Ponekad se desi da ljudi sa naših prostora veliki uspeh i slavu dožive u svetu, pa tek onda u svojoj zemlji, a upravo je ovo slučaj sa Darkom Perićem, koga smo kao Helsinkija obožavali u hit seriji "La casa de papel".
Kada se pojavio krupni, harizmatični, istetovirani Srbin sa sve bradom u seriji, za kojeg se kasnije ispostavilo da ima i nežniju stranu, te da je gej, ostali smo dodatno prikovani za ekrane i Netfliks. Nakon što je Helsinki "prosuo" par sočnih psovki u scenama i pevušio "Svilen konac", odmah se postavilo pitanje - ko je Darko Perić?
Rođen 25. marta 1977. u Kladovu, kao 6-godišnjak prvi put je izašao na pozornicu kada ga je kubanska pevačica izvela na scenu da peva "Gvantanameru". Put na studije ga je kasnije odveo u Rumuniju gde je živeo 10 godina, a potom u Berlin, da bi sidro spustio u Barseloni, gde i dan danas živi sa suprugom Roksanom i sinom Đorđem. Upravo mu je Španija otvorila sva svetska vrata, uspehom pomenute serije "La casa de papel".
Zanimljivo je da Darko priča i glumi na čak 7 svetskih jezika, a za MONDO je pričao o životu, festivalu, odrastanju u Kladovu, ali i trenutku koji je bio presudan da obrije bradu, osami se i ode na granicu sa Kinom da jaše konje na -20 stepeni.
Kako ste zadovoljni nultim, kako ste ga nazvali, Iron Gate Filmskim festivalom u rodnom Kladovu koji ste organizovali?
"Ovo je nulti festival, revijalni ove godine. Namerno je nulti, pošto u mom poslu napravi se prvo 'pilot' pa onda krene projekat, tako smo mi odlučili da ovo bude 'pilot festival' i da vidimo kako ćemo i šta ćemo dalje. Stvarno sam oduševljen, nisam očekivao, naučio sam da u životu ništa ne očekujem, ali su me stvarno iznenadili moji Kladovljani, jer imali smo prosek za gradić od 8.000 stanovnika na svakoj projekciji nekih 300 do 350 ljudi, na nekima više, na nekima manje, to je za mene stvarno veliki uspeh."
Tokom festivala imala sam prilike da malo popričam sa Vašim sugrađanima, i svi do jednog izneli su da su ponosni na Vas i drago im je da je festival poput ovog organizovan u Kladovu. Koja je Vaša prva asocijacija na rodni grad?
"Dunav naravno! Dunav me veže za ovaj kraj."
Da li pecate?
"Kao mali sam pecao i najverovatnije ću kao penzioner, kao glumci se nikad ne penzionišu, ali volim da vidim pecaroše. Pecao sam kao mali sa dedom ovde."
Na festivalu smo imali prilike da vas vidimo u dokumentarcu "Territory". Da li je on u neku ruku Vaš povratak sebi, beg od slike koja je uvek asocijacija na ulogu Helsinkija, i da li smatrate da vas najbolja uloga tek čeka?
"I jeste, u početku je bila neka ideja da mi napravimo kao doku-seriju o ugroženim vrstama, životinjskim, i jedan od njih je snežni leopard. Ali kad smo otišli tamo, pošto je to moj prvi film koji sam koproducirao sa mojim prijateljem režiserom, pričali smo kako ćemo, šta ćemo. Nismo hteli da napravimo taj klasični format Discovery kanala, da jurimo tog leoparda, i onda smo rekli hajmo nešto kao - 70-ih godina taj leoprad je bio mitska životinja, vrlo malo ljudi ga je videlo, nije tad bilo takvih fotoaparata, nije bilo mobilnih telefona. Postoji, ali ga ne vidiš. Meni je ta asocijacija bila na život, duša ljudska, znaš da to postoji a ne vidiš ga, isto tako dušu ne vidiš, a znaš da postoji."
"Dotakao sam plafon i obrijao bradu"
"Tako sam u jednom momentu dotakao neki plafon i rekao sam: 'Ja ne mogu više', obrijao sam bradu po kojoj me svi znaju - taj Helsinki, otišao na kraj sveta, na granicu sa Kinom, na 4.000 metara visine, pustinja. Dve nedelje snimanja, bila je onako manja ekipa, išli smo konjima... februar, snimali smo na minus 20 stepeni, nije bilo nimalo lako. Ovaj film je bio na dosta festivala, imao je svoju premijeru u Moskvi, bio je u Kairu, Bogoti, Teheranu. Ali meni je najdraže kad ljudi koji me znaju, moji prijatelji, komšije, roditelji, školski drugovi, kad kažu 'svaka ti čast'. I par prijatelja, fotografa, koji kažu 'ovo je nešto neverovatno'."
Pogledajte trejler za "Territory":
Da li se promenio odnos ljudi koji vas poznaju od ranije, prijatelja iz školskih dana, nakon svetske slave?
"To je veoma interesantno pitanje i biću iskren. Uglavnom, ljudi koji me znaju i koje sam ja dobro znao, nije. Ja sam sa s njima i dan danas, tu su mi došli, došao mi je recimo prijatelj iz Amerike, nismo se videli 22 godine, a kao da smo se videli prošle nedelje. Isto tako prijatelji sa fakulteta iz Rumunije su došli ovde. E sad, primetio sam da neki ljudi koji su me znali ili su me znali onako, ponosni su na mene zato što sam iz Kladova i njihov odnos se nekako menjao prema meni, ali moj odnos prema njima je isti, kao i prema ljudima koje sam znao. Upravo je taj 'Territory' prikazivao to prizemljenje, da se treba ostati prizeman, inače lako odlepiš," zaključuje naš glumac.
Prisetimo ga se kao Helsinkija:
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima
Pogledajte kako Darko navija za naše košarkaše na Eurobasketu:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!