"Danas... Turska je donela istorijsku odluku", rekao je on novinarima u svojoj zvaničnoj rezidenciji u Istanbulu.
"Sprovodimo najvažniju reformu u našoj istoriji", rekao je Erdogan, ističući da bi svi trebalo da poštuju odluku turskog naroda, a posebno saveznici.
Erdogan je naveo da nezvanični rezultati pokazuju da je oko 25 miliona glasača podržalo ustavne reforme, dok je protiv bilo 1,3 miliona manje.
On je dodao da se nada da će Turska imati koristi od rezultata referenduma.
Neće svi članovi ustavnih promena odmah stupiti na snagu, kazao je Erdogan, dodajući da će neki stupiti na snagu u novembru 2019.
On je rekao da je svaki glas na referendumu bio važan, da je podrška ustavnim promenama porasla na jugoistoku Turske i da su glasovi iz inostranstva imali velikog udela u uspehu referenduma, preneo je Rojters.
I turski premijer Binali Jildirim je proglasio pobedu na današnjem referendumu.
Prema njegovim rečima, Turska je okrenula novu stranu u svojoj demokratskoj istoriji, prenose agencije.
"Ovo je odluka naroda. U našoj demokratskoj istoriji, okrenuta je nova stranica", rekao je Jildirim, prenosi AFP.
Jildirim je poručio da je ishod referenduma najbolji odgovor onima koji stoje iz neuspelog pokušaja vojnog puča u Turskoj, u julu prošle godine.
Erdoganove pristalice uz vatromet slavili su u Istanbulu rezultate referenduma dok su se glasovi još prebrojavali.
Istovremeno, građani nekoliko delova najvećeg grada u Turskoj udarali su šerpama i loncima na prozorima svojih domova, dok je predsednik Redžep Tajip Erdogan proglašavao pobedu.
Ovo je, kako je naveo Rojters, tradicionalna forma protesta.
Na društvenim mrežama, objavljene su fotografije i video snimci na kojima se vidi kako su se u pojedinim delovima grada okupile i manje grupe demonstranata.
Na osnovu 99 odsto prebrojanih glasova, 51,3 odsto glasača bilo je za promene, dok je 48,3 odsto glasalo protiv, javila je agencija Anadolija, prenosi AFP.
Predsednik može biti izabran za dva uzastopna petogodišnja mandata, međutim pojedini analitičati navode da bi prevremeni izbori održani tokom drugog mandata "resetovali merenje vremena" i omogućili predsedniku da se kandiduje na još jedan mandat, što bi značilo da bi Erdogan mogao da vlada sve do 2029, piše agencija AP.
Reforma takođe predviđa da broj poslanika bude povećan sa 550 na 600, da minimalna starost poslanika bude smanjena na sa 25 na 18 godina, i da se poslanički i predsednički izbori održavaju istovremeno, svakih pet godina, pa bi naredni izbori bili novembra 2019.
Predsednik može biti izabran za dva uzastopna petogodišnja mandata, međutim pojedini analitičati navode da bi prevremeni izbori održani tokom drugog mandata "resetovali merenje vremena" i omogućili predsedniku da se kandiduje na još jedan mandat, što bi značilo da bi Erdogan mogao da vlada sve do 2029, piše agencija AP.
Reforma takođe predviđa da broj poslanika bude povećan sa 550 na 600, da minimalna starost poslanika bude smanjena na sa 25 na 18 godina, i da se poslanički i predsednički izbori održavaju istovremeno, svakih pet godina, pa bi naredni izbori bili novembra 2019.
