razlog njenog otpuštanja iz Narodnog pozorišta bila svađa sa strogim upravnikom Branislavom Nušićem, koji je odbio da joj obezbedi raskošni kostim za glavnu ulogu u indijskoj predstavi "Šakuntala". Sukob je dodatno podgrejan i Olginom obnaženom fotografijom, koja je bila izložena u izlogu prestižne fotografske radnje. Drugi izvor sugeriše da je fotografija na kojoj je Olga potpuno naga nastala iz čistog inata prema glavnoj glumici Narodnog pozorišta, Zorki Todosić, kojoj je dvadesetogodišnja Olga želela da poruči da je zamenjiva i da je starija od nje.
Bilo kako bilo, Olga je postala prva Srpkinja koja se slikala gola na filmu. Na svoju inicijativu, otišla je u fotografski atelje Milana Jovanovića i insistirala da je fotografiše nagu.
Pročitajte još: "Lekari su je držali u veštačkoj komi": Glumila u "Otpisanima", bila mis Jugoslavije, a njen kraj je bio pretužan
U periodu od 11 godina, Olga je promenila više od deset pozorišta u kojima je nastupala. Iako nemirnog duha, umorna od "čergarskog" života, odlučila je da se skrasi u Nišu, gde je napravila značajan preokret na glumačkoj sceni. Pre nje je to učinila samo francuska glumica Sara Bernar, koja je maestralno odigrala najzahtevniju mušku ulogu ikada napisanju - Šekspirovog Hamleta. Prema zapisima, Olga je ovu ulogu iznela na veoma inteligentan i psihološki dubok način.
Pored svoje glumačke karijere, snimila je više od 25 ploča i postala omiljena i poznata pevačica sevdalinki. Svoj raskošni pevački talenat često je pokazivala, naročito dok je živela u Beogradu, u Skadarliji, gde je i stanovala tokom tog perioda.
Zbog svoje gole slike postala je meta kritika i nazivali su je "skadarlijskom bludnicom".
Optužena za veleizdaju i bačena u zatvor
Još jedan dramatičan period u životu Olge Ilić bio je njen boravak u zatvoru, kada je bila optužena za veleizdaju. Tokom Drugog balkanskog rata, bugarske vlasti su je internirale, da bi je potom angažovale da nastupa na priredbama u korist srpske sirotinje. Olga je o tom periodu u svom životu pisala u autobiografiji:
"Nije bilo više pozorišta, nije bilo više aplauza i cveća. Zastor je zauvek pao i skrio skopljansku pozornicu. Moji drugovi prelazili su snežne goleti Albanije ili umirali iza bodljikavih žica dalekih logora. Nestalo je pesme, sedeljki i zanosa, svega što je do tada bio moj život, a na ulicama krvavi užas rata koji je moju dušu, naviknutu na iluzije, dovodio do očajanja. Bugarske vlasti me iz Skoplja interniraju u Leskovac, zatim u Niš i Knjaževac... Svake nedelje pevala sam u crkvi i znam da su ta moja nastupanja pod okupacijom izazivala divljenje i odobravanje naših građana, jer su im ulivala veru i nadu u oslobođenje..."
Međutim, nakon oslobođenja, srpske vlasti su njene nastupe protumačile kao saradnju sa okupatorom, te je uhapšena i optužena za veleizdaju. Ipak, uz pomoć bivšeg muža i prijatelja, Olga je uspela da izađe iz zatvora i dobije novu priliku da ponovo nastupi na pozornici. Nakon toga, vratila se u Skoplje, gde ju je 1913. godine postavio Branislav Nušić. Tamo je odigrala svoju poslednju veliku ulogu - Koštanu. Sa pozorištem se zvanično oprostila 1934. godine.
Haotičan ljubavni život
Ljubavni život Olge Ilić bio je pun uspona i padova. Nakon udaje za Kostu Ilića, uzela je njegovo prezime i svuda je bila poznata kao Ilićka. Ona je isticala da je Kosta, uprkos svom vanserijskom glumačkom talentu, bio "tiranin koji je izbio oko njenoj lutki". Njihova ljubavna priča bila je više nego komplikovana, puna mržnje i neslaganja, ali su ipak delili jednu veoma bitnu zajedničku crtu - ljubav prema avanturama. Nemirni duh i boemski način života održavali su strast u ovom paru. Međutim, prema Olginim rečima, već za vreme njenog boravka u zatvoru bili su razvedeni. Tek nakon Kostine smrti 1923. godine, Olga se ponovo udala, za glumca i reditelja Petra Hristilića, s kojim je narednih sedam godina putovala i nastupala po Srbiji.
Tužan kraj
Umrla je u staračkom domu u Beogradu, siromašna i sama, okružena samo sa nekoliko ljudi koji je nisu zaboravili. Ipak, u znak sećanja na ovu veliku umetnicu, danas jedna ulica u Nišu, u opštini Pantelej, nosi njeno ime.
Bonus video:
(Stil/ Mondo/ Marina Cvetković)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!