- Posmrtni ostaci Jovana Dučića preneti su 2000. godine iz Libertivila i sahranjeni u Trebinju, u kompleksu Hercegovačka Gračanica.
- Dučić je bio jedan od najvećih srpskih pesnika i diplomata, autor dela poput "Ave Serbia", "Zalazak sunca" i "Blago cara Radovana".
Jovan Dućić, bio je jedan od najvećih srpskih pesnika, esejista i vodećih ličnosti naše književne moderne. Vrhunski intelektualac i esteta, izgradio je i izuzetnu diplomatsku karijeru, postavši prvi srpski diplomata sa zvanjem ambasadora, sa službom u najvećim evropskim metropolama.
Slavu i svoju zvezdu na srpskom književnom nebu stekao je kao neprevaziđeni majstor stiha i elegantne, prefinjene lirike. U domaću poeziju uneo je evropski duh, ritmičnost i simbole, ostavivši iza sebe antologijska dela poput pesama "Ave Serbia" i "Zalazak sunca". Pored poezije, ostao je upamćen i po čuvenom štivu "Blago cara Radovana", jednom od najčitanijih i najcitiranijih dela srpske književnosti.
Poslednja želja da počiva u rodnom kraju
Inače, čuveni pisac je poslednje godine života proveo u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je i preminuo 1943. godine i prvobitno je bio sahranjen u manastiru Svetog Save u Libertivilu. Ipak, njegova velika želja da počiva u rodnom kraju ispunjena je tek pola veka kasnije, upravo na današnji dan, 22. oktobra 2000. godine, njegovi posmrtni ostaci preneti su u Trebinje i sahranjeni u kompleksu Hercegovačka Gračanica, čime je pesnik konačno našao svoj večni mir u zavičaju.
Međutim, iza lika otmenog diplomate i "pesnika Sunca i mora" krio se i buran život protkan brojnim skandalima, zabranjenim ljubavima i političkim kontroverzama.
Zatvorske kazne i proterivanja
Zbog svojih rodoljubivih i politički oštrih pesama, austrougarske vlasti su ga u mladosti često hapsile, stavljale pod nadzor i proterivale iz gradova u kojima je radio kao učitelj (Bijeljina, Mostar).
Afera sa imovinom i optužbe
Tokom službe u Lisabonu i Madridu, pratili su ga prigovori čaršije i kolega zbog izuzetno skupog života i aristokratskog snobizma, pa i optužbe u vezi sa prisvajanjem i prenošenjem određenih umetnina i dragocenosti.
Politička izolacija u emigraciji
Poslednje godine života, tokom Drugog svetskog rata, prešao je u Sjedinjene Američke Države. Njegovi oštri politički stavovi, tekstovi o uzrocima sloma Jugoslavije i otvorena podrška ravnogorskom pokretu izazvali su žestoke podele i osporavanja u emigraciji, ali i doveli do toga da ga posleratni komunistički režim u domovini decenijama drži na margini.
Ljubavni skandali i diplomatija
Ipak, ništa nije diglo toliku prašinu u javnosti kao njegov emotivni život. O njegovim aferama pisao je pisac i novinar Slaviša Pavlović u romanu "Himerina krv". Kako je istakao, Dučića su mnogi nepravedno nazivali "ženomrscem", iako je činjenica da su njegove ljubavi izazivale brojne kontroverze.
"Dučić je imao tri velike ljubavi, a to su Maga Živanović, Jovanka Jovanović i princeza Anđela di Sulmone. On opisuje i neke ljubavi tokom svojih studija, ali im ne pridaje značaj. Čitajući pisma Magi i Jovanki vidi se da su te ljubavi bile strastvene, kad čitamo dnevnik u kom piše o Anđeli, vidimo da o njoj govori u superlativu. Kada bismo pravili listu ko mu je najveća ljubav, onda je to Anđela."
Prva ljubav i protivljenje porodice
Dok je mlad i poletan Dučić radio kao učitelj u Bijeljini kada je upoznao Magu, ćerku bogatog bijeljinskog trgovca Mihajla Živanovića. Bila je izuzetno lepa, obrazovana i važila je za jednu od najpoželjnijih devojaka u gradu.
Između njih se rodila strasna ljubav, pa su se čak i tajno verili. Međutim, njen otac se oštro protivio toj vezi - nije želeo da mu se ćerka uda za "siromašnog učitelja i pesnika bez stabilne budućnosti".
Nažalost, u to vreme, Dučić počinje da smeta austrougarskim vlastima zbog rodoljubivog rada, nakon čega ga proteruju iz Bijeljine. Magu nije poveo sa sobom, a razdvojenost i pritisci uradili su svoje. Nažalost, Maga se nikada nije udala, a za Dučićem je patila celog života.
Zbog ljubavi mogao da izgubi posao
Dučić je zbog svoje ljubavi s glumicom Jovankom Jovanović mogao da izgubi posao. O njegovoj aferi je 1910. godine pisao Mali žurnal i zbog toga je umalo propala njegova diplomatska karijera.
Razlog je taj što je Jovanka bila udata žena, inače supruga inženjera Tanasija Todorovića koji je dve decenije stariji od nje. U tom trenutku imala je dvoje dece - Dušana i Nadu, a treće dete koje rađa bio je Dučićev sin kom je dala ime Jovica.
Dučić je na početku skrivao aferu, a u jednom trenutku je čak i dolazio u dom Todorovića, držeći govor na Jovičinom rođendanu uz reči da je "dečak lep", te da se "umetnuo na oca".
Sin kog se odrekao izvršio samoubstvo
Nažalost, nakon treće godine dečaka, Dučić kao da ga se odrekao. Jovica je odrastao, te postao i glumac, nastupajući u pozorištu pod pseudonimom "Jovica Beljanski".
Pored toga, dok je Dučić živeo luksuznim životom diplomate u evropskim metropolama, Jovica je u Beogradu živeo u izuzetno teškim materijalnim uslovima i nemaštini.
Jovica je u više navrata pokušavao da stupi u kontakt sa Dučićem i zamoli ga za finansijsku pomoć i podršku kako bi preživeo i završio školovanje. Dučić je te molebanije uporno ignorisao ili odbijao, što je mladog čoveka dovelo do potpunog očajanja i osećaja beznađa, zbog čega je na kraju podigao ruku na sebe.
Aleksi Šantiću oteo verenicu
Posebno intrigantna je priča o tome da je svom velikom prijatelju preoteo verenicu, o čemu je govorio Miloš Crnjanski.
"Šantić se u Mostaru zaljubio i verio, a njegov najbolji drug Dučić, koji je isto bio lepa pojava, molio ga je da se ukloni od te devojke. To se dešava u životu među prijateljima. I Duka se bio u nju zaljubio. I on se uklonio, zato što je voleo svoga druga. Dučić je onda jedno vreme ili vodio ljubav, ili bar tako je izgledalo sa tom devojkom, pa posle je prokinuo, otišao u diplomatiju. A Šantić je ostao u Mostaru sam i nikad se nije ženio."
Ljubav sa princezom
Tokom službovanja u Rimu 1920-ih i 1930-ih godina, Dučić je već važio za vrhunskog diplomatu, ali i za velikog džentlmena koji je plenio pažnju visoke evropske aristokratije, među kojima je bila i lepa princeza Anđela di Sulmone.
Koliko je princeza bila luda za Dučićem svedoče i priče da mu je poklonila raskošnu palatu u Rimu. Pošto Dučić kao stranac i diplomata nije mogao jednostvano da zadrži takvu imovinu na svoje ime, ugovor je preinačen. Palata je poklanjena Kraljevini Jugoslaviji, dok je Dučić zauzvrat izdejstvovao ili dobio određena sredstva i finansijska prava. Zanimljivo je da su mnoge dragocenosti, skulpture i umetnine koje je kasnije poklonio rodnom Trebinju poticale upravo iz ove rimske epizode i veza sa italijanskim plemstvom.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!