- Margita Magi Stefanović, zaštitno lice EKV-a, bila je vrhunska pijanistkinja i autorka koja je ostavila trag i u filmu, pozorištu i na albumima drugih bendova.
- Iza uspeha stajali su zavisnost, prodaja porodične imovine i život bez doma, a poslednje godine provela je u garaži u Borči i skloništu za beskućnike.
- Preminula je 18. septembra 2002, a Svetozar Cvetković je opisao njene teške posledice od droge i trenutak kada je saznao za njenu smrt.
Ekatarina Velika (EKV) nije bila samo još jedan popularan bend devedesetih, već je bio čitav pokret, poezija i urbana kultura jednog vremena koje se polako raspadalo. Njihova muzika i danas zvuči autentično, moderno i duboko emotivno. Ipak, priča o EKV-u je nemoguća bez priče o Magi, "crne princeze", odnosno jedne od najlepših Beograđanki tog vremena. Margita Stefanović je bila duša i vizuelni identitet benda, vrhunski školovana pijanistkinja koja je klasične tonove zamenila rokenrolom.
Nažalost, iza nerealne talentovanosti i rokerskog glamura krila se, nažalost, stravična lična tragedija.
Magina sudbina, obojena porokom, gubitkom i potpunim siromaštvom na kraju života, pretvorila je njen život u jednu od najtužnijih priča regionalne pop-rok kulture.
Magi je umetnički talenat nasledila od oca, proslavljenog reditelja Slavoljuba Stefanovića Ravasija, ali je muzika uvek bila njen poziv.
Talenat od malih nogu
Sa samo 9 godina svirala je sa simfonijskim orkestrom, a maturirala je kao najtalentovanija pijanistkinja svoje generacije.
Dobila je poziv za nastavak obrazovanja na prestižnom konzervatorijumu u Moskvi, ali je tu priliku odbila zbog majke, koja nije podržala ideju da Magi tako mlada napusti porodični dom.
Pisalo se da je prijateljima često govorila kako zamera majci što nije završila u Moskvi i da je, to što je ostala u Srbiji, bilo ključno za njeno propadanje.
Margita kasnije upisuje Arhitektonski fakultet u Beogradu, koji je diplomirala 1982. godine. U tom periodu, zajedno sa svojim tadašnjim momkom Srđanom Vejvodom, koji joj je posvetio neke od svojih najlepših pesama, sve više se okretala beogradskoj andergraund sceni i krenula potpuno drugačijim putem. Iste godine, preko rođaka, upoznaje Mladenovića, nakon čega se pridružuje bendu gde ostaje do samog kraja 1994. godine, odnosno, do Milanove smrti.
Pored karijere u EKV-u, učestovala je u stvaranju albuma mnogih drugih ex-YU rok bendova poput Baba, Van Gogh-a i mnogih drugih.
Komponovala je muziku za filmove poput "Prvi put s ocem na jutrenje", "Vera Hofmanova", "Povratak Vuka Alimpića", "Plavi plavi", a sarađivala je i na pozorišnim produkcijama "Klasni neprijatelj" i "Tri sestre".
Na poziv reditelja Gorana Markovića, 1985. godine oprobala se i kao glumica, tumačeći ulogu Dragane u filmu "Tajvanska kanasta".
Nažalost, brojni uspesi bili su samo paravan za ono što joj se dešavalo u privatnom životu i demone od kojih nije mogla da pobegne.
Problem sa narkoticima
Godinama je imala problem sa narkoticima, a situacija se pogoršala kada joj je preminuo otac.
U pokušaju da se oslobodi zavisnosti, prodala je porodični stan i kupila dva manja u predgrađu Beograda, a ostatak novca iskoristila je za putovanje u Indiju. Međutim, ni taj korak nije doneo željenu promenu. Po povratku u Beograd, prodala je oba stana, ubrzo potrošila sav novac i ostala bez krova nad glavom.
Poslednje godine života provela je u napuštenoj garaži u Borči, a zatim u skloništu za beskućnike na Voždovcu. Završila je oslonjena na milost prolaznika i retke posete fanova, koji su joj donosili hranu i pomoć.
"Ruke joj bile kao ispod mašine za šivenje"
Preminula je 18. septembra 2002. godine, a o njenim poslednjim danima govorio je glumac Svetozar Cvetković.
"Saznao sam za heroin tako što je ona to meni rekla. To se ne govori, ali to je neprijatan trenutak, ako pogledate snimke njene na Jutjubu, videćete kako ona svira, da su joj rukavi uvek gotovo preko prstiju. Ona je meni u jednom trenutku pokazala šake i pokazala mi tri bukvalno štepa kao sa mašine za šivenje. To mi je i sada neprijatno da govorim, ali to je upozoravajuća činjenica, jer nešto što sam najlepše u životu doživeo, što se tiče bilo koje osobe sa kojom sam bio blizak, se potpuno urušilo sa tim štepovima, koji nisu postojali samo na šakama, nego su postojali i na njenim stopalima i tome se nije video kraj zapravo. Znam da će mnogi njeni vršnjaci, koji su danas živi, biti jako ljuti zbog toga što sam ovo ispričao, ali mislim da je to upozoravajuće i da mora da bude otrežnjujuće i da je to nešto što i danas najviše preti svim tim generacijama, koje iz adolescencije prelaze u period svojih stvarnih života i svoje stvarene budućnosti. Mislim da budućnost sa drogom ne postoji", pričao je glumac.
Na ceduljici pisalo "Magi je umrla"
Glumac Svetozar Cvetković je otkrio kako je saznao za smrt svoje prijateljice.
"Ograo sam predstavi 'Tajna crne ruke' i došao sam posle predstave u garderobu, kolega mi je rekao: 'Cvele, bila je jedna devojka i ostavila je ovu cedulju za tebe', ja sam otvorio tu cedulju, na njoj je pisalo, 'Magi je umrla' i to je bio moj susret sa tim, ali moram da kažem najtragičnije osećanje koje sam imao u tome je to da je meni u tom trenutku laknulo, jer sam sve vreme saosećao i osećao težinu tog života i načina života kako se odvijao. Ona je bila iz jedne umetničke porodice, jedne slobodarske porodice, kreativne porodice iz jednog stana koji je bio 50 kvadrata u kojem je više od trećine tog stana zahvatao koncertni klavir. Znači iz svega toga je ona završila u jednoj garaži u Borči i odatle na Infektivnoj klinici u Beogradu i u Domu za stare, gde je prosto nestala, to je najtragičnija sudbina sa kojom sam se ja susreo i sa kojom sam bio jako blizak sve te godine", rekao je glumac jednom prilikom za domaće medije.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!