Hoće da menjaju Lakovićev sistem! Kažu, nije pošteno da se onima sa vrha oduzima više nego klubovima sa dna. Kao, oni su to zaradili igrama na terenu. Ma, nije valjda!
Možda su delimično u pravu. Jeste nepravedno u zemljama gde je sve drugo pošteno. Tamo gde se zna red. U Srbiji? Ne postoji idealniji sistem.
Jedini način da se Zvezdi i Partizanu konfiskuje ono što su "oteli" tokom regularnog dela sezone. I da se drugima pruži šansa da izađu iz senke Belih medveda.
...
Ivan De Vite. Predsednik Genta. Najviše je zagovarao promenu sistema koja je preporodila belgijski fudbal:
"Dobitna formula nije u plej-ofu i plej-autu. Suština je u tom deljenju bodova na pola uoči doigravanja. Samo tako dobijate neizvesno prvenstvo, dramu do poslednjeg kola i minimalan broj bezbrižnih na tabeli".
Dakle, svima treba i svi su u igri.
Belgijanci od 2009/10 igraju po novom sistemu i rezultati su evidentni. Prvak se ne zna do samog finiša šampionata. Uvek je po nekoliko kandidata za titulu. Retko kad se dogodi da najbolji iz regularnog dela otvori šampanjac posle plej-ofa. Vode se žestoke borbe za svaku poziciju na tabeli i gotovo da nema nezainteresovanih klubova.
Neizvesnost vuče sa sobom maksimalan stepen regularnosti, što domino efektom utiče na interesovanje publike. Poseta je u ovih šest godina porasla za 74 odsto u prva dva kruga prvenstva, a neverovatnih 82 odsto posle deljenja bodova na pola.
Idemo dalje. Vrednost prethodnog ugovora o TV pravima iznosila je 36 miliona evra. Skoro su potpisali novi za period od ove do 2020. godine.
Za 80 miliona! Da, OSAMDESET!
Kako se to reflektuje na rezultat? Vrlo prosto. Anderleht, Briž i Standard nisu više jedini koji se pitaju oko podele trofeja. Paklena konkurencija na domaćem terenu povećala im je stepen borbene gotovosti na međunarodnoj sceni. Jedini su ove sezone imali tri kluba u osmini finala Lige Evrope. Da žreb nije spojio Genk i Gent i da se onaj Jankovićev vezista nije okliznuo u čistoj kontri protiv Selte, bila bi to "belgijska posla" u nokaut fazi.
Ni finale kupa nije više privilegija moćnih. Sada su o peharu odlučivali Ostende i Zulte Varegem. Osvajali su ga Lokeren i Genk. Pitali se nešto Kortrajk, Vesterlo i Serkl Briž. Uskoro će i drugi.
Ne bojte se. Imali su i oni oponente u početku. Dežurne destruktivce kojima ništa ne odgovara, a nemaju svoj predlog za rešenje problema:
"Novi sistem prvi deo sezone čini besmislenim", otelo se legendi belgijskog fudbala Marku Vilmotsu.
"Titulu ne osvaja najjači, već onaj koji je tokom proleća u najboljoj formi", oglasio se bivši reprezentativac Olivije Dešaht.
"Umesto Župile, zovite je Algebra liga", bilo je i sarkazma kod Brižovog veterana Timija Simonsa.
Sada ćute kao zaliveni. Zahvaljujući činjenicama i brojkama. Pogledajte ranking UEFA. Bili su 14. po nacionalnom koeficijentu. Sada su deveti, sa realnim šansama da preskoče Ukrajinu. Sve kristalno jasno!
Slično i u Poljskoj. Njihov je sistem identičan našem. Preteča Lakovićevog modela. 16 klubova dvokružno, "rezanje" bodova, pa u klinč za lovor. Ove sezone ludnica uoči poslednjih 90 minuta. Četiri tima je štampalo šampionske majice. Samo Legija imala čast da ih prošeta stadionom. Ponosno i u euforiji. Nakon desetak minuta zebnje. Mučnog iščekivanja hoće li Leh izdržati sa igračem manje protiv Jagelonije.
Ostade 2:2. Bravo za MIroslava Radovića i drugove.
Tamo sve ima smisla. Nikome ne smeta konkurencija. Legija igra Ligu šampiona u trenutku kada se nalazi na začelju tabele. Zatim osvaja prvenstvo sa 14 bodova manje od Partizana. Pa puta dva - 28. A isti je broj utakmica. Poenta je u kvalitetu lige.
Ne samo Ekstraklase. Sedam drugoligaša je uoči poslednjeg kola konkurisalo za elitu. Svaku domaću utakmicu Viđeva iz Lođa prati u proseku 17.000 ljudi. Znate li u kojem su rangu? Proverite. Podsetiću vas da su četvorostruki šampioni Poljske.
Govorimo o zemljama koje se ozbiljno bave fudbalom. Nacijama koje su jednog trenutka podvukle crtu i sistemski postavile stvari na svoje mesto. U Belgiji i Poljskoj, isto kao u Nemačkoj, Francuskoj i Engleskoj. Čak i u Austriji i Švajcarskoj.
Bazu čine Akademije. Ne zovu se svuda isto. U Belgiji su "Top Sport Schools". Ima ih osam. U Nemačkoj "Elit schools". Njih je više - 36.
Odabrani skauti pod nadzorom fudbalske federacije selektiraju najtalentovaniju decu širom zemlje i šalju ih na usavršavanje kod vrhunskih stručnjaka.
Program se ne poklapa sa gradivom iz kluba. Dođe im kao dopunska nastava. Četiri puta nedeljno. Uče ih prvo da postanu ljudi, tek posle fudbaleri. Kurtua, De Brujne, Dembele, Defur, Vicel, Čadli. Svi su prošli ovaj fudbalski "univerzitet".
Suština je u filozofiji. Svi po istom sistemu. Onom koji se forsira u A reprezentaciji. U Belgiji 4-3- 3. U Nemačkoj 4-3- 1-2. Visok presing i zonska odbrana. Kada igrač sazri za seniorsku selekciju, ne treba mu period adaptacije. Zna napamet šta su mu zadaci. Nema improvizacije. To je zajednički projekat fudbalskog saveza, nacionalne Vlade, klubova i školica fudbala na teritoriji čitave države.
Podvlačim, ZAJEDNIČKI projekat!
...
Svaka ideja zahteva strpljenje. Ne smemo je menjati kako kome padne na pamet. Oprostite, kako "Večitima" padne na pamet.
Laković je obavio ozbiljne konsultacije pre nego što je osmislio formulu. Anketirao klubove, razgovarao sa funkcionerima UEFA, savetovao sa se igračima koji imaju iskustva sa tim sistemom takmičenja. Zar posle svega, da lomimo preko kolena!?
Mada, ko je Laković? Da nešto zna, ne bi otišao u Nion. Kakve konsultacije? Koja diskusija? Čemu zajednički projekat?
Ne remetite savršenstvo kreativnog nereda. Samo napred. Menjajte sistem! Mimo propisa i razumnog obrazloženja. Nek’ Večiti budu srećni!
Pustite Borac da nam i dalje vređa inteligenciju. Poštar uvek zvoni dva puta. I hoće neko da uskoči kroz odžak i ukrade papire. Nagrađujte Đurđevića za najboljeg strelca i prećutite da trofej nosi ime Slobodana Santrača. Kako rekoste? Stra... Slo... Sant... Ko je sad to? Zašto bi čuvali sećanje na nekoga ko nas ni sa čim nije zadužio?
...
Ništa ove godine od svečanog čina proglašenja najboljih. U Sindikatu nemaju ni želje ni volje da se bave glupostima. Plaćaju ljudi 20.000 evra za organizaciju, a lupaju glavu zbog nebuloza. Da li će Muslin da sedi blizu Džajića?
Gospode Bože!
Prošle godine Džoni Mijailović sedne iza Terze, ovaj se pokupi i ode: "Umesto da uživam u spektaklu, ja se tresem da li će budale da se pobiju", vapaj Mirka Poledice.
Mnogo materijala za nastavak Orvelove Farme. Doći će jedan po jedanna kaficu i dobiće trofej. Tamo, u kancelariji Sindikata. Daleko od Kraun Plaze i Metropola.
Srpski fudbal ne zaslužuje glamur!
----------------------------------
SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA
