Upravo da bi se sprečio ovakav crni scenario, u decembru 2015. godine donet je Zakon o radnom vremenu posade vozila u drumskom saobraćaju i tahografima, koji tačno propisuje koliko vozači autobusa smeju da voze u kontinuitetu i koliko moraju da odmaraju.

"Dnevno vreme upravljanja vozilom ne sme da bude duže od devet časova. Izuzetno, dnevno vreme upravljanja vozilom može da se produži na deset časova najviše dva puta nedeljno. Nedeljno vreme upravljanja vozilom ne sme da bude duže od 56 časova. Ukupno vreme upravljanja vozilom u toku bilo koje dve uzastopne nedelje ne sme da bude duže od 90 časova. Početkom dnevnog vremena upravljanja smatra se trenutak završetka neprekidnog odmora u trajanju od najmanje sedam časova. Najkasnije nakon perioda upravljanja vozilom od četiri časa i 30 minuta, vozač mora da koristi neprekidnu pauzu od najmanje 45 minuta, osim ako ne započinje korišćenje dnevnih ili nedeljnih odmora. Pauza može da se zameni prvom pauzom od najmanje 15 minuta i drugom od najmanje 30 minuta", rekao nam je direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Milan Božović.

S obzirom na to da je počela sezona letovanja, pitali smo ga i koliko vozača mora da bude u autobusu, u zavisnosti od udaljenosti destinacije?

"U nekim državama, za vožnju na dalje destinacije u autobusu mora biti tri vozača, a u Srbiji dva. Međutim, ono o čemu niko ne govori je kako pojedini prevoznici i turističke agencije varaju. Kada, na primer, dvojica vozača voze do određene destinacije, prevoznici u autobus sa putnicima stave i trećeg vozača, koji bi trebalo drugu turu putnika da vrati sa određene destinacije u Srbiju. To vreme provedeno u autobusu vode kao vreme odmora za vozača, jer ne žele da mu plate smeštaj i hranu u inostranstvu, a možete da zamislite koliko je moguće da se on odmori u autobusu iako ne vozi", kaže Božović i dodaje da to ne rade sve agencije i prevoznici, već samo neke.

Direktor agencije za bezbednost saobraćaja naglašava da većina prevoznika i vozača poštuje propise.

"Ozbiljni prevoznici i agencije zaista poštuju propise jer su kazne ogromne i ne žele da rizikuju, niti da snose odgovornost. Skloniji nepoštovanju propisa i Zakona su manji prevoznici koji imaju 3, 4 autobusa i koji bi da što više zarade. Takođe, treba naglasiti da digitalni tahografi, za razliku od starih analognih, dosta sprečavaju varanje jer vozači više ne upisuju sami podatke već se oni prikupljaju automatski".

Kako putnici mogu da znaju ko poštuje propise?

"Putnici ne mogu sigurno to da znaju, ali moj savet je da uvek biraju turističke agencije i prevoznike koji imaju stalno zaposlene vozače. Znate, ima prevoznika koji imaju malo zaposlenih i koji, kada dođe sezona i više posla, zapošljavaju sezonske vozače, a to nije dobro jer vlasnici ne znaju gde je i šta je taj vozač prethodno radio".

-------------------------------------------------------------------------------------

MONDO aplikacija ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!