Momo Kapor bio je ne samo slikar, pisac i novinar, već i čuveni beogradski šmeker na čiji šarm je svako lako padao, posebno pripadnice lepšeg pola. Postao je legneda vremena u kojem je živeo, ali malo ko zna kroz šta je sve u životu prošao.
Rodio se u Sarajevu kao jedino dete Bojane i Gojka Kapora, no, tokom nemačkog bombardovanja Sarajeva 1941. godine, bomba je pala 13. aprila na kuću u kojoj su se nalazili Momina majka, baka i još četrdesetak ljudi. Preživao je samo pisac i to samo zato što ga je majka zaštitila telom.
"Moja majka me je zaštitila legavši preko mene. Kičma joj je bila raznesena, a tada je imala samo dvadeset osam godina. Bilo je mrtvo čak i mače koje sam držao u rukama", prisetio se Momo svojevremeno.
Njega je, kada se izvukao iz ruševina, pronašao neki Rus - lekar, sažalio se na njega i poveo ga u bolnicu, a nakon nekoliko dana, tu ga je pronašla majčina tetka Jana Baroš koja ga je sve to vreme tražila po Sarajevu. Nakon toga, baba ga odvodi u svoju kuću i brine o njemu, zajedno sa Rusom.
Otac, koji je po povratku iz zarobljeništva kao bankarski stručnjak, postavljen za načelnika u Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu, zbog patriotske savesti i odgovornosti tek godinu dana posle rata došao je u Sarajevo da vidi sina. Prema sinu se odnosio patrijahalno strogo i sve do smrti bio je nezadovoljan što mu se sin posvetio slikarstvu i književnosti, socijalnoj i životnoj neizvesnosti.
Uprkos očevom neslaganju, Kaporova slava sve je više rasla, a njegova dela prevedena su na više jezika, a neke od najpoznatijih su "Una", "Foliranti", "Provincijalac", "Zoe", "Ada", "Knjiga žalbi", "Od sedam od tri", i mnoge druge.
Ujedno je bio scenarista više filmova: "Valter brani Sarajevo", "Banket"...
Njegovoj popularnosti doprinelo je i to što je bio popularan kod žena, te je čak imao i ljubavnice, a i dan-danas se spekuliše šta je istina o njegovom odnosu sa princezom Jelisavetom Karađorđević.
Kako se navodi, Kapor je od sredine sedamdesetih, pa narednih petnaest godina, radio je u Njujorku, kada se na jednoj od zabava sreo sa Jelisavetom. Za upoznavanje bio je kriv "bedž" na kom je pisalo: "Kiss me, i' m Serbian".
Mic po mic, ušli su u priču, a navodno je upoznavanje sa njom bilo toliko jako da ga je inspirisalo da napiše roman "Zoe".
Predrag Peđa Nešković, jedan od najistaknutijih savremenih slikara, i Momin prijatelj iz studentskih dana, bio je jedan od svedoka ove burne romanse i intimnog života Mome Kapora iz tog perioda.
"Dok je bio u Americi, u tom navratu, skoro godinu dana, Momo Kapor je bio u vezi sa Jelisavetom Karađorđević. Kada se vratio iz Njujorka, često je dolazio kod mene, mnogo smo razgovarali, poveravao mi se, bio je uzbuđen. Zvao je Jelisavetu odavde, iz ovog ateljea, jer nije mogao da telefonira iz svog stana. Prisustvovao sam njihovim ljubavnim razgovorima. Pričao mi je kako su, nakon strastvenog vođenja ljubavi, ležali iscrpljeni i jeli neki džem kako bi se oporavili od tih zagrljaja. To je bila burna i strastvena veza. Tada je bio u braku sa Anom", ispričao je Peđa Nešković.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
(/MONDO)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!