Uzroci

Znojenje je oslobađanje slane tečnosti iz znojnih žlezda, čija je primarna svrha da isparavanjem rashlađuje telo. Znojenje reguliše autonomni, simpatički nervni sistem. Kada nam je toplo, nervni signali se, putem neurotransmitera acetilholina, šalju u znojne žlezde i počinjemo da se znojimo.

Prosečna osoba ima između dva i četiri miliona znojnih žlezda, od kojih je najveći broj skoncentrisan na dlanovima i tabanima.

"Od rođenja do odraslog doba, broj znojnih žlezda se ne menja. Otuda bebe imaju naveći broj znojnih žlezda po kvadratnom centimetru kože, čak osam do deset puta više nego odrasli", kaže za Live Science dr Judžin Bauer, sa Medicinske škole univerziteta Stenford.

Znoj sam po sebi nema nikakav miris. Za neprijatan miris krive su bakterije koje žive na našoj koži, koje u kontaktu sa znojem počinju da se osećaju. Znoj je, takođe, i bezbojan. Za žute mrlje koje ste verovatno nekad primetili na beloj letnjoj odeći krive su apokrine znojne žlezde.

"Žute mrlje koje ponekad primetite na odeći, ispod pazuha, nastaju zbog rada apokrinih žlezda, čiji sekret sadrži proteine i masne kiseline, pa ponekad ta sekrecija može biti mlečnobela i nešto gušća", objašnjava dr Niket Sonpai sa Turo koledža oseteopatske medicine u Njujorku.

Sekrecija apokrinih žlezda takođe privlači bakterije koje žive na površini naše kože i to, naravno, za posledicu ima neprijatan miris.

Šta je normalno

Neki ljudi se znoje vrlo malo, neki se 'tope' čim temperatura malo poraste. "Normalno je u kontekstu znojenja vrlo širok pojam", objašnjava dr Robert Salis iz Kajzer Permanente Fontana medicinskog centra.

"Ima ljudi koji će tokom sat vremena vrlo intezivne fizičke aktivnosti izlučiti svega pola litre znoga, dok će neko drugi pod istim uslovima izlučiti tri ili četiri litra za to vreme, ali i jedno i drugo se smatra - normalnim."

Veličina, forma, građa i pol donekle određuju koliko, kako i na kojim mestima ćemo se znojiti. Ljudi koji nisu u formi, recimo, najčešće se znoje u centralnim zonama - između grudi i na središnjem delu leđa. Osobe koje su fizički spremnije, koje redovno vežbaju, najčešće se znoje ravnomernije, svuda po telu.

Tipično, žene se znoje nešto manje nego muškarci.

"Ranije se mislilo da je veći rizik da žene dožive toplotni udar, i da stoga nije naročito mudro da, recimo, trče maratone", objašnjava dr Salis. "Istina je da žene imaju manje znojnih žlezda nego muškarci, ali imaju i manje mišićne mase, tako da proizvode manje toplote, i posledično - manju potrebu za znojenjem."

Znojenje vs. unos tečnosti

Da bi se sprečila dehidratacija, maratonci, trijatlonci i drugi sportisti uvek su upoznati sa svojom stopom znojenja, dakle, količinom znoja koju izluče tokom određene aktivnosti, da bi znali koliko vode moraju da popiju.

Evo kako se to računa: izmerite se nagi, zatim sledi sat vremena vrlo intenzivne fizičke aktivnosti - trčanja na primer - idealno pod uslovima pod kojima će se sportista takmičiti (uz odgovarajuću vlažnost, nagib terena), a onda sledi ponovno merenje.

Ta razlika u težini koja se dobije je stopa znojenja. Manjak od 0,45 kilograma odgovara gubitku 0,47 litara znoja. "Ova stopa može da varira u zavisnosti od različitih faktora, intenziteta aktivnosti, vlažnosti vazduha, nivoa šećera u krvi...", kaže dr Salis. "Ali, jednom kad je utvrđena, ona služi da se proceni koju količinu tečnosti sportista treba da popije tokom trajanja planirane fizičke aktivnosti."

Problemi

Ako se osoba ne znoji uprkos tome što je napolju jako toplo, to može da bude signal određenih medicinskih problema. "Kad čujem da se neko 'nikad ne znoji' padne mi na pamet nekoliko mogućnosti", kaže dr Neha Patak za Live Science. "Ono što me najviše zabrine, u zavisnosti od ostatka priče, je mogućnost toplotnog udara."

Toplotni udar nastupa nakon produžene izloženosti visokim temeraturama, objašnjava dr Patak.

Ako su mlađi ljudi u pitanju, generano se često javlja ako osoba dugo vežba ili boravi napolju po jako toplom danu, bez unošenja tečnosti. Kod starijih, može se desiti i bez naročitih fizičkih napora, zbog postojanja određenih medicinskih stanja, uzimanja lekova koji osobu čine podložnijom toplotnom udaru.

Toplota i vlaga u vazduhu čine rashlađivanje tela znojenjem znatno manje efikasnim. Što je duže neko izložen takvim uslovima, dehidratacija raste i to ponekad može dovesti do skoka telesne temperature i na 40 stepeni. Takvo stanje praćeno je nesvesticom, vrtoglavicom, mučninom i zbunjenošću.

Postoje i drugi razlozi koji mogu da utiču na smanjeno znojenje. Na primer, oštećenja nerava, Stanja koja mogu da dovedu do toga su recimo dijabetes, alkoholizam, Parkinsonova bolest ili direktna oštećenja kože nakon velikih povreda, objašnjava dr Bauer.

Ponekad, oboljenja kože kao što je psorijaza recimo, mogu dovesti do poremećaja u radu znojnih žlezda.

A ako osobi nije vruće, ali se ipak jako znoji, moguće je da je u pitanju problem sa simpatičkim nervnim sistemom. "Pojačano znojenje ponekad se javlja i zbog određenih stimulusa kao što je recimo konzumiranje jako začinjene hrane ili pojačana nervoza, ali ponekad nema nikakvog naročitog razloga koji do toga dovodi", kaže dr Bauer.

Hiperhidroza je stanje kod kojeg se telo znoji više nego što je potrebno da bi se održala zdrava temperatura, zbog hiperaktivnosti znojnih žlezda. Može biti lokalizovana u području ispod pazuha, u zoni dlanova, stopala ili lica.

Ako je pojačano znojenje praćeno bolom u grudima, jezom, nesvesticom, povraćanjem, temperaturom višom od 40 stepeni - ODMAH potražite medicinsku pomoć.

---------------------------------------------------------------------------------------

MONDO aplikacija ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!