Ljudi su očajni, kažu da nakon januarskog mraza koji je uništio veći deo malina, ovaj aprilski sneg dodatno će ih oštetiti, pa se boje da ove godine problem neće biti cena crvenog zlata već činjenica da ga neće biti.
Direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Žarko Galetin izjavio je danas da je sneg u aprilu najviše štete naneo bobičastom i jagodičastom voću - malinama i jagodama.
On je dodao da su na ovakve vremenske prilike veoma osetljive i trešnje i kajsije.
"U onim predelima gde kasni vegetacija, gde je sada počelo cvetanje tu će šteta biti manja, dok u onim ravničarskim predelima gde je ranije počela vegetracija tu će šteta biti veća.
U ovom trenutku ne može se znati kolika je šteta", rekao je Galetin gostujući na RTS.
ZABELELA SE SRBIJA
On je pojasnio da će veliki problem i još veća šteta biti ukoliko dođe do mraza i on potraje nekoliko dana.
Galetin ipak veruje da će malina biti dovoljno da se podmire potrebe srpskog tržišta, ali i da se izveze.
"Verujem da hoće biti maline za izvoz jer se suoačavamo i sa veliki prelaznim zalihama od prošle godine. Neće biti kao prošle godine, ali biće", smatra on.
Upitan da li će smanjen prinos voća uticati na cene na pijacama on je rekao da pijaca odmah odreaguje te da može doći do povećanja cena.
Šta će ostati od malina? Posle grada i minus
"Očekivani manji rod ovog voća može da ima za implikaciju povećanje cena, ali na svetskom tržištu, tu se moramo upodobiti sa svetskim cenama", naglasio je Galetin.
Govoreći o pomoći države on je rekao da za početak treba da se uradi precizna procena štete i da država može da subvencioniše osiguranja useva, da participira u delu triškova.
Najvažnije je, nastavlja on, da država stimuliše one mere zaštite koje deluju kao preventiva - potivgradne mreže, sistemi za orošavanje.
