Ljubiša Pavković, virtuoz i višedecenijski šef Narodnog orkestra RTS, radio je sa najvećim imenima domaće muzike, ali i kultnim serijama.
U čuvenoj seriji "Muzikanti" bio je dubler Draganu Zariću, a odsvirao je i prve taktove pesme "Šta će mi život" koju je Silvana otpevala Čjalji u seriji "Ljubav na seoski način".
- U to vreme su se snimale dve najpopularnije serije u kojima me je upoznala šira publika. Prva je bila "Muzikanti", ja sam bio taj zvučni, lepi Cane koji je svirao iza paravana, a ispred je bio Dragan Zarić. Neke štoseve sam mu objašnjavao, išao je po selu da vidi one đilkoše koji zabacuju. Odmah posle toga išla je jedna od najlepših serija - "Ljubav na seoski način". Tu igra Čkalja i pojavljuje se Silvana Armenulić. Svi su oni dolazili u "Park", i oni iz prve serije. Bili su strašno popularni, narod je sam ustajao. Silvana je otpevala tu pesmu "Šta će mi život", koja će da je digne u nebo. Sticajem okolnosti, sve četiri pesme sa prve ploče sam ja aranžirao kao klinac, imao sam 23 godine. Tako da je uvod pesme "Šta će mi život" mojih ruku delo. Te scene po Srbiji, po kafanama, gde smo sve išli, to je nezaboravno. Bila je vrlo prijatna osoba, ja je pamtim kao finu ženu. O Čkalji da ne pričam mnogo, on je bio baksuz privatno. Kod njega ko minut zakasni, to je gotovo, odmah ga otera.
"Zavrnuli su Silvanu"
- Bila je divno stvorenje, veliki prijatelj. Sećam se, imali smo s njom koncert u Zagrebu, prepuna hala. Mi izlazimo, u ono vreme braća nisu donela ozvučenje, možeš da zamisliš, a došli ljudi iz Beograda, Sarajeva... Ko je zadužen, nije ni važno. Svi izađemo ispred šest hiljada ljudi, da ne misle da smo ih prevarili. Ispričamo im sve šta je problem, nemamo ozvučenje. Ali, iza toga, šta se događa?! Sve je Silvana platila, i putne troškove i honorar. Mi smo odbijali, nismo hteli da čujemo, ali ona je bila izričita. A zavrnuli su je.
Kada je reč o Tomi Zdravkoviću, kojeg su tokom godina više puta spajali sa Silvanom, Ljubiša to oštro demantuje.
- Biću iskren, film o njemu nisam hteo da gledam. Nekoliko puta su pisane i knjige o Tomi Zdravkoviću. Na Zlatiboru sam nekome pričao za jednu, a taj se nije udostojio ni da mi je pošalje. Nisam hteo da gledam ne zato što nisam mogao, već zato što u filmu ima dozvoljene improvizacije. Ljubav između Silvane i Tome nije postojala uopšte, jer da jeste, svi bi to znali, ceo Beograd. Toma je bio zaljubljen u alkohol i kocku. Pevao je u čuvenoj kafani "Gradski podrum" kod Doma sindikata. Interesantno kod njega je da je došao iz totalne pasive. Nije boem samo onaj koji za dva dana zaradi pare, pa se napije i kupi 500 karanfila. Mene zanima nešto drugo, kako on dođe iz totalne pasive i sedamdesetih godina uvede novu vrstu urbane pesme? Tada Radio Beograd nije hteo da čuje za tu muziku.
Tomu sam pratio na jednom od poslednjih koncerta u "Dva jelena" u Skadarliji. Tu su se okupili pevači i glumci, Tanja Bošković, Seka Sablić. On je pevao spontano. Imao je veliko iskustvo u kafani. Bilo je to veoma emotivno veče. Mislim da je to najbolja emisija koju sam odsvirao uživo. Pratio sam ga godinama. Moglo je da se pojavi njih 20 na sceni, ali kad izađe Toma, to je bila magija.
Saobraćajna nesreća
- Bio je to divan dan, sunčan i najgori, 10. oktobar 1976. godine. Boki Milošević vozi "volvo", ja sedim pored njega jer imam najveće noge. Iza mene šef Rade Jašarević, a iza Bokija sedi Silvanina sestra Mirjana. Idemo, divan dan, i pričamo, treba da sviramo u Aleksandrovcu. Tako nekako čudno usput, ovaj naš šef, koga smo iz milošte zvali Bata Rade jer je bio mnogo dobar, samo viče kako neće dugo...
E kako se desilo da ona njemu tog fatalnog dana da da vozi, ja ne znam. Jednom se bio parkirao nasred ulice i pita me: "Ljubo, je l može?" Ne da može nego cisterna da prođe i još jedan! Al' on, eto, pita. Eto, takav vozač je bio. Verovatno mu ne bi ni dala da vozi, ali imala je burnu noć pre toga u Požarevcu, udarila je glavom, šta li je bilo, i ne sećam se više. Smatrala je da će on biti najsigurniji, dala mu je auto. Neka tajna vezana za tu noć može biti, nisam siguran, u to vreme je počeo i šećer da ga zeza... Mi smo otišli da gledamo utakmicu. Izvukao sam iz njihovog auta malog Ljubu Đurovića i otišli smo u Kruševac.
Mnogi ljudi prave priče da budu interesantne, kako bi bili u prvom planu. Slušao sam vrlo poznatog čoveka, koji mi je bio i prijatelj, o toj nesreći, a on tu nije bio uopšte. Kako možete da pričate tako?! Lepa Lukić stvarno nema veze s tim putem, već Silvanina sestra Mira, onaj mali pevač koga sam odvukao u kafanu, Silvana i šofer. Sve ostalo više nije za priču.
Gledali smo utakmicu, iznervirali smo se užasno jer je sudija navijao za Špance, izgubili smo. Krenuli smo nazad i kad smo naleteli... To je gorelo nebo i zemlja! Ja to nikada u životu nisam video, kola nisu postojala! Tu su završili, kod Kolara, na 55. kilometru. Iz ovog ugla, ona je imala 37 godina, Mirjana je imala 25, i još trudna, i da se to tek tako desi... Nije se našlo ništa, tražili su stvari sto metara po njivi i našli su samo sandalu. Prošlo je skoro pola veka od njene smrti i sada je veća zvezda nego što je tada bila. A njene pesme, one će trajati još dvesta godina.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
(Kurir, MONDO)