MMF: Srbija mora da ima brži ekonomski rast

Šef delegacije MMF-a Džejms Ruf izjavio je danas da povećanje plata i penzija sada nije tema i da će se o tome razgovarati tokom naredne posete.

"Povećanje plata i penzija nije sada tema, već ćemo o tome razgovarati prilikom sledeće posete, kada budemo razgovarali o budžetu za narednu godinu", rekao je Ruf novinarima pred početak sastanaka u Narodnoj banci Srbije.

Ruf je istakao da srpska ekonomija raste, ali i da taj rast mora da bude brži. "Radimo na tome kako taj rast da ubrzamo i kako da bude koristan za sve građane", rekao je Ruf.

On je rekao da će detalji razgovora sa srpskim vlastima biti saopšteni na konferenciji za novinare na kraju posete.

Plenarnim sastankom, održanim danas u Narodnoj banci Srbije, počeli su zvanični razgovori predstavnika Srbije s misijom Međunarodnog monetarnog fonda.

Misija MMF-a, koju predvodi Ruf, boravi u Beogradu od 22. juna do 5. jula povodom sedmog razmatranja rezultata u sprovođenju aktuelnog stendbaj aranžmana Srbije, a biće obavljene i konsultacije po članu IV Statuta MMF-a.

Delegaciju Srbije na plenarnom sastanku predvodila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković koja predstavlja Srbiju u MMF-u, a u razgovorima su učestvovali i ministar finansija Dušan Vujović i ministar privrede Goran Knežević sa saradnicima.

Uoči plenarnog sastanka srpske delegacije Narodne banke Srbije i Misije MMF-a, predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić rekao je da će na sastanku prva stvar na dnevnom redu biti zaključni deo programa i naveo da je tokom protekle dve i po godine u Srbiji realizovan jedan od uspešnijih programa Fonda.

"Uspešan, čak i u nekim širim razmerama. A to je i stav misije - da je ono što je i praktično realizovano u protekle dve i po godine, jedan od uspešnijih programa koje je Fond realizovao uopšte", precizirao je Savić.

Za Srbiju je, kako jer naveo, najvažnije što smo uspeli da uspostavimo monetarnu stabilnost koja traje praktično od početka programa i da se u međuvremenu ostavarila fiskalna stabilnost, koja se ostvaruje i dalje u ovoj godini, što znači da se realizuje i u trećoj godini programa.

" I ostao nam je još jedan segment u strukturalnim reformama koji je realizovan i koji će tek biti realizovan", rekao je predsednik Saveta guvernera NBS.

On je, takođe, potvrdio da se sa MMF-om neće razgovarati o povećanju plata i penzija, jer se kako je pojasnio, budžet za iduću godinu pravi na jesen.

"To povećanje verovatno pripada idućoj godini. Kada se bude razgovaralo o budžetu, onda će se razgovarati eventualno i o tome", naveo je Savić.

Na konkretno pitanje koliki je manevarski prostor za povećanje plata i penzija, on je rekao da je kao ekonomista pristalica da prvo mora da se ostvari rezultat, pa tek onda da se razgovara o raspodeli pozitivnog rezultata.

"Hajde da napravimo stopu očekivanog rasta, hajde da napravimo rezultat, da ostvarimo taj višak pa onda da razgovaramo o tome na koliko mogu da se povećavaju plate i penzije. Rekao bih još nešto, a to je da obezbedujemo sredstva za dalji razvoj - moramo da pravimo ravnotežu. Naš problem je što smo previše trošili u prošlosti. Računi su sada stigli i moraju da se plate", napomenuo je Savić.

Upitan da li će nam posle ovog aranžmana koji se završava u februaru, biti potreban novi aranžman sa MMF-om, on je odgovorio potvrdno.

Upitan o strukturnim reformama javnih preduzeća EPS-a, "Srbijagasa" i "Železnica"... Savić je rekao da su strukturne reforme najteži, najkompleksniji i najzahtevniji delovi realizacije jednog ekonomskog programa.

"Jedan deo tih reformi je ostvaren i to jedan od najvažnijih. Ja bih podsetio na onu koja je vezana za tržište rada, ona je očigledno dala rezultate", naveo je on precizirajući da pri tom misli na Zakon o radu koji je otvorio prostor za rešavanje brojnih problema.

Naravno, ostala su na dnevnom redu preduzeća, koja su višedecenijski problem u srpskoj privredi koji će morati da se reše, dodao je on. Ti problemi će, kako je naveo morati da se rešavaju se postepeno.

Prema njegovim rečima, Misija ističe da je napredak koji je ostvaren u "Železnicama" značajan.

"Ostaje problem "Elektroprivrede" koji ima svoju ekonomsku, finansijsku, svoju političku, a rekao bih i svoju sindikalnu dimenziju", naveo je Savić.

On je ukazao da je rešavanje problema EPS-a višedimenzionalno, te da je jedan segment urađen, ali da su ostali drugi segmenti koji treba da se urade što je, kako je naveo, "par ekselans političko pitanje koje treba rešiti".

"Bezuslovno treba rešiti, jer je to najveći sistem u zemlji koji je nosilac privrede. Bez energetike ne fukncioniše ništa u zemlji", naveo je predsednik Saveta guvernera NBS.