Proslavljeni glumac Velimir Bata Živojinović, ispisao je stranice srpske kinematografije. Živeo je u Mileševskoj ulici, gde je proveo detinjstvo i napravio prve korake u svetu glume, a sada se njegov sin Miljko prisetio i vremena kada je bio komšija sa Gagom Nikolićem.
"Bata je ovde živeo od svoje sedme godine. Ovde se formirao i kao čovek i kao glumac i sve ono što je važno za njegov karakter desilo se ovde u njegovom kraju. Pred smrt, poslednjih 20 godina je živeo ovde blizu, u Požarevačkoj ulici, gde je živeo Gaga Nikolić, a tu je danas Seka Sablić. Tri ulice odatle je živela moja majka, a ona se danas zove Ulica Bate Živojinovića. Ja sam njoj govorio: “Ti si jedina žena koja može da kaže da je rođena u ulici svog muža.” Sve ovde na Crvenom Krstu je neki magičan način bio povezan sa Batom", rekao je Miljko.
U Batinu čast je podignuta i spomen ploča na zgradi gde je započeo glumačku karijeru, a koja je u jednom momentu bila skinuta.
"Ploču je postavio Batin malo mlađi prijatelj iz detinjstva, Radoslav Lale Vujadinović i mi smo mu kao porodica neizmerno zahvalni. U jednom trenutku ta ploča je spala, izgleda da nije bila dobro pričvršećena. Srećom, sačuvana je tu kod komšija na prvom spratu, i vrlo brzo ju je pronašao, zaštitio i ponovo postavio".
Na pitanje kako je biti sin Bate Živojinovića i koliko je porodica ispaštala zbog njegovog poziva, Miljko kaže:
"Moja majka koja je najzaslužnija za našu porodicu, za njenu stabilnost i za sve što smo postigli. Ona je od malih nogu išla sa nama, što bi ona rekla: “Vukla sam vas po celoj Jugoslaviji, od Vardara do Triglava”. Mi nismo osećali to njegovo odsustvo, osim kada je sniman film “Bitka na Neretvi”, kada je bio odsutan od kuće 18 meseci, ali smo mi i tamo odlazili, pa smo se vraćali. Često su bila snimanja u Beogradu, gde smo mi odmah posle škole otrčali da se družimo sa tim divnim glumcima i onima koji rade na stvaranju filma. Ne bih to nazvao nekom vrstom žrtve već jednim bogatstvom koje smo dobili zbog Batine prirode posla. Zahvaljujući našoj majci koja je shvatila važnost porodice i da Bata ne bude sam na tim snimanjima, mi smo ga pratili kao globtroteri. Kolege su ga volele, jer je na snimanje dolazio sa lepom energijom, prvi je dolazio, a poslednji odlazio. Nije se libio ni kada je trebalo da se vuku kablovi i guraju kolica u snegu. Ono što je meni i mojoj sestri važno jeste da je on demistifikovao uspeh".
Glumčev sin je istakao da Bata nije bio strog.
"Bata je bio najbolji prijatelj i meni i sestri. Mudar jedan čovek koji je bio povučen u porodici, ćutao je, nije se mešao u vođenje porodice na način na koji je to radila majka koja je bila apsolutno autoritet i da podvikne i da izrekne kaznu. Živela je naše živote, znala je kad imamo pismene zadatke, ocene, ali uvek nam je govorila: “Videćete vi kad vam dođe Bata”. On je više tu bio kao autoritativna senka, kao otac koji je krajnji autoritet i Jelena i ja nikad nismo bili u situaciji da proverimo kakav je on kad se naljuti. To se kod nas, na svu sreću nije dešavalo, sve smo rešavali razgovorom. Oni su bili otvoreni prema nama, nisu skrivali ništa od nas, ni materijalne i finansijske probleme koje ima svaka porodica. Na taj način smo i mi sazreli i mogu da kažem da su i Lula i Bata bili divni roditelji".
Bata je poslednje dane života proveo iza kamere, boreći se za svoje zdravlje, a Miljko nije mogao da bude kraj njega, zbog čega je i posle gotovo jedne decenije ostala velika žal.
"Oprostili smo se preko telefona, moja ćerka je išla kod njega u bolnicu. Uvek sam bio u toku za sve što se ticalo njega. Učestvovao sam u donošenju odluka u vezi sa njihovim zdravljem, ali drugo je kad sa nekim pričate telefonom, a drugo je kad se gledate oči u oči, držite za ruke, pa čak i ćutite, zajedno ste, jedan pored drugog. Što se tiče tehničke strane, da, bio sam informisan, ali što se tiče emocije, to što smo moj otac, majka i ja izgubili za tih 13 godina, to niko ne može da nam vrati", rekao je Miljko, pa se prisetio njihovog poslednjeg razgovora:
"Otpevali smo zajedno tu pesmu “Moj galebe” koja traje šest minuta, onda je on napravio jedan štos na završetku te pesme i to mi je ostalo kao dokaz njegovog neuništivog duha i vedrog karaktera. On je bio svestan šta mu se dešava i da polako odlazi, ali nam je ta neka vera u dobro, ta pozitivna energija i podrška koju nam je davao toliko bolestan i star mnogo značila".
Posle Batinog odlaska, ostala je velika praznina i bol u porodici Živojinović, a njegov sin Miljko neguje uspomene na oca i majku, te planira i da objavi knjigu o njima dvoma.
"Bilo je jako teško nastaviti život bez Bate. Sestra i ja kada pričamo o njima, pričamo kao da su tu negde, po nekoj bubamari koja nam se spusti na rame, po listu koji padne. Mi danas osećamo njihovu energiju i podršku. Majci je jako teško pao njegov odlazak, mislim da je zato i ona prerano otišla. Njena majka je živela 10 godina više od nje. Ona je toliko bila vezana za njega, to je bila vanvremenska ljubav, koju je danas teško shvatiti i objasniti. Kada je on otišao, ona je izgubila veru u život i svrhu življenja. Iako sam joj ja rekao: “Pa imaš Jelenu i mene, šestoro unučadi, život mora da se nastavi”, ona mi je samo rekla: “Ma bez Bate, to više nije to”. Meni i Jeleni on jako nedostaje jer je bio mudar čovek, govorio je prave stvari u pravom momentu. Pišem knjigu o njima dvoje, i koja će se zvati “Lula i Bata” i koja će biti na bazi njegovih izreka, nešto njegovo, a nešto je preuzeo. To je vrsta mog duga i prema majci i prema njemu".
Stan na prvom spratu u kom je Bata živeo, nije prodat, ostao je u nasledstvu porodice Živojinović.
"Tu sada živi supruga od mog pokojnog brata od tetke. To je bilo stanarsko pravo koje je imao Batin otac, a kada je Bata dobio taj stan u Internacionalnih brigada, ostala je tu da živi njegova najstarija sestra i njena porodica, tako da su oni tu gore. Ostalo je sve u porodici, a da li će oni da se sele, to će oni da odluče. Mi se čujemo, bili smo pre neki dan zajedno. Mnogo uspomena ima ovde. Ovde se nalazi i policijska stanica Vračar, gde je Bata radio nekoliko meseci kada ga nisu drugi put primili na Akademiju, da bi mogao da ima neke prihode da živi, on je tu radio kao policajac".
Zašto Miljko nije bio na očevoj sahrani?
Na očevu sahranu je bio sprečen da dođe, jer je bio u zatvoru zbog optužbi za primanje mita u krivičnom postupku takozvanoj stečajnoj mafiji, a to ga i dan-danas boli.
"To je jedan udarac koji sam ja pretrpeo, a koji se ne vidi, a ko zna šta se dešava u organizmu, u duši koja sve to generiše. Ne radi se tu o meni, nego o Bati. Mislim da on nije zaslužio da mu se oduzme to pravo da mu sin bude pored njega i uz njega u tim poslednjim danima života. U tom predmetu je zapravo bila samo firma u kojoj sam ja bio stečajni upravnik bila u stečaju, u kojoj učestvujem sa 0,5 posto vrednosti, a sve druga veća preduzeća nisu bila u stečaju. Bata je to teško podnosio iako nije pokazivao".
BONUS VIDEO:
(Blic, MONDO)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!