Ljuba Moljac bio je jedan od najomiljenijih jugoslovenskih komičara, čije nezaboravne replike i dan-danas izazivaju smeh kod publike širom regiona. Prepoznatljiv po upečatljivim brkovima i karakterističnom velikom nosu, svoje šale je izvodio s jedinstvenim šarmom i improvizacijama koje su osvajale gledaoce.
Rani život i početak karijere
Rođen je 28. januara 1943. u ratom pogođenom Kragujevcu, ali je još kao dečak sa roditeljima prešao da živi u beogradsko naselje Čubura. Iz tog perioda stvorila se i jedna od njegovih omiljenih fora - ismevajući zagriženost u životu, znao je da šali: "Ovde leži Ljuba Čuburac, umro je na vreme i boli ga uvo".
Iako mu ni na kraj pameti nije bilo da postane glumac, uskoro je počeo da se pojavljuje u pozorišnim predstavama i na televiziji. Filmski debi ostvario je 1965. godine u satiričnoj drami "Inspektor", a pravu prepoznatljivost stekao je 1967. ulogom nesrećnog radnika u kultnom filmu "Kad budem mrtav i beo".
Iste godine dobio je i veću ulogu kod Dušana Makavejeva u komediji "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT", čime je postao zapaženo lice crnog talasa jugoslovenskog filma.
U isti mah, njegov stend-ap humor obožavali su milioni ljudi, iako se Titu nimalo nije dopadao njegov stil. Problem je što se kroz njegove šale provlačila i erotika, što je u Titovo vreme bila tabu tema! Međutim, narodu se dopalo kako potpruno ozbiljan priča o "zabranjenim stvarima". I gde god da je bivao, taj prostor je dobijao na šarmu.
Filmska i pozorišna karijera
Kroz sedamdesete i osamdesete godine Moljac je bio stalno angažovan u filmskim i televizijskim projektima. Igrao je u popularnim ostvarenjima tog doba, od komedije "Majstori, majstori" (1980) i popularne serije "Vruć vetar" (1980), do hit filmova poput "Ćao, inspektore" (1985) i "Hajde da se volimo" (1987). Isticao se i u Tv seriji "I to se zove sreća" (1987) i humorističkoj seriji "Ortaci" (1988).
Bio je stalni član i prvak beogradskog pozorišta Atelje 212, a njegovi nastupi na sceni bili su upečatljivi zbog kostima sa velikim veštačkim nosem, koji je često činio predmet šale. Osim u igranim projektima, Moljac je snimao i humorističke emisije i šou-program, ostavivši traga i u televizijskoj zabavi.
Umro radeći ono što je najviše voleo
Nažalost, Ljubina priča imala je tragičan završetak. Tokom turneje predstave "Tri nosketara", u kojoj je glumio zajedno sa legendama Milovanom Ilićem Minimaksom i Jovom Radovanovićem, Moljac je 22. januara 1989. iznenada doživeo izliv krvi u mozak dok je nastupao u malom gradu Glina u Hrvatskoj. Publika, naviknuta na njegove spontanske improvizacije, prvo nije shvatila da je nešto ozbiljno pošlo po zlu – mislili su da je to deo predstave.
Kada mu je pozlilo, hitna pomoć je pozvana, i komičar je prevezen u Zagrebački klinički centar, ali lekari nisu uspeli da ga spasu. Umro je samo šest dana pre svog 46. rođendana, ostavljajući publiku i kolege u ogromnom šoku. U vestima je bilo istaknuto da je "Ljuba umro radeći ono što je najviše voleo - zabavljajući ljude", te da je njegov odlazak označio kraj jedne slavne ere domaćeg humora.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!