"Kozje uši" je dirljiva priča o borbi bake Stojanke sa surovom današnjicom i svim pritiscima društva u kojem živimo.

Glavnu junakinju, koju je tumači Gorica Popović, sticajem okolnosti iz grada i studija davne 1968. godine, život je vratio u rodno selo i sada u svojim šezdesetim godinama, u južnom Banatu odgaja unuke, 14.godišnju Sofiju i osmogodišnjeg Stevana, čiji su roditelji otišli u inostranstvo trbuhom za kruhom.

Stojanka se ne uklapa u tipičan seoski milje, pa će njen karakter u sudaru sa sredinom u kojoj živi dati mnogo povoda za smeh, a film čini niz zanimljivih situacija jer Stojanka pokušava da preživi kako zna i ume.

Sin i snaja ne šalju pare, a i retko se javljaju, pa ona kroz niz tragikomičnih situacija, pokušava da kupi unuci nove patike, unuku željeni bicikl, popravi krov na kući koji prokišnjava, zaradi gledajući u šolju, nameštajući iščašene ruke i noge, ostavljajući zamke za zečeve u šumi...  Opstanak Stojankinog domaćinstva, prema rečima reditelja, nije "pitanje od materijalne vrednosti već od vrednosti njenog pogleda na svet".

"Iz mog rediteljskog ugla, poruka filma je to da doživljaj stvarnosti nije stvar neke objektivne istine već tačke gledišta. Da li je ovo priča o sudbini malih ljudi ili o velikim ušima koji tu sudbinu određuju?", pita se Kostić.

Gorica Popović kaže da su film radili skoro dve godine.

"To nam je naša kinematografija. Treba mnogo vremena da se jedna beba rodi. Na sreću, ona se na kraju rodila", primetila je Popović.

Ona je rekla da mnogo radi u pozorištu, ima često premijere u Ateljeu 212, te nije ni imala osećaj da je nema na filmu.

"Bilo mi je divno što sam bila odsutna mesec dana iz Beograda", istakla je poznata glumica i dodala da je njena Stojanka "žena sa mnogo tajni, sposobnosti, snažna, koja pokušava da tu decu sačuva i da izvede na pravi put".

U filmu učestvuje još 52 glumaca, između ostalih Slobodan Ćustić, Nikola Kojo, Milica Spasojević, Sergej Trifunović, Branislav Trifunović, Goran Radaković, Anđelka Prpić… Film je sniman u Beloj Crkvi i okolini. Direktor fotografije je Miloš Spasojević, montažeri Almir Kenović i Petar Jakonić, scenograf Dejan Anđelković, muziku potpisuje Aleksandar Habić, a kostimograf je Boris Čakširan.

"Često se dešava da čitaoci kažu da film nije ono što su oni zamišljali dok su čitali knjigu, ali nije ni ono što sam ja zamišljala, dok sam pisala ono što su oni mislili. To su uvek beskrajne interpretacije. Svako u produkciji, glumci, reditelj.... svi imaju svoje interpretacije i naravno na kraju publika", rekla je Vojnović na konferenciji za novinare.

Ona primećuje da niko u Srbiji danas ne živi lako.

"Naša junakinja je neko ko pokušava da se iskobelja iz situacije u kojoj je i što je najvažnije na kraju odlučuje da i ona ima prava na sreću", istakla je scenaristkinja i producentkinja, po čijoj knjizi je film snimljen.