Sve je počelo, naizgled, nevino. Poneka javna ličnost je ugradila silikone u grudi, što uglavnom nije želela da prizna. Zatim su na red došle usne, a onda i zadnjica, a silikoni su prestali da budu tabu tema. Trend su prihvatile i obične žene, pa danas nije neuobičajeno da na ulicama vidimo dame sa napumpanim usnama ili grudima.

A onda je stigla vest da je zbog pucanja silikona u zadnjici zamalo umrla jedna od najpopularnijih srpskih starleta Tamara Đurić.

Više o tome:

Nakon "pucanja" silikona...

Nakon desetina žena koje su u Venecueli umrle zbog komplikacija usled ubrizgavanja silikona u zadnjicu, silikonske injekcije su u ovoj zemlji zabranjene 2012. godine. Ali, zahvati su nastavljeni - na crnom tržištu. Jer, injekcije su znatno jeftinije od implanta - jedna košta nešto više od 300 dolara i procedura je gotova za samo 20 minuta.

Kada se imaju u vidu samo ova dva primera, ne možemo da ne postavimo pitanje - zašto su žene, od Venecuele do Srbije, spremne da ugroze život zarad lepote? Da li se nadaju da će eventualne posledice njih zaobići, ili o njima, u trci za boljom guzom, grudima ili usnama, ni ne razmišljaju?

Psiholog Željka Kurjački upozorava da kult silikonske lepote ne možemo posmatrati izolovano od kulta lepote uopšte. Prema njenim rečima, kult lepote je jednako štetan bilo da govorimo o prirodnoj ili silikonskoj.

"Po čemu je devojka kojoj je majka priroda dala nešto lepo, bez ikakvog njenog truda i zalaganja, zaslužila veće poštovanje nego ona koja je isto postigla operacijama, šminkom i umecima? Vrednovati nekoga samo zbog toga kako fizički izgleda jednako je površno bez obzira na to da li mu je lepotu dao Bog ili hirurg. Lepota je samo šlag na torti, začin slike o sebi koja treba da bude utemeljena u nečem dubljem", kaže Željka Kurjački za "Život plus".

Ona objašnjava i da su, delom, krivi mediji.

"Mediji imaju ogromnu moć da utiču pozitivno na samopouzdanje mladih devojaka tako što će se pričati manje o lepoti neke glumice, a više o njenim postignućima u životu. Ili, tako što neće insistirati ne lepoti sportistkinja, na primer. Poruke iz porodice su jednako važne. Mediji su moćni, ali nisu moćniji od roditelja koji mogu svojim stavovima zaštititi devojčicu od pritiska medija i kulture. Ne verujem da su u stanju da je zaštite u potpunosti, ali joj mogu dati dovoljno bazične vere u sebe i samopoštovanja da joj poruke o tome šta je lepo ne nanesu veliku štetu", kaže psiholog.

Oni koji u tome ne uspeju mogu biti iznenađeni kada im miljenica zatraži silikone kao poklon za punoletstvo. Ali, ismevanje ovog trenda je u najmanju ruku licemerno. Jer, reč je samo o posledici.

Kako devojkama objasniti da to ne rade?

"Ako nam je iskreno stalo do toga da se 18-ogodišnje devojke ne odlučuju na operaciju povećanja grudi, onda treba da učimo decu drugim vrednostima. Kompliment koji devojke najčešće o sebi čuju odnosi se na fizički izgled, malim devojčicama stalno govorimo da su "slatke", "medene", "ko šećer", učimo ih da je lepota presudna i da ako nje nema, ne vrede ni druge osobine. A onda smo iznenađeni što se neko odlučio da je postigne operacijom", primećuje psiholog.

Rešenje, svakako, nije u širenju straha. Željka Kurjački podseća na kult izgleda i kako kaže, kada se fizička lepota predstavi kao nešto toliko moćno da može da nam kupi ljubav, poštovanje, samopouzdanje i uspeh u životu, ne čudi što se mnogi odlučuju da do nje dođu operacijom.

"Rizik od intervencije nije nešto što će nekog u tom slučaju pokolebati. Ali, to ne znači da je svako ko se odluči na takvu intervenciju samodestruktivan ili da svesno izlaže svoj život opasnosti. Nesrećni ishodi su, ipak, izolovan slučaj. Protiv plastičnih operacija se ne možemo boriti zastrašivanjem i omalovažavanjem žena koje se na njih odluče. Usluga plastične hirurgije ne bi trebalo da postane još jedna stvar zbog koje će se žena stideti ili osećati da to mora da krije."

Iako iz godine u godinu raste broj žena koje stavljaju silikone, prisutan je i suprotan trend - da ih eliminišu iz tela. Čak su i mnoge javne ličnosti, poput Viktorije Bekam i Pamele Anderson, priznale da su zažalile i savetovale mlade da ne idu njihovim putem.



"To što ja nešto ne bih uradila, ne znači da ne treba ni drugi. Ovo važi kad su u pitanju zrele odluke o plastičnoj operaciji. Ali, kada neko menja drastično svoj izgled u periodu kada se oseća depresivno ili veruje da će mu operacija doneti mnogo više u životu od lepog nosa, na primer, sreću ili ljubav, ili to radi da udovolji nekom, da mu se više dopadne, tada operacija nije dobro rešenje", zaključuje psiholog

Kako stoje stvari Srbiji?

"Srbija prati trend zapadnih zemalja, pa je broj estetskih intervencija u porastu, ali su žene znatno umerenije kad je veličina silikona u grudima u pitanju", kaže za "Život plus" pukovnik profesor dr Nenad Stepić, načelnik Klinike za plastičnu hirurgiju i opekotine VMA.

Prema njegovim rečima, pre 15 godina, prosečna veličina silikona je bila 375 kubika, a danas je 320, dok je u zapadnoj Evropi 275 kubika. Mada se uvek kad nastanu komplikacije jave zagovornici zabrane silikona, profesor kaže da za to nema razloga.

"Silikoni nisu ništa opasniji od drugih procedura u estetskoj hirurgiji. Te iste implante koristimo u rekonstruktivnoj hirurgiji dojki. Važna je vrsta silikona, a kod nas se u 99,9 odsto slučajeva koriste najbolji. Naravno, svi implanti su strano telo, pa nekad dolazi do reakcije, ali to se dešava u tri do pet odsto slučajeva", ističe Stepić.

Kad je reč o povećanju zadnjice, a ova procedura je sve traženija ali...

"Procenat komplikacija je i do 20 odsto, a osim implanta se koristi masno tkivo pacijenta i fileri. I tu nastaje problem jer, mada su registrovani, preparati nisu dovoljno ispitani, pa mogu izazvati reakciju usled koje nastaju komplikacije. Nije isključena sepsa, pa ni smrt. Problem nastaje i kad pacijentkinje nakon filera žele implante jer se pojedini fileri ne smeju mešati sa implantima", upozorava doktor i ističe da je većina naših hirurga ozbiljna, ali bi trebalo insistirati na tome da se pacijent obavesti o svim mogućim rizicima.