- Oskar Vajld bio je irski književnik i jedna od najduhovitijih figura kasnog viktorijanskog doba, poznat po romanu 'Slika Dorijana Greja' i komadu 'Važno je zvati se Ernest'.
- Majka ga je kao dete oblačila u odeću za devojčice, a zbog ekscentričnog ponašanja i dandi stila često je imao probleme sa profesorima.
- Osuđen je na dve godine teškog rada zbog homoseksualnosti, a posle zatvora je osiromašen i bolestan umro u Parizu.
Oskar Vajld bio je irski književnik, pesnik, dramski pisac i jedan od najduhovitijih i najupečatljivijih intelektualaca kasnog viktorijanskog doba.
Bio je vodeća figura estetskog pokreta koji je zagovarao ideju "umetnost radi umetnosti", odnosno, verovao je da umetnost ne treba da ima iskuljučivo moralnu ili poučnu svrhu, već da služi lepoti i uživanju.
Bio je poznat po neviđenoj oštroumnosti, ironiji i dandi stilu oblačenja. Njegove izjave poput: "Mogu da se oduprem svemu osim iskušenju", i danas se citiraju širom sveta. Često je putovao, a kada bi ga na carini pitali šta nosi sa sobom, odgovarao bi: "Ništa, osim svog genija". Kada je zamoljen da napravi spisak najboljih knjiga na svetu, Vajld je rekao: "To nije moguće, ja sam ih napisao samo pet do sad".
Inače, upravo mu je roman "Slika Dorijana Greja" doneo večnu slavu, a doživeo je i ogroman uspeh komadom "Važno je zvati se Ernest", za koji se u Londonu za predstave tražila karta više.
Inače, Vajld je rođen kao drugo od troje dece sera Vilijama Vajlda koji je u to vreme bio i vodeći oftamološki hirurg, i Dženi Vajld. Njegova majka bila je italijanskog porekla, a iako je došla iz unitarističke porodice brzo je prihvatila drugačija politička uverenja, te je kasnije često organizovala i literarna okupljanja intelektualaca, bila je pesnikinja i prevodilac, a ujedno se borila i za prava žena.
Uticaj majke koja ga je oblačila u odeću za devojčice
Upravo je ona ta koja je sinu Oliveru prenela smisao za humor i ekstravagantnost, a kako nije imala ženske dece, kao malog ga je redovno oblačila u haljine i drugu odeću za devojčice.
Pogledajte kako je izgledao:
Do devete godine, Oskar se školovao kod kuće, gde je izučavao francuski i nemački jezik. Zatim je pohađao školu Portora Rojal od 1864. do 1871. godine. Bio je izvanredan student, dobivši stipendiju za "Magdalena koledž" gde nastavlja studije sa najboljim ocenama.
Tada je duboko razmišljao o veri i katoličanstvu. Bio je individualista koji je u na kraju odustao od bilo koje formalne vere, ali je ceo život zadržao zanimanje za katoličku teologiju i liturgiju.
Dandi stil zbog kog je imao problema sa profesorima
Imao je dugu kosu, poseban modni stil, ukrašavao svoju sobu paunovim perjem, ljiljanima, suncokretima, plavim porcelanima i drugim umetničkim delima. Zbog ekscentričnog ponašanja imao je problema sa profesorima.
Nakon što je diplomirao na Oksfordu, u Londonu stiče ugled među književnicima. Voleo je hranu, piće, zabave, znao je satima da zabavlja publiku, spontano, bez prethodne pripreme.
Idealan brak, ali samo u očima javnosti
Vajld je sa 27 uplovio u brak sa Konstans Lojd, ćerkom bogatog irskog advokata koja je bila luda za njim. Par je za dve godine dobio dva sina, ali je slika sreće koja je predstavljena javnosti realno postajala sve više slika lične tuge i nezadovoljstva sa obe strane.
Skandal zbog afere sa lordom
Najveći skandal nastao je kada se saznalo da je uplovio u intimnu vezu sa mladim lordom Alfredom Daglasom, vatrenim obožavaocem njegovog romana "Slika Dorijana Greja", što je izazvalo zgražavanje javnosti, a otac ljubavnika osudio ga je za sodomiju.
Konstanca Vajld je napustila zemlju kada je Oskar završio u zatvoru i privremeno se nastanila u Švajcarskoj, promenivši prezime sebi i sinovima u Holand. Inače, Vajld je osuđen na dve godine teškog rada zbog "grubog, nepristojnog ponašanja", odnosno homoseksualnosti, koja je u Britaniji tada bila ilegalna.
Supruga ga je u zatvoru samo jednom, da mu donese vest o smrti majke i natera ga da se odrekne svih roditeljskih prava nad decom.
Supruga umire pod lažnim imenom
Samo tri godine kasnije, u četrdesetoj godini, Konstanca je umrla nakon operacije kojom je pokušala da izleči jedan oblik paralize zadobijen posle pada niz stepenice u vreme kada je živela u Londonu.
Sahranjena je u Đenovi, pod lažnim imenom, a tek mnogo godina kasnije njen brat je na spomenik dodao epitaf "Supruga Oskara Vajlda".
"Svi smo mi u provaliji, samo neki gledaju u pravcu zvezda"
Sa druga strane, nakon izlaska iz zatvora, slomljen i finansijski uništen, Vajld se preselio u Pariz gde je živeo u neuglednom hotelu. Oboleo je od meningitisa, a umro je 30. novembra iste godine u samoći u siromaštvu. Njegove zadnje reči bile su: "Ili ove tapete odlaze, ili ja".
Njegovu grobnicu izgradili su osam godina nakon njegove smrti finansiranjem anonimnog donatora, a na spomeniku su uklesane njegove čuvene reči: "Svi smo mi u provaliji, samo neki gledaju u pravcu zvezda".
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!