Pre nego što je postao najozloglašeniji otac u istoriji pop muzike i arhitekta uspeha grupe "Jackson 5", Džo Džekson je bio samo još jedan čovek sa periferije Amerike čiji su snovi izgoreli u industrijskom dimu.
Rođen 1928. godine u ruralnom Arkansasu u vreme Velike depresije, Džo je odrastao u siromaštvu i pod strogom rukom svog oca, profesora sa kojim je živeo nakon razvoda roditelja. Mladost je proveo na relaciji između Oklahome i Čikaga, maštajući o dve stvari: boksu i muzici.
Ulazak u ring i krah muzičkog sna
U ring je ušao kao perspektivan bokserski talent u teškoj kategoriji, ali je od te karijere morao da odustane kada se zaljubio u Katerin Skruz. Par se venčao 1949. godine i preselio u Geri, industrijski gradić u Indiani, gde je Džo prihvatio težak radnički život - radio je kao rukovalac kranom u lokalnoj čeličani.
Međutim, muzika ga nije napuštala. Svoju neostvarenu umetničku ambiciju pokušao je da oživi pedesetih godina kroz bend "The Falcons", bluz-grupu u kojoj je svirao gitaru po lokalnim klubovima.
Skromno plaćene klupske tezge, nastupi bez većeg proboja i surova realnost radničke klase ubrzo su ugasili i taj san, te se bend raspao, a Džo je morao da vrati gitaru u kofer i posveti se prehranjivanju porodice koja se iz godine u godinu širila.
Frustracija i strah od siromaštva
Život u skromnoj dvosobnoj kući u Geriju, sa devetoro dece i platom iz čeličane, stvorio je kod Džoa duboku frustraciju i neustrašiv strah od siromaštva. Kada je uviđao da njegova deca poseduju sirov, nesvakidašnji muzički talenat, Džo to nije video samo kao hobi - video je jedini izlaz iz radničkog sivila i sopstvenih neostvarenih snova, a svoju opasnu disciplinu i neostvarenu ambiciju preusmerio je na sopstvenu decu, naročito na najmlađeg i najtalentovanijeg među njima - Majkla.
Koliko je bio surov u svemu što je radio najbolje su opisale reči čuvenog novinara Aleksisa Petridisa: "Možda najpozitivnija stvar koju možete da napišete o njemu jeste to što možda nije jednoglasno proglašen najvećim tiraninom i monstrumom među očevima u istoriji pop muzike. S druge strane, sve ono najnegativnije što biste mogli da napišete o njemu već je hiljadu puta rečeno i napisano, a najvećim delom to su govorila i pisala njegova rođena deca."
Inače, ni Džoova supruga nije bila bolja. Kao pripadnica sekte Jehovinih svedoka svoju decu je neprestano terorisirala pričama o neizbežnom smaku sveta. Na sve to bila je i bolesno opterećena čistoćom pa ih je često trljala alkoholom ili im mazala lica vazelinom da budu što "lepši i sjajniji".
Međutim, ona je bila "mala beba" za Džoa, koji je njihovo odrastanje pretvorio u pakao. Ne samo da nije znao da im pokaže ljubav već im je davao do znanja da mu uopšte nisu dragi.
"Niko od nas ne može da se seti trenutaka kada smo se s ocem grlili i mazili niti da nam je ikada rekao da nas voli", rekao je Džermejn Džekson, Majklov brat.
Nasilje nad decom
Džo je redovno tukao decu kaišem sa kopčama ili kablovima, te terao da prenose betonske cigle s jednog kraja bašte na drugi.
Nakon što je grupa "The Jackson 5" postala popularna, nije im dopuštao da izlaze iz kuće i igraju se s drugom decom. Kad bi se vratili iz škole, sledilo je pet sati vežbanja, a ako bi nekim slučajem pogrešno izveli neki od plesnih koraka, terao bi ih da odu u baštu i sami pronađu prut kojom bi ih kasnije pretukao.
Kako je Džo uništio Majklovu psihu
Prema Majklu je bio posebno okrutan. Džo je tokom tinejdžerskih godina shvatio da je Majkl jako nezadovoljan veličinom svog nosa pa bi neprestano igrao na tu kartu i dao mu nadimak Nosonja, a radilo se o uvredi koja je Majkla pratila čak i nakon što je odrastao. Stalno mu je govorio da je ružan i da nije povukao genetsku lepotu na njegovu stranu porodice.
"Pitao se odakle sam uopšte došao jer sigurno nisam njegov... To me je uništavalo. Zbog toga sam kasnije mrzeo svoj izgled, nisam smeo da se pogledam u ogledalo", govorio je Majkl.
Zbog svega toga imao je nervozan tik pa je često znao da skriva nos rukom, pokušavajući to da sakrije tako da ispadne kao da miriše prste. Njegov producent Kvinsi Džouns u šali ga je nazivao Njuškalo.
Nakon toga usledila je i serija operacija koje su bile toliko ekstremne da je zbog njih nosio protezu.
Majklovo telo otkrilo razoran užas
Članak u magazinu Rolling Stone otkrio je da jedan od svedoka koji su videli leš Majkla Džeksona u mrtvačnici rekao da proteze nije bilo i da se na mestu nosa nalazila šupljina okružena hrskavicom. Takođe, nakon smrti je otkriveno da je Džeksonov vitiligo prekrio gotovo čitavo telo, a postoje tvrdnje da je "trigerovan" upravo zlostavljanjem oca.
Zbog toga je Majkl razvio tešku telesnu dismorfiju, pa kada su se u mladosti pojavile prve bele mrlje vitiliga na njegovoj koži, Majkl ih je u početku opsesivno skrivao šminkom i rukavicama, prestrašen da će ga otac i javnost ponovo ismevati.
Hemijski kastriran?
Inače, svojevremeno je u javnosti odjeknula stravična optužba Majklovog doktora koji je tvrdio da ima dokaze da je Džo Džekson sina u mladosti hemijski kastrirao da dečak ne bi ušao u pubertet i mutirao, jer bi tako izgubio karakteristični visoki glas.
Beg od Džoa
Majkl je s vremenom učinio sve kako bi se što više distancirao od svog oca. Nakon uspeha s albumom "Triler", teško je pristajao na nastupe s braćom i činio sve kako bi sabotirao evropsku turneju 1984. godine. Nakon toga trudio se da izbegava sve članove svoje porodice. Ali, od senke svog oca nije uspio da pobegne.
Majkl pred milionima priznao šta mu je Džo radio
U čuvenom intervjuu kod Opri Vinfri 1993. godine, Majkl je prvi put pred stotinama miliona gledalaca otvorio dušu i sa suzama u očima opisao kakav je strah osećao prema ocu:
"Plašio sam ga se. Bilo je trenutaka kada bi on došao da me vidi, a meni bi pozlilo... počeo bih da povraćam od samog njegovog prisustva. Prezirem nasilje. On je bio veoma blizak sa Kaišem. Ako biste zabrljali na probi, dobili biste batine. Ne samo lak udarac - strašne batine."
Kao što znamo, kasnije je činio sve da pokuša da vrati detinjstvo koje mu je otac uskratio, i to je mnogima koji nisu znali njegovu životnu priču delovalo ne samo ekscentrično, već i poremećeno.
Majkl mu ipak oprostio zlostavljanje
Zadivljujuće je da je Majkl na kraju pokušao da razume zašto je Džo bio takav:
"Moj otac je bio genije za menadžment i pogurao nas je do uspeha... ali on je bio čovek koji nikada nije naučio kako da pokaže ljubav. Odrastao je na dubokom jugu, u vreme Velike depresije i teške rasne mržnje. Odrastao je u siromaštvu, sa ocem koji je bio strog i hladan. Kako možeš pružiti detetu nežnost ako je sam nikada nisi osetio?".
Potom je dodao da je odlučio da mu oprosti:
"Moje detinjstvo je bilo ukradeno, ali ne želim više da živim u gorčini. Oštrica mog besa je ustupila mesto oproštaju. Oprostio sam svom ocu i prestao da ga osuđujem."
Umro malo nakon godišnjice smrti sina
No, iako mu je Majkl oprostio Džou sve što mu je radio, javnost je bila brutalna, naročito kada se saznalo za probleme sa zdravljem.
Džo je 2015. doživeo težak moždani udar, a potom i seriju srčanih udara tokom boravka u Brazilu, zbog čega mu je ugrađen pejsmejker.
U junu 2018. godine, primljen je u bolnicu u Los Anđelesu gde mu je dijagnostikovan karcinom pankreasa u poslednjem stadijumu.
Bolest je već bila napredovala i spasa nije bilo. Umro je svega nekoliko nedelja nakon što je hospitalizovan, i to simbolično - samo dva dana nakon devete godišnjice smrti svog sina Majkla.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!