U raspravi pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, po tužbi kojom Srbiju terete za genocid u ratu 1991. do 1995. godine, pravni zastupnici Hrvatske u sredu su tvrdili da je SRJ prihvatila državni kontinuitet i nadležnost tog suda kada je 1999. tužila 10 članica NATO-a zbog bombardovanja.
U raspravi pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, po tužbi kojom Srbiju terete za genocid u ratu 1991. do 1995. godine, pravni zastupnici Hrvatske u sredu su tvrdili da je SRJ prihvatila državni kontinuitet i nadležnost tog suda kada je 1999. tužila 10 članica NATO-a zbog bombardovanja.
Hrvatski pravni tim je iznošenje svoje argumentacije na preliminarne prigovore Srbije započeo u utorak, a u sredu završio pozivom Sudu da se proglasi nadležnim za tužbu Hrvatske, kao što je to učinio u sporu po tužbi kojom je BiH teretila Srbiju za genocid, a koji je izgubila 2007.
U prvoj usmenoj raspravi, koja je počela 26. maja, pravni zastupnici Srbije su osporavali nadležnost Međunarodnog suda pravde i negirali da je u poslednjem ratu počinjen genocid nad Hrvatima.
Oni su izneli dokaze da 1999. kada je Hrvatska podnela tužbu, SRJ nije imala "pristup sudu", pa nije mogla da tuži, niti da bude tužena, jer nije bila članica UN, ni potpisnica Konvencije o genocidu.
Međunarodni sud pravde je zbog toga 2004. presudio da nije nadležan u sporu po tužbi SRJ protiv zemlja NATO zbog nelegalne primene sile i bombardovanja, pa bi sada u istoj pravnoj situaciji, trebalo da donese istu odluku, istakli su pravni zastupnici Srbije u raspravi.
Savetnik hrvatskog pravnog tima, britanski profesor i advokat Filip Sends je, međutim, naveo da je tadašnji predstavnik SRJ Radovan Etinski u raspravi po tužbi protiv zemalja NATO, izjavio da se SRJ smatra članicom UN i da prihvata nadležnost suda.
Prema rečima Sendsa, za vreme međunarodnih sankcija od 1992. do 1999. godine, status SRJ u svetskoj organizaciji je bio "nedefinisan" ali je, ipak, "uključivao elemente članstva".
"Predstavnicima SRJ je jedino bilo uskraćeno pravo rada u Ekonomskom i socijalnom veću i Skupštini UN, ali nije bilo restrikcija za njihovo učešće u radu ovog suda, rekao je Sends.
"Vlasti u Beogradu su tvrdile da je njihovo članstvo u UN nesporno, a tako se odnosila i većina drugih članica UN", kazao je on i podsetio da je SRJ čak izvršavala i finasijske obaveze prema svetskoj organizaciji.
Savetnik hrvatskog tima, britanski pravnik Džejms Kraford je, povodom argumenta srpske strane da SRJ ne može biti odgovorna za događaje pre svog formiranja, 27. aprila 1992. godine, izjavio da je tog dana Skupština SRJ usvojila političku deklaraciju kojom je proglasila državni kontinuitet sa SFRJ.
Kraford je osporavao i prigovor Srbije da se odgovornost za zlodela počinjena tokom sukoba u Hrvatskoj 1991. ne može pripisati SRJ, budući da je u to vreme postojala SFRJ, čija je članica bila i Hrvatska.
"Država u nastajanju može biti odgovorna za dela koja su počinjena u njeno ime, čak i pre nego što je objavila svoje osnivanje", rekao je on i pozvao se na optužnice i presude Haškog tribunala koje govore o zajedničkom delovanju JNA i vođstva Republike Srpske Krajine.
Kraford je na kraju poručio da Hrvatska nije prevashodno zainteresovana "za finansijsku odšetu, iako ostaje i pri tom zahtevu", već pravosanžanom presudom traži, kako je rekao, zadovoljenje za žrtve i njihove porodice na osnovu Konvencije o genocidu.
U haškoj "Palati mira" u četvrtak će predstavnici Srbije imati priliku za odgovor, a u petak će rasprava biti zaključena replikom predstavnika Hrvatske. Presuda o nadležnosti Suda očekuje se na jesen.
Ukoliko bi se Međunarodni sud pravde proglasio nenadležnim u ovom predmetu, to bi značilo kraj spora, jer bi postupak bio obustavljen.
U suprotnom, sledi rasprava o suštini predmeta, a tada je moguća i protivtužba Srbije.
Direktor dokumentacionog centra "Veritas" Savo Štrbac izjavio je da se u Srbiji "intenzivno radi" na tužbi Srbije protiv Hrvatske Međunaronom sudu pravde u Hagu i da je u taj proces uključen i "Veritas".
"U tom slučaju Srbija, a preko nje Srbi iz Hrvatske, mogu da iznesu dokaze o stradanju Srba u Hrvatskoj. Onda bi se zaista videlo ko je najveći stradalnik", rekao je Štrbac Međunarodnom radiju Srbija.
Štrbac je ocenio da će se sud u Hagu proglasiti nenadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije za genocid i da će tako izostati rasprava o suštini spora, a "Hrvati će to uvek koristiti kao argument".
Stručnjak za međunarodno pravo Smilja Avramov takođe je ocenila da će se Međunarodni sud pravde u Hagu oglasiti nenadležnim po tužbi Hrvatske, jer bi "svako drugo rešenje bilo jedan veliki paradoks.
"Međunarodni sud pravde u Hagu će, kao način da se izvuče iz haotičnog stanja u koji je sam sebe doveo neprincipijelnim postupanjem, odabrati upravo onaj na kojem insistira srpska odbrana", rekla je Smilja Avramov.
Ona je istakla da je tužba Hrvatske protiv Srbije "vrhunska hipokrizija", jer je Srbija odavno trebalo da tuži Hrvatsku za genocid nad Srbima, "spajajući genocid izvršen u Drugom svetskom ratu sa onim u periodu od 1991. godine do 1995. godine".
"Između tih nedela postoji kontinuitet, a za sve postoji mnoštvo materijalnih dokaza. Radi se o propustu Srbije da podnese protivtužbu", rekla je Smilja Avramov.
(agencije/MONDO)
Hrvatski pravni tim je iznošenje svoje argumentacije na preliminarne prigovore Srbije započeo u utorak, a u sredu završio pozivom Sudu da se proglasi nadležnim za tužbu Hrvatske, kao što je to učinio u sporu po tužbi kojom je BiH teretila Srbiju za genocid, a koji je izgubila 2007.
U prvoj usmenoj raspravi, koja je počela 26. maja, pravni zastupnici Srbije su osporavali nadležnost Međunarodnog suda pravde i negirali da je u poslednjem ratu počinjen genocid nad Hrvatima.
Oni su izneli dokaze da 1999. kada je Hrvatska podnela tužbu, SRJ nije imala "pristup sudu", pa nije mogla da tuži, niti da bude tužena, jer nije bila članica UN, ni potpisnica Konvencije o genocidu.
Međunarodni sud pravde je zbog toga 2004. presudio da nije nadležan u sporu po tužbi SRJ protiv zemlja NATO zbog nelegalne primene sile i bombardovanja, pa bi sada u istoj pravnoj situaciji, trebalo da donese istu odluku, istakli su pravni zastupnici Srbije u raspravi.
Savetnik hrvatskog pravnog tima, britanski profesor i advokat Filip Sends je, međutim, naveo da je tadašnji predstavnik SRJ Radovan Etinski u raspravi po tužbi protiv zemalja NATO, izjavio da se SRJ smatra članicom UN i da prihvata nadležnost suda.
Prema rečima Sendsa, za vreme međunarodnih sankcija od 1992. do 1999. godine, status SRJ u svetskoj organizaciji je bio "nedefinisan" ali je, ipak, "uključivao elemente članstva".
"Predstavnicima SRJ je jedino bilo uskraćeno pravo rada u Ekonomskom i socijalnom veću i Skupštini UN, ali nije bilo restrikcija za njihovo učešće u radu ovog suda, rekao je Sends.
"Vlasti u Beogradu su tvrdile da je njihovo članstvo u UN nesporno, a tako se odnosila i većina drugih članica UN", kazao je on i podsetio da je SRJ čak izvršavala i finasijske obaveze prema svetskoj organizaciji.
Savetnik hrvatskog tima, britanski pravnik Džejms Kraford je, povodom argumenta srpske strane da SRJ ne može biti odgovorna za događaje pre svog formiranja, 27. aprila 1992. godine, izjavio da je tog dana Skupština SRJ usvojila političku deklaraciju kojom je proglasila državni kontinuitet sa SFRJ.
Kraford je osporavao i prigovor Srbije da se odgovornost za zlodela počinjena tokom sukoba u Hrvatskoj 1991. ne može pripisati SRJ, budući da je u to vreme postojala SFRJ, čija je članica bila i Hrvatska.
"Država u nastajanju može biti odgovorna za dela koja su počinjena u njeno ime, čak i pre nego što je objavila svoje osnivanje", rekao je on i pozvao se na optužnice i presude Haškog tribunala koje govore o zajedničkom delovanju JNA i vođstva Republike Srpske Krajine.
Kraford je na kraju poručio da Hrvatska nije prevashodno zainteresovana "za finansijsku odšetu, iako ostaje i pri tom zahtevu", već pravosanžanom presudom traži, kako je rekao, zadovoljenje za žrtve i njihove porodice na osnovu Konvencije o genocidu.
U haškoj "Palati mira" u četvrtak će predstavnici Srbije imati priliku za odgovor, a u petak će rasprava biti zaključena replikom predstavnika Hrvatske. Presuda o nadležnosti Suda očekuje se na jesen.
Ukoliko bi se Međunarodni sud pravde proglasio nenadležnim u ovom predmetu, to bi značilo kraj spora, jer bi postupak bio obustavljen.
U suprotnom, sledi rasprava o suštini predmeta, a tada je moguća i protivtužba Srbije.
Direktor dokumentacionog centra "Veritas" Savo Štrbac izjavio je da se u Srbiji "intenzivno radi" na tužbi Srbije protiv Hrvatske Međunaronom sudu pravde u Hagu i da je u taj proces uključen i "Veritas".
"U tom slučaju Srbija, a preko nje Srbi iz Hrvatske, mogu da iznesu dokaze o stradanju Srba u Hrvatskoj. Onda bi se zaista videlo ko je najveći stradalnik", rekao je Štrbac Međunarodnom radiju Srbija.
Štrbac je ocenio da će se sud u Hagu proglasiti nenadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije za genocid i da će tako izostati rasprava o suštini spora, a "Hrvati će to uvek koristiti kao argument".
Stručnjak za međunarodno pravo Smilja Avramov takođe je ocenila da će se Međunarodni sud pravde u Hagu oglasiti nenadležnim po tužbi Hrvatske, jer bi "svako drugo rešenje bilo jedan veliki paradoks.
"Međunarodni sud pravde u Hagu će, kao način da se izvuče iz haotičnog stanja u koji je sam sebe doveo neprincipijelnim postupanjem, odabrati upravo onaj na kojem insistira srpska odbrana", rekla je Smilja Avramov.
Ona je istakla da je tužba Hrvatske protiv Srbije "vrhunska hipokrizija", jer je Srbija odavno trebalo da tuži Hrvatsku za genocid nad Srbima, "spajajući genocid izvršen u Drugom svetskom ratu sa onim u periodu od 1991. godine do 1995. godine".
"Između tih nedela postoji kontinuitet, a za sve postoji mnoštvo materijalnih dokaza. Radi se o propustu Srbije da podnese protivtužbu", rekla je Smilja Avramov.
(agencije/MONDO)
