Pevač Darko Lazić, koji je nedavno u stravičnoj saobraćajnoj nesreći izgubio rođenog brata Dragana, pre nekoliko godina je doživeo nesreću nakon koje su mu lekari davali dva odstvo šanse da će preživeti.
Tog dana kada se dogodila saobraćajna nesreća bio je veoma umoran, zaspao je, kako kaže, za volanom, zbog čega je zadobio povrede opasne po život.
Imao je i povredu glave i prelom butne kosti i rebara i povredu pluća, plućnog tkiva...
- Moj najveći problem gde nastaje potencijal problema mog je bio alkohol, a posle alkohola se onda otvaraju receptori za psihoaktivne supstanice gde ja izgubim kontrolu i gde nastaje pakao, bukvalno pakao. Gubite kontrolu nad sobom, bukvalno kao da ne pričate sa mnom nego je to neki drugi čovek. To je, ne znam kako bih to nazvao više... Sa mnom nije moglo da se priča ovako normalno i staloženo, to nisam bio ja to je bilo bukvalno 300 na sat - kaže Darko i napominje da nije pio non-stop.
Darko se seća noći koja je prethodila saobraćajnoj nesreći.
- Sećam se svega. Evo sada ću to da kažem prvi put javno ja to veče nisam poštovao i voleo sebe i cenio svoj život. Ja sam radio tri dana, tri noći pre toga jako sam malo spavao, ta tri dana, nisam kao što kažu bio pod supstancama, pod dejstvom alkohola, jesam, popio sam pet rakija, sećam se kao sada, kao juče, to nije količina alkohola, opet nije za volan, ali nije količina alkohola pod kojom ja ne mogu da imam kontrolu, a psihoaktivne supstance su navodno nađene, nisu nađene jer je nemoguće bilo, nemoguće je bilo tako da to ne podržavam. Ja kažem uvek, da je bilo psihoaktivnih supstanci, ja ne bih zaspao za volanom jer svi vrlo dobro znaju da to radi na nespavanje i da tu nema spavanja, da ne bih ni išao kući, kao prvo ne bih krenuo kući jer bi negde tri dana ostao, tako da od te priče... To sad javno mogu da poreknem da nije tako.
Darko kaže da je tada bio premoren, da ga je probudio telefonski poziv.
- Ja sam se probudio iz kreveta, telefonski poziv me je probudio da idem, nisam morao da odem, nego da ne bude šta će ljudi reći, nisam otišao, neko će se razočarati, razočaraće se prijatelj koji je dobio sina… Moja poruka je za sve mlade ljude prvo staviš sebe na prvo mesto, prvo ti, tvoj život, život je najveće bogatstvo, zdravlje i život, najveće bogatstvo na svetu, ja to mogu da kažem zato što znam kako je kada sam bio nepokretan i kada sam bio godinu i po dana u tom paklu, koliko čovek ništa ne vredi kada je nesposoban i kada je bolestan i kada nije zdrav. Zdravlje, život treba da se ceni najviše na ovom svetu jer je to najbitnije. Kada si ti zdrav, srećan, zadovoljan i uspešan u svom poslu tada je tvoja porodica stabilna i svi su oko tebe zadovoljni - ističe Darko.
Tog kobnog dana Darko je mogao da bira između džipa i kabrioleta koji su stajali u dvorištu, izabrao je kabriolet, iako je bio oktobar, da bi mogao da diže i spušta krov da ulazi vazduh kako ne bi zaspao.
- Iz tog razloga sam i krenuo tim kolima, malo krov da podignem da me ne uspava. Kada sam se vraćao prijatelj jedan je putovao sa mnom iz Šapca do Pećinaca, ja sam njega ostavio on ima svoj kamion parkiran, mi smo stvarno vozili jako sporo i ceo put lepo pričali da ne bi zaspali i sve je bilo super. U trenutku kada sam njega ostavio ja sam tada podigao krov da stignem do kuće što pre, da odspavam bar malo jer treba da idemo Marina i ja na pregled, na ultrazvuk tačnije jer nismo znali da li je trudna, da vidimo. Imali smo zakazano i ja sam tu stisnuo gas, to je tako bilo glupo s moje strane toliko nisam razmišljao u toj sekundi, toliko sam ispao sebičan da sam stisnuo gas da bih što pre stigao do kuće, a ništa mi nije značilo, deset minuta da stignem kasnije. Eto moglo je života da me košta. Stisnuo sam gas, podigao krov, a pustio grejanje u kolima, tek sam tu ispao katastrofa jer mi se i spavalo, ali mi je bilo hladno i mene je to toliko ošamutilo i uspavalo, od tog trenutka više se ne sećam ničega - ističe Darko kako je došlo do nesreće.
Sledeće čega se Darko seća je bolnica i to kada se posle 23 dana probudio iz kome.
- Posle 23 dana sam se probudio i pokidao sam sve sa sebe. Svaku braunilu koja je bila uključena ja sam to pokidao, nisam znao šta me je snašlo, nisam znao gde sam. Mislio sam da je košmar, da je san, nisam znao šta me je snašlo. Nisam mogao da verujem šta se dešava, a ne mogu da pričam jer sam bio intubiran, jedna ruka mi je bila vezana za krevet, jedna potpuna konfuzija, jako sam se uplašio i samo sam hteo da se probudim iz tog košmara - priča Darko koji je želeo u tim trenucima da vidi nekog svog.
Kada su ga, kako ističe, smirili, doktor je došao i pitao ga da li zna šta se desilo i ako zna da klimne glavom.
- Rekao mi je da sam doživeo jako tešku saobraćajnu nesreću, da sam bio životno ugrožen i da sam i dalje: "Tvoje stanje je mnogo ugroženije nego što možeš da zamisliš" i onda mi je objasnio: "Sad si pod tim i tim, moraš da budeš miran, mora još jedna operacija da se radi, imaš vodu u plućima, krvaranje je jako malo zaustavljeno...". Ja sad slušam i dalje ne mogu da... Imao sam pritom i povredu glave veliku, što uopšte nisam znao. Bio sam onako, ne znam, samo sam želeo da vidim nekog svog. Tražio sam da vidim mamu, da vidim da nije san da i dalje sanjam.
- Marinu su pustili da uđe tek posle kada sam se probudio iz kome, pa posle deset dana, da vas ne lažem i ona je ušla i donela mi je ultrazvuk i pokazala mi da je trudna. Mene je to toliko u tom trenutku podiglo mada ja sam naravno kada su mi rekli kakvo mi je stanje pre toga ja sam tu pao dosta psikički jer vidim da bukvalno nema ništa od mene pri tom su mi rekli doktori da sam dobio dva posto šansu: "U Božijim rukama si da znaš, dva posto šansu si dobio ovo kako preživiš tako će ti biti, moraš da slaviš taj dan" - kaže Darko i opisuje trenutak kada je video ultrazvuk.
- Marina donosi ultrazvuk ja gledam i ja sam tog trenutka samo rekao: "Ja moram da preživim, ja moram da preživim", naravno i zbog svoje ćerke Lorene i zbog budućeg deteta. Ovo mi je dalo još isto još dodatnu snagu ja moram da živim, ja moram da se izborim. Ja sam u tom trenutku samo, kao da mi je neko promenio frekvenciju u glavi sa onog velikog pada ja sam počeo da se dižem. Prestao sam da se nerviram jer meni je bilo strašno što ja ne mogu da se pokrenem, ne mogu ništa bukvalno samo sam se stabilizovao i reko sam mirno, odmaraj, bez nerviranja, bez cimanja, polako svaki dan će biti sve bolji i bolji i tako je bilo hvala milom Bogu. Lekarima je bilo malo neshvatljivo pošto sam počeo u jednom trenutku da se šalim sa njima. Počeo sam da se smejem i non-stop sve nešto sve nekako pozitivno sam širio, a znaju koliko sam ovamo ugrožen. Rekao sam: "Ja ne osećam bol više, meni nije vreme, nije meni vreme, ja moram da živim". Nisam čvrst karakter ali sam veliki inat, kad se sebi zainatim za nešto mogu da se potrudim, mogu da budem itekako karakter, onda umem da budem stabilan, umem da budem smiren i staložen ranije nisam to imao moram da priznam ali što kažem kako sam počeo da uključujem malo mozak vidi se da mnogi stvari u životu mogu i na drugačiji način da se odrade - kaže Darko.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
(Blic, MONDO)