Pobuna jedne generacije protiv neiskrenog življenja, nejednakosti, eksploatacije i zabrane mišljenja i govora buknula je na današnji dan pre 40 godina u SFRJ, državi koja se tada predstavljala kao harmonično društvo.
Pobuna jedne generacije protiv neiskrenog življenja, nejednakosti, eksploatacije i zabrane mišljenja i govora buknula je na današnji dan pre 40 godina u SFRJ, državi koja se tada predstavljala kao harmonično društvo.
Čuvena studentska pobuna 1968. godine, koja je tokom četiri decenije bila predmet mnogih ideoloških i političkih interpretacija, često udaljenih od istine, postala je uzor i današnjim generacijama mladih koje žele da se bave izučavanjem buntovne mladosti.
Studentske demonstracije 1968. godine su počele u Francuskoj, zahvatile Evropu, a zatim i čitav svet.
Za nas je to bila jedna od retkih prilika kada smo bili u društvu sa istorijom, da se ono što se dešava u svetu istovremeno dešava kod nas, rekao je Tanjugu profesor Dragoljub Mićunović, jedan od učesnika pobune.
Tokom 1967. i 1968. godine, zabeleženi su sukobi i demonstracije u Milanu, Torinu, Barseloni, Madridu, Sijudad Meksiku, Tokiju, Beogradu, Berlinu...
Svetski neredi imali su odjek i u tadašnjoj SFRJ, u vidu studentskih demonstracija i nemira u junu te godine.
Demonstracije su izbile u beogradskom Studentskom gradu, u noći između 2. i 3. juna i trajale su devet dana.
Mićunović smatra da je dodatni razlog zbog kojeg bi taj događaj s razlogom morao biti pominjan u istoriji našega društva taj što je "u sred jednopartijskog, zatvorenog režima, koji je želeo da se predstavi kao jedno harmonično društvo - buknula pobuna".
"Jedno društvo koje se predstavljalo kao slobodno, napredno i harmonično, ustvari je ugrožavalo i nije poštovalo dva osnovna ljudska prava - pravo ljudi da se politički udružuju i pravo da slobodno govore", naglašava Mićunović.
U proteklih 40 godina je, prema njegovim rečima, bilo "jako mnogo naslaga i obmana oko događaja '68".
"Uvek kada vlastodršcima izgleda da je postignut mir, da su spokojni u vladanju, pojavljuju se odnekud uspomene na slobodu", podsetio je Mićunović i dodao da "kao refleksiju tog događaja na današnje vreme vidi pravo na pobunu".
On je istakao da je u to vreme bio izražen uticaj na društvo raznih obaveštajnih službi, koji se, prema njegovom mišljenju, nije značajnije promenio ni u današnje vreme.
Doduše, danas više nema velikih tajni, pa zato nema ni velikih izdaja, te je to pitanje malo mirnije, dodao je Mićunović.
Nebojša Popov, akter protesta i autor knjige o tadašnjem studentskom buntu "Društveni sukobi - izazov sociologije", smatra da danas nije moguć neki sličan događaj.
"Zato što tih aktera i tog konteksta više nema, danas žive neki drugi ljudi u drugačijem kontekstu", ocenjuje on.
Prema rečima Popova, refleksija tog doba manifestuje se kroz sećanja na ideje slobode i pokušaj da se živi u skladu sa idejama slobode, a još više na tragove nasilja kroz obračun sa pokretom '68.
"Ti talasi nasilja su trajali veoma dugo, ne samo od 1968. do 1975. nego i posle toga, sve do današnjih dana i još se nisu smirili", ukazao je on.
Popov je podsetio na istraživanje koje je davno sproveo, "koje je pokazalo da se na razne načine od '68. do danas legalizuje i legitimiše nasilje svih oblika i nikako ne uspevamo da dospemo do jedne ustavne demokratske konstitucije koja bi na bilo koji način ozbiljno ograničila razne oblike nasilja".
Za to istraživanje mu je, kako je naveo, bilo potrebno 10 godina, kako bi objasnio zašto je došlo do studentskog bunta i koji su bili razlozi da je režim bio protiv toga.
Popov je istakao da su studenti zapravo hteli istinu i slobodu i naveo da su studentski pokret i njegove ideje nestali zaključno sa 1975., a nasilje i dalje bilo u opticaju samo u različitim oblicima.
U cilju približivanja istinite slike o tim događajima, u Beogradu će 4. juna biti održan skup u organizaciji Centra za demokratiju i Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
Konferenciju, pod nazivom "1968. u Beogradu: 40 godina posle", otvoriće u Rektoratu Univerziteta u Beogradu osnivači i predsednici ta dva fonda Dragoljub Mićunović i Sonja Liht, neposredni učesnici studentskih demonstracija, tadašnji profesor i student.
Skupu će prisustvovati i drugi akteri protesta poput Mihaila Markovića, Ljubomira Tadića, Zagorke Golubović...
Tokom konferencije biće prikazan film Želimira Žilnika "Lipanjska gibanja", a učesnici će, kroz nekoliko seseija, moći da se upoznaju sa ideološkom osnovom i političkim razlozima studentske pobune, istinama i neistinama o 1968. godini, ishodu studentske pobune i uticaju na politiku i društvo...
(Tanjug)
Čuvena studentska pobuna 1968. godine, koja je tokom četiri decenije bila predmet mnogih ideoloških i političkih interpretacija, često udaljenih od istine, postala je uzor i današnjim generacijama mladih koje žele da se bave izučavanjem buntovne mladosti.
Studentske demonstracije 1968. godine su počele u Francuskoj, zahvatile Evropu, a zatim i čitav svet.
Za nas je to bila jedna od retkih prilika kada smo bili u društvu sa istorijom, da se ono što se dešava u svetu istovremeno dešava kod nas, rekao je Tanjugu profesor Dragoljub Mićunović, jedan od učesnika pobune.
Tokom 1967. i 1968. godine, zabeleženi su sukobi i demonstracije u Milanu, Torinu, Barseloni, Madridu, Sijudad Meksiku, Tokiju, Beogradu, Berlinu...
Svetski neredi imali su odjek i u tadašnjoj SFRJ, u vidu studentskih demonstracija i nemira u junu te godine.
Demonstracije su izbile u beogradskom Studentskom gradu, u noći između 2. i 3. juna i trajale su devet dana.
Mićunović smatra da je dodatni razlog zbog kojeg bi taj događaj s razlogom morao biti pominjan u istoriji našega društva taj što je "u sred jednopartijskog, zatvorenog režima, koji je želeo da se predstavi kao jedno harmonično društvo - buknula pobuna".
"Jedno društvo koje se predstavljalo kao slobodno, napredno i harmonično, ustvari je ugrožavalo i nije poštovalo dva osnovna ljudska prava - pravo ljudi da se politički udružuju i pravo da slobodno govore", naglašava Mićunović.
U proteklih 40 godina je, prema njegovim rečima, bilo "jako mnogo naslaga i obmana oko događaja '68".
"Uvek kada vlastodršcima izgleda da je postignut mir, da su spokojni u vladanju, pojavljuju se odnekud uspomene na slobodu", podsetio je Mićunović i dodao da "kao refleksiju tog događaja na današnje vreme vidi pravo na pobunu".
On je istakao da je u to vreme bio izražen uticaj na društvo raznih obaveštajnih službi, koji se, prema njegovom mišljenju, nije značajnije promenio ni u današnje vreme.
Doduše, danas više nema velikih tajni, pa zato nema ni velikih izdaja, te je to pitanje malo mirnije, dodao je Mićunović.
Nebojša Popov, akter protesta i autor knjige o tadašnjem studentskom buntu "Društveni sukobi - izazov sociologije", smatra da danas nije moguć neki sličan događaj.
"Zato što tih aktera i tog konteksta više nema, danas žive neki drugi ljudi u drugačijem kontekstu", ocenjuje on.
Prema rečima Popova, refleksija tog doba manifestuje se kroz sećanja na ideje slobode i pokušaj da se živi u skladu sa idejama slobode, a još više na tragove nasilja kroz obračun sa pokretom '68.
"Ti talasi nasilja su trajali veoma dugo, ne samo od 1968. do 1975. nego i posle toga, sve do današnjih dana i još se nisu smirili", ukazao je on.
Popov je podsetio na istraživanje koje je davno sproveo, "koje je pokazalo da se na razne načine od '68. do danas legalizuje i legitimiše nasilje svih oblika i nikako ne uspevamo da dospemo do jedne ustavne demokratske konstitucije koja bi na bilo koji način ozbiljno ograničila razne oblike nasilja".
Za to istraživanje mu je, kako je naveo, bilo potrebno 10 godina, kako bi objasnio zašto je došlo do studentskog bunta i koji su bili razlozi da je režim bio protiv toga.
Popov je istakao da su studenti zapravo hteli istinu i slobodu i naveo da su studentski pokret i njegove ideje nestali zaključno sa 1975., a nasilje i dalje bilo u opticaju samo u različitim oblicima.
U cilju približivanja istinite slike o tim događajima, u Beogradu će 4. juna biti održan skup u organizaciji Centra za demokratiju i Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
Konferenciju, pod nazivom "1968. u Beogradu: 40 godina posle", otvoriće u Rektoratu Univerziteta u Beogradu osnivači i predsednici ta dva fonda Dragoljub Mićunović i Sonja Liht, neposredni učesnici studentskih demonstracija, tadašnji profesor i student.
Skupu će prisustvovati i drugi akteri protesta poput Mihaila Markovića, Ljubomira Tadića, Zagorke Golubović...
Tokom konferencije biće prikazan film Želimira Žilnika "Lipanjska gibanja", a učesnici će, kroz nekoliko seseija, moći da se upoznaju sa ideološkom osnovom i političkim razlozima studentske pobune, istinama i neistinama o 1968. godini, ishodu studentske pobune i uticaju na politiku i društvo...
(Tanjug)
