Jer, ne postoji nijedan kredit, bez obzira na iznos, valutu ili to da li ga je podiglo fizičko ili pravno lice, na koji ova naknada banke nije ukalkulisana, piše današnja "Politika".

Jedina razlika je u tome o kolikom iznosu je reč, budući da se ovaj "trošak" banke naplaćuje od 0,5 pa do 2,5 odsto od iznosa kredita.

Ako pitate banku - ništa nije sporno, navodi list.

Svaki klijent prilikom potpisivanja ugovora o kreditu potpisuje i saglasnost o naknadi za obradu kredita, međutim, po mišljenju pravnika to ne znači da se klijenti slažu sa ovim troškom, a ponajmanje da su imali izbora.

"Ovo je samo još jedna u nizu nepravilnosti za koju se već dugo zna i za koju je bilo pitanje trenutka kada će pasti na sudu. Ova naknada nije jedina na listi i nije konačna. Jasno je da će ovo biti ozbiljan problem za banke kojima su sredstva od naplaćenih provizija jedan od značajnijih i sigurnih izvora prihoda", rekao je za "Politiku" advokat Vojin Biljić.

Prema mišljenju advokata, naknada za obradu kredita predstavlja skrivenu cenu ugovora o kreditu i suštinski utiče na visinu efektivne kamatne stope.

Napominje da to što su klijenti potpisivanjem ugovora o kreditu pristajali na plaćanje ove naknade ne znači njihovu volju niti pravo izbora, jer u Srbiji sve banke na isti način naplaćuju trošak obrade kredita.

Policajac sebi pucao u glavu zbog kredita?

Upitan da li trošak obrade kredita može smatrati realnim troškom banke, advokat kaže da se to lako može izračunati.

Realan trošak banke se može dobiti tako što se maksimalna visina plate bankarskog službenika podeli s brojem kreditnih zahteva koje obradi u toku meseca.. Pod uslovom da taj službenik radi samo to, što je nemoguće naći u praksi.

"Kako je moguće da službenik koji ima platu 500 evra, samo na jednom kreditu naplati desetine hiljada evra na ime naknade ili upravo onoliko koliko iznosi njegova plata. Teoretski ova naknada bi mogla biti realan trošak samo ukoliko bi banka angažovala spoljne saradnike za obradu kredita, što po zakonu nije moguće", rekao je on.

Kako je reč o nepoštenoj poslovnoj praksi, kako to pravnici tvrde, u ovakvim sporovima pred sudom primenjuje se Zakon o zaštiti potrošača u skladu sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Tuđom ličnom kartom digao kredit!

U udruženjima koja se bave zaštitom korisnika finansijskih usluga upozoravaju da je vreme da Narodna banka Srbije počne da rešava probleme, a ne da, kako kažu "donosi odluke koje umanjuju posledice problema".

-----------------------

Aplikacija MONDA ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!