U vreme kad je nastradao Ipče je bio na početku karijere, a činilo se da će biti jedan od najpopularnijih folk pevača u Jugoslaviji koja se tih godina u ratu polako raspadala.
U Ipčetov uspeh najviše je verovao brat Jašar Ahmedovski, ali i legendarni hit mejker Novica Urošević, koji je komponovao za mnogo zvezde, poput Zorice Brunclik, Mitra Mirića, Dragane Mirković i druge.
Kobne večeri, pre nego što će otići u Vreoce, gde je živeo kod devojke Zlate Sinđelić, Ipče je sa društvom sedeo u jednoj kafani, veselio se, ne sluteći da će ubrzo doživeti tragediju. Izlazeći sa parkinga njegov sportski i luksuzni "mercedes" velikom brzinom zakucao se u šleper koji mu se našao na putu. Pomoći mu nije bilo. Ipčetovu smrt teško je podnela njegova porodica. Brat Jašar posvetio mu je tri pesme: "Tamo si ti", "Spavaj, spavaj ti" i "Nebo tajnu krije".
Prema pisanju sajta Najportal, Zlata je nakon Ipčetove pogibije pokušala da sredi svoj život, ali nije išlo. Shvatila je da je srećnija živeći od uspomena na vreme provedeno sa Ipčetom, nego da glumi sreću kraj ljudi koji su joj nudili brak. Ona danas živi i radi u Lazarevcu. Posvetila se sestrama. Vrlo često putuje u Tešanj kod najstarije sestre Verice i njenog supruga Esada
Jednom prilikom je za "Reviju" ispričala kako je izgledao dan kada je pevač nastradao.
"Sa mojim zetom Ćupom i prijateljem Draganom Ipče je te večeri jedno vreme proveo u kafiću "Plejboj " u Stepojevcu. Prema priči, sva trojica bili su neobično veseli i bučni. Nisi bili pijani jer su popili pivo-dva. Posle izvesnog vremena Ipče je trebalo da ih odveze do Lazarevca, gde su obojica stanovala. Iznenada je u njihovu traku sa parkirališta sa leve strane izašao kamion koji nije davao vidljive znake da će se uključiti u saobraćaj.
Ipčetov automobil levom stranom naleteo je na kamion. Bio je to strahovit udarac od koga je na mestu ostao mrtav. Moj zet je pri tom zadobio teške povrede vrata i sedam dana kasnije umro je u bolnici od posledica saobraćajne nesreće. Dragan, treći putnik u kolima, pukom srećom je ostao živ", rekla je Sinđelićeva 1994.
(Kurir, MONDO,D.P)