Miroslav Đukić, potvrđeno je u subotu, a biće ozvaničeno u ponedeljak na stadionu u Humskoj ulici, vratio se u Partizan posle deset godina.

Ugovor sa crno-belima biće potpisan na dve godine.

Ovo je prilika da se podsetimo kako je "parni valjka" igrao za vreme Đukića, odnosno proleća 2006/2007 i jeseni 2007/2008.

MIROSLAV ĐUKIĆ TRENER PARTIZANA!

Nenad Bjeković, tadašnji sportski direktor Partizana, angažovao je Đukića na poluezoni, kada je titula šampiona praktično već bila izgubljena, jer je Crvena zvezda imala čak 13 bodova više na pauzi.

Bio je to prvi samostalni trenerski posao za Đukića u jednom klubu. Istovremeno bio je angažovan i na klupi mlade reprezentacije Srbije. Cilj uprave "parnog valjka" bio je da u to vreme 41-godišnji trener lepo sagleda situaciju u posrnulom klubu, osveži igrački kadar i ako je ikako moguće ugrozi "večitog rivala" u borbi za titulu i Kup.

Prvi asistent bio mu je Aleksandar Stanojević.

Mirosva Đukić i Partizan 2006. i 2007.
MN Press 


Krenuo je silovito, upisao pet pobede, od kojih je najvažnija ona u drugom jesenjem kolu protiv Zvezda na stadionu "Rajko Mitić" - 4:2.


Ali, to je praktično bilo sve tog proleća...

Partizan je do kraja sezone izgubio tri derbija od najvećeg rivala. Zvezda je u prvenstvu pobedila 1:0 i 2:1, dok je u polufinalu Kupa bilo takođe 1:0 za crveno-bele. Anemična i potpuno posrnula ekipa imala je čak četiri vezana poraza u šampionatu (Hajduk Kula 0:3, Zvezda 1:2, Bežanija 1:2, Vojvodina 0:2).


Ali, završni meč u sezoni kao da je bio najava ongo što će uslediti nekoliko meseci kasnije. Bojkot Grobara je bio prekinut baš na utakmici u kojoj je "valjak" pregazio Mladost iz Apatina 7:1.


Velike promene u klubu, ostavke Žarka Zečevića, Nenada Bjekovića i Ivana Ćurkovića, odnosno imenovanja Tomislava Karadžića za predsednika, Ivana Tomića za sportskog direktora i Gordana Petrića za generalnog sekretara, pozitivmo su uticali na dalji razvoj događaja.

Đukić se zahvalio Ivici Kralju i Albertu Nađu i opredelio se za mlade snage, ali je, ipak, bio i besan, jer se protivio prodaji Milana Smiljanića, s kojim je tokom leta osvojio drugo mesto na Evropskom prvenstvu za mlade u Holandiji. Njegov pulen otišao je u Espanjol, ali je prelazni rok bio pun pogodak. Stigli su Žuka, Lamin Dijara, Almami Moreira, kasnije i Zoran Tošić, "eksplodirao" je levi bek Ivan Obradović, Stevan Jovetić je igrao najbolju sezonu u Partizanu, Đorđe Lazić bio vrlo dobar, a pravo niotkud u vatru je bačen Aleksandar Lazevski...


Partizan je igrao lep i dopadljiv fudbal. Utakmice crno-belih pratio je veliki broj gledalaca, a zvižduci se nisu čuli čak ni kada je Đukićev tim vezao tri remija na svom terenu (Borac 0:0, Vojvodina 3:3 i Čukarički 1:1).


Zrinjski je u Evropi pregažen, međutim Partizan je izbačen iz Lige Evrope, jer su Grobari napravili nerede u Mostaru. "Valjak" je konačno imao tim sposoban da parira Zvezdi, čijoj se dvogodišnjoj dominaciji već posle prvih utakmica nazirao kraj.

"Ofanzivno i za gol više" bila je deviza tadašnjeg stručnog štaba kojim je komandovao Miroslav Đukić.

Ali, onda je u decembru, posle gostovanja u Madridu, gde je Partizan pružio vrlo jak otpor slavnom Realu na "Trofeju Bernabeu", stigla šokantna vest - na poziv Zvezdana Terzića, tadašnjeg predsednika srpske "kuće fudbala", Đukić je napustio Humsku i preselio se na klupu državnog tima.


Pored toga što je otišao neobavljenog posla, ali tačno po isteku ugovora, navijači Partizana zamerili su mu i to što je protiv Mladosti iz Lučana, kada je već znao da odlazi, igrao sa Zoranom Tošićem i Žukom u startnoj postavi, tako da njih dvojica nisu mogli da nastupaju na sledećem meču, a to je bio premijerni meč prolećnog dela sezone - protiv Zvezde. Pravo biranja iskoristio je u duelu u kojem je Partizan bio apsolutni favorit.

Nasledio ga je Slaviša Jokanović i uspešno priveo posao kraju. Kako u prvenstvu, tako i u Kupu. Partizan je osvojio "duplu krunu".