Pre skoro devet godina, doktor Radovan Karadžić skinuo je sa sebe odoru doktora Dragana Dabića. Pod gustom bradom i slamnatim šeširom, duže od deceniju izmicao je pred poterom najjačih tajnih službi i belosvetskih lovaca na glave.

Suočen sa prvostepenom presudom Tribunala od 40 godina zatvora, na koju je njegov pravni tim uložio žalbu, ratni lider bosanskih Srba govori za "Večernje novosti" o skrivanju i hapšenju, dilemama, strepnjama, sećanjima…

"Kada je Đinđić ubijen, u isto vreme je usvojen Zakon o saradnji RS sa Hagom, a ja sam se tada zahvalio ljudima koji su me čuvali i završio saradnju, jer nisam želeo da ih inkriminišem. Tada sam počeo da živim sam, izlazio sam kasno noću, šetao i kupovao da jedem. Međutim, policija je počela da traga za “zemuncima” i njihovim skrovištima. Zanimali su ih stanovi u kojima navodno niko ne živi. Zato sam rešio da se pokažem komšijama, da vide da tu živi nekakav "čičica", priča Karadžić.

On je objasnio da se tada pojavio kao David Dabić.

"Najpre sam morao da sa 112 kilograma spadnem na 80. Počeo sam da nosim drugu odeću, rolke, široke majice, sve ono što nikad nisam. Govorio sam ekavski. Krenuo sam da se zanimam za zdrav način ishrane, pa sam se obreo na nekoliko predavanja i upao u sve to. U tom trenutku nestalo mi je para, pa sam počeo da držim predavanja o zdravoj ishrani. Radio sam za neke kompanije, a potom i kao konsultant u nekoliko privatnih lekarskih ordinacija", kaže on i dodaje:

"Završio sam kurs iz parapsihologije. Učitelj mi je bio jedan vrlo neobičan čovek, obdaren. On mi je dao ime David."

Prisetio se i 30. jula 2008. godine kada je uhapšen, naglašavajući da je i tada znao da je "Hag kao razjareni bik".

"Još u avionu Vlade Srbije shvatio sam da im nisam nešto naročito bitan, osim kao srpska paradigma, koju će vaspitno i egzemplarno udariti, da se srpstvo, ili bar RS i njen narod, nikad ne oporave. Na prvom mestu mi je bilo da ne branim samo sebe, već celo srpstvo, jer me zbog toga i traže", zaključio je on.

-----------------------

Karadžić je uhapšen u julu 2008. godine, a tereti se za "genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i druge zločine prema nesrpskom stanovništvu" tokom rata u BiH.

Suđenje Karadžiću počelo je u oktobru 2009. godine, a završeno je 2014. godine.

Tokom suđenja branio se sam, bez advokata, ali uz pomoć stručnog pravnog tima.

Optužbe protiv Karadžića sažete su i usredsređene na etničko čisćenje u BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u isto vreme; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995. godine, te genocid u Srebrenici u julu 1995. godine.

Ta krivična dela su, pored genocida, u pet tačaka kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri kao kršenje zakona i običaja ratovanja.

Broj opština u kojima su počinjena krivična dela je 27.

Karadžić je optužnicom - zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem - označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim širom BiH.

Tužilaštvo je tvrdilo da su, pored VRS, u tom poduhvatu učestvovale su JNA/Vojska Jugoslavije, MUP Srbije i srpske paravojne snage.

Kao "dodatne zločinačke poduhvate" Karadžića i Mladića, tužioci su naveli "širenje terora među civilnim stanovništvom Sarajeva preko kampanje snajperisanja i granatiranja", zatim "eliminisanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice" i "uzimanje za taoce osoblja Ujedinjenih nacija".

-------------------------

Aplikacija MONDA ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!