Dugometražni igrani film nastao po romanu Vladislave Vojnović, u režiji Marka Kostića, biće premijerno prikazan 25. aprila u Sava Centru, dan kasnije u novosadskom bioskopu "Arena Cineplex", a od 27. aprila biće u bioskopima.
"Kozje uši" je dirljiva prica o borbi bake Stojanke sa surovom današnjicom i svim pritiscima društva u kojem živimo.
Glavnu junakinju, koju je tumaci Gorica Popovic, sticajem okolnosti iz grada i studija davne 1968. godine, život je vratio u rodno selo i sada u svojim šezdesetim godinama, u južnom Banatu odgaja unuke, 14.godišnju Sofiju i osmogodišnjeg Stevana, ciji su roditelji otišli u inostranstvo trbuhom za kruhom.
Stojanka se ne uklapa u tipican seoski milje, pa ce njen karakter u sudaru sa sredinom u kojoj živi dati mnogo povoda za smeh, a film cini niz zanimljivih situacija jer Stojanka pokušava da preživi kako zna i ume.
Sin i snaja ne šalju pare, a i retko se javljaju, pa ona kroz niz tragikomicnih situacija, pokušava da kupi unuci nove patike, unuku željeni bicikl, popravi krov na kuci koji prokišnjava, zaradi gledajuci u šolju, nameštajuci išcašene ruke i noge, ostavljajuci zamke za zeceve u šumi... Opstanak Stojankinog domacinstva, prema recima reditelja, nije "pitanje od materijalne vrednosti vec od vrednosti njenog pogleda na svet".
"Iz mog rediteljskog ugla, poruka filma je to da doživljaj stvarnosti nije stvar neke objektivne istine vec tacke gledišta. Da li je ovo prica o sudbini malih ljudi ili o velikim ušima koji tu sudbinu odreduju?", pita se Kostic.
Gorica Popovic kaže da su film radili skoro dve godine.
"To nam je naša kinematografija. Treba mnogo vremena da se jedna beba rodi. Na srecu, ona se na kraju rodila", primetila je Popovic.
Ona je rekla da mnogo radi u pozorištu, ima cesto premijere u Ateljeu 212, te nije ni imala osecaj da je nema na filmu.
"Bilo mi je divno što sam bila odsutna mesec dana iz Beograda", istakla je poznata glumica i dodala da je njena Stojanka "žena sa mnogo tajni, sposobnosti, snažna, koja pokušava da tu decu sacuva i da izvede na pravi put".
U filmu ucestvuje još 52 glumaca, izmedu ostalih Slobodan Custic, Nikola Kojo, Milica Spasojevic, Sergej Trifunovic, Branislav Trifunovic, Goran Radakovic, Andelka Prpic… Film je sniman u Beloj Crkvi i okolini. Direktor fotografije je Miloš Spasojevic, montažeri Almir Kenovic i Petar Jakonic, scenograf Dejan Andelkovic, muziku potpisuje Aleksandar Habic, a kostimograf je Boris Cakširan.
"Cesto se dešava da citaoci kažu da film nije ono što su oni zamišljali dok su citali knjigu, ali nije ni ono što sam ja zamišljala, dok sam pisala ono što su oni mislili. To su uvek beskrajne interpretacije. Svako u produkciji, glumci, reditelj.... svi imaju svoje interpretacije i naravno na kraju publika", rekla je Vojnovic na konferenciji za novinare.
Ona primecuje da niko u Srbiji danas ne živi lako.
"Naša junakinja je neko ko pokušava da se iskobelja iz situacije u kojoj je i što je najvažnije na kraju odlucuje da i ona ima prava na srecu", istakla je scenaristkinja i producentkinja, po cijoj knjizi je film snimljen.
