Prošlo je gotovo četiri godine od kada nas je napustila jedna od najvoljenijih jugoslovenskih glumica, Mira Furlan. Njen suprug, reditelj Goran Gajić, odlučio je da objavi knjigu koju je Mira pisala u poslednjim godinama života.
Knjiga nosi naslov "Voli me više od svega na svijetu", a u njoj Mira otvoreno govori o svom životu ispunjenom uzbuđenjima, velikim uspehom, padovima, ljubavima i izdajama. Jedan odlomak posvećen njenom sinu posebno je dirnuo čitaoce. Osim toga, pažnju je izazvalo i njeno potresno priznanje o tome da je bila žrtva silovanja od strane poznate ličnosti, čiji identitet nije otkrila.
"Jedne zimske noći tuširam se u zajedničkom kupatilu Citea. Pustila sam da voda teče niz mene posle celog dana hodanja po ulicama i razmišljanja o mom usamljenom životu, bez sigurnog utočišta. Oči su mi bile zatvorene. Uživala sam u toplini vode na svojoj koži.
Iznenada me neko uhvatio za ramena. Otvorila sam oči i videla velikog, golog muškarca pored mene pod tušem. Vrisnula sam i odgurnula ga. Pokušao je da me savlada, ali su ga moji krici oterali i pustio me je. Pobegla sam iz kupatila, trčeći na ulicu, pokušavajući da pokrijem svoje golo, mokro telo malim peškirom koji sam uspela u poslednjem trenutku da zgrabim iz tuša. Čula sam kako muškarac viče za mnom: 'Tu es une raciste!' – ista rečenica koju mi je neki crnac dobacio u Amiensu tokom jednog od mojih solo putovanja po Evropi. Kao i tada, osetila sam snažan poriv da potrčim za njim i objasnim mu da moj beg nije rezultat rasizma, već nedostatka interesa za seks sa potpunim strancem pod tušem u zajedničkom kupatilu studentskog doma.
Pročitajte još: TEŠKA SUDBINA MIRE FURLAN: Zbog ljubavi sa Srbinom je nazivali izdajicom, dobijala 50 pretnji smrću na dan
Zanimljivo je da me ovaj incident nije posebno povredio, slomio ili ponizio. Umesto toga, videla sam ga kao još jednu avanturu, još jednu opasnu situaciju iz koje sam vešto uspela da se izvučem.
Više me brinula mogućnost da će napadač pogrešno protumačiti moj beg kao izraz rasizma. Ta optužba mi se činila teže podnošljivom od samog napada. Možda zato što nikada nisam mislila da sam stvarno bila u opasnosti. Osećala sam se nepobedivo. Sve te opasne situacije bile su samo zanimljive priče, predstave ili filmovi kraj kojih sam prolazila.
Već sam se pre toga suočila s (mogućim) se*sualnim nasiljem. Kada sam imala šesnaest godina, hodala sam jednom zagrebačkom ulicom usred dana. Dve velike ruke iznenada su se pojavile kroz vrata, uhvatile me zaprepašćujućom snagom i povukle u mračnu zgradu. Nevidljiva osoba me je čvrsto držala u mračnom prolazu. Dvojica muškaraca razgovarala su o tome šta će sledeće da urade, spominjući prazan stan na spratu. Snaga njihovog stiska bila je za mene potpuno novo iskustvo. Jasno sam shvatila da bežanje nije opcija. Tada sam se isključila i nekako uzdigla iznad situacije, posmatrajući je ravnodušno. Muškarci su postajali nervozni jer nisu mogli da shvate zašto se ne borim i ne vrištim. 'Pogledaj je', rekao je jedan. 'Čudna je.' 'Previše je čudna', rekao je drugi. 'Pustimo je, uopšte nije zabavna.' I tako su me oslobodili.
Slična situacija dogodila se dve godine kasnije, dok sam se s prijateljicom Katjom vraćala kući posle noćne probe na Akademiji. Dvojica muškaraca su nas napali. Katja je vrisnula i udarila jednog, psujući ih. Ali ja sam, na čudan način, prišla jednom od njih, nasmešila mu se i zamolila ga ljubazno da nas pusti. Katja tvrdi da sam tada rekla (čega se ne sećam): 'Molim vas, pustite nas na miru. Obećavamo da ćemo biti dobre devojke. Nikada više nećemo ovo uraditi.' (Šta to, hodati ulicom?) I ponovo, njihova reakcija bila je šok jer sam bila 'čudna'. Napadači su izgubili interes i pustili nas.
Biti 'čudna' nije mi mnogo pomoglo godinama kasnije, dok sam razgovarala i pila u nečijem stanu posle pozorišne predstave. Iznenada sam ostala sama s muškarcem koga sam jedva poznavala, poznatom javnom ličnošću iz drugog grada. Gde su svi ostali? Kuda su nestali? Uhvatio me je sa zastrašujućom snagom, pritisnuo me kolenom i držao mi obe ruke iznad glave. Rukom mi je pokrio usta da ne vrištim. Se*sualni odnos trajao je svega nekoliko sekundi. Možda me je upravo ta brzina spasila od užasa. Moj um nije mogao da prati šta se dešava. Sve je bilo gotovo pre nego što sam uspela da shvatim šta se dogodilo. Bila sam zapanjena i bez reči. On je nestao u trenu. Ja sam, međutim, trčala zagrebačkim ulicama do kuće, više šokirana njegovom drskošću nego samim nasiljem. Nakratko sam pomislila da odem u policiju, ali sam odustala. Znala sam da bi me policajci gledali s prećutnim osudama, misleći: 'Drolja. Dobila je šta je zaslužila.'", navela je glumica u svojoj knjizi.
Bonus video:
Izvor: Mondo/ Đorđe Milošević
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!