Članovi "Bilderberg grupe" sastali su se od 5. do 8. juna, u apsolutnoj diskreciji u američkom gradiću Čentili, a jedna od tema "vladara u senci" bila je i Srbija.
Lako je biti skeptičan prema teorijama zavere, ali nije tako lako odgovoriti na pitanje čemu onda potreba političko-finansijsko elite planete da se redovno sastaje, pišu u ekskluzivnom tekstu "Večernje novosti".
Kako dnevnik izveštava članovi Bilderberg grupe sastali su se "iza sedam brava, krijući od javnosti i gde se sastaju, i o čemu raspravljju, i zbog čega, uostalom, takva tajnost ako nema šta da se prikriva..."
Prošle nedelje, od 5. do 8. juna, u apsolutnoj diskreciji, bez najava u javnosti i saopštenja bilo koje vrste, u američkom gradiću Čentili (u državi Virdžinija), što "Novosti" prve otkrivaju domaćoj javnosti, okupilo oko 225, bez preterivanja se može reći, sadašnjih i budućih vladara sveta.
Među njima i Karl Bilt, Joška Fišer, Ričard Holbruk, Jap de Hop Shefer, Henri Kisindžer, holandska kraljica Beatris, Kondoliza Rajs, Dejvid Rokfeler... Sve ove ljude spaja jedno: 56. po redu sastanak grupe "Bilderberg".
"Bilderberg" je neformalna organizacija političara, predstavnika vojnoindustrijskog sektora, bankara, poslovnih ljudi... Svojom tajnovitošću donekle podseća na slobodne zidare, masone. Tvori ga tvrdo jezgro, u koje se, na primer, mogu svrstati Dejvid Rokfeler i Henri Kisindžer, a ostatak gostiju se poziva po trenutnoj aktuelnosti, odnosno po tome koliko je perspektivno "ulagati" u njih. Štab je formalno u Hagu.
Od 1954, kada su se "odabrani" prvi put sreli, na inicijativu holandskog princa Bernara, u hotelu "Bilderberg" u ovoj zemlji, po čemu je čitava organizacija i dobila ime, ovi skupovi su redovni (prošle godine je održan u Istanbulu).
Cilj prvog sastanka sredinom pedesetih, danas niko ne krije: stvaranje Evropske unije. Lideri okupljeni u "Bilderbergu" videli su u tome jedinu šansu sučeljavanja, a pre toga snaženja, zapadnoevropskog bloka prema SSSR-u.
Tako je i bilo... Džordž Mekgi, bivši američki ambasador u Zapadnoj Nemačkoj, kasnije je otvoreno govorio da je Rimski ugovor (potpisan 1957), kojim je stvoreno zajedničko tržište u Evropi, kreiran na sastancima "Bilderberga". Tvrdi da je i sve kasnije evropske institucije osmišljavala grupa "Bilderberg".
Sastanci se od tada održavaju svake godine na drugom mestu (uglavnom u Evropi), najčešće početkom juna, o njima se javnost ne obaveštava, ali je u svetu već dovoljno zagriženih novinara koji su celu svoju karijeru posvetili "otkrivanju tajne Bilderberga", stvorivši svoju paralelnu informativnu mrežu uhođenja, odnosno otkrivanja gde će se moćnici te godine okupiti i, ako je moguće, o čemu će raspravljati.
Ove godine, saznaje se, u hotelu "Vestfilds Meriot" u Čentiliju našao se i Barak Obama, što mnogi već vide i kao siguran znak da je on "odabran" za novog predsednika Amerike. Baš kao što su ranije, pre svojih strelovitih političkih uspona sa dugotrajnim dejstvom, na "Bilderberg" sastanke pozivani Bil Klinton i Toni Bler...
Sastanku "Bilderberga" u Čentiliju su, između ostalih, prisustvovali i: prvi čovek Dojče banke Jozef Akerman, direktor Nacionalne agencije za bezbednost SAD Kejt Aleksander, premijer Holandije Jan Peter Balkenende, direktor američkih Federalnih rezervi Ben Bernanke, ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt, guverner Banke Italije Mario Dragi.
Bili su tu i: bivši političar, sada potpredsednik Perseusa Ričard Holbruk, potpredsednik "Fijata" Džon Elkan, bivši nemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer, generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer, nemački diplomata Volfgang Išinger, američki političar Henri Kisindžer, evropski komesar za trgovinu Piter Mendelson, holandska kraljica Beatris, američki državni sekretar Kondoliza Rajs, bivši predsednik Čejz Menhetn banke Dejvid Rokfeler, holandski ministar za evropska pitanja Frans Timermans, španska kraljica Sofija, predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, visoki komesar za nacionalne manjine OEBS-a Knut Volebek, predsednik Svetske banke Robert Zelik...
Formalno, godišnji skup "Bilderberga" izgleda ovako: na jednom mestu se okupi trećina top-političara i dve trećine finansijsko-poslovnih magnata, većaju tri dana bez straha da će njihovi stavovi dospeti u javnost (i obezbeđenje mora ostati izvan prostorije za sastanke), ništa se ne snima i ne beleži, a onda se raziđu, pojednostavljeno rečeno: na izvršenje zadataka.
Tvrdi se da je "tajnovitost neophodna da bi diskusija bila stimulativnija". Zanimljivo je, međutim, da udarni američki mediji o ovim skupovima, po pravilu, ne informišu. Objašnjenje je jednostavno: njihovi vlasnici i sami su na "Bilderberg" listama.
Osnovni cilj "Bilderberga" bio je jačanje evro-atlantskih veza, ali još odavno je to preraslo u odnos ove osovine prema pretnjama koje dolaze od ostatka planete. Odnosno, očuvanje i jačanje supremacije zapadne civilizacije.
Tako se ove godine, nezvanično su saopštili pojedini učesnici, raspravljalo i o sajber-terorizmu, mogućem ratu sa Iranom, izboru američkog predsednika, Rusiji...
U okviru rasprave o odnosima SAD i EU pominjana je, navode pojedini mediji pozivajući se na neimenovane izvore, i Srbija. Izražena je zabrinutost zbog "neizvesnosti" koju "Srbija ni na Istoku ni na Zapadu" politički i bezbednosno nosi i zaključeno je da su dozvoljeni svi napori i troškovi (čitaj: sredstva) da se jedan naš orao otrgne od pogleda usmerenog na istok i da se zemlja ubrzano uključi, veže, u sve zapadne strukture kako bi se trajno "skinulo to pitanje", jer pred Evropom i Amerikom stoje izazovi koje ne treba opterećivati sitnicama u sopstvenom dvorištu.Kako dnevnik izveštava članovi Bilderberg grupe sastali su se "iza sedam brava, krijući od javnosti i gde se sastaju, i o čemu raspravljju, i zbog čega, uostalom, takva tajnost ako nema šta da se prikriva..."
Prošle nedelje, od 5. do 8. juna, u apsolutnoj diskreciji, bez najava u javnosti i saopštenja bilo koje vrste, u američkom gradiću Čentili (u državi Virdžinija), što "Novosti" prve otkrivaju domaćoj javnosti, okupilo oko 225, bez preterivanja se može reći, sadašnjih i budućih vladara sveta.
Među njima i Karl Bilt, Joška Fišer, Ričard Holbruk, Jap de Hop Shefer, Henri Kisindžer, holandska kraljica Beatris, Kondoliza Rajs, Dejvid Rokfeler... Sve ove ljude spaja jedno: 56. po redu sastanak grupe "Bilderberg".
"Bilderberg" je neformalna organizacija političara, predstavnika vojnoindustrijskog sektora, bankara, poslovnih ljudi... Svojom tajnovitošću donekle podseća na slobodne zidare, masone. Tvori ga tvrdo jezgro, u koje se, na primer, mogu svrstati Dejvid Rokfeler i Henri Kisindžer, a ostatak gostiju se poziva po trenutnoj aktuelnosti, odnosno po tome koliko je perspektivno "ulagati" u njih. Štab je formalno u Hagu.
Od 1954, kada su se "odabrani" prvi put sreli, na inicijativu holandskog princa Bernara, u hotelu "Bilderberg" u ovoj zemlji, po čemu je čitava organizacija i dobila ime, ovi skupovi su redovni (prošle godine je održan u Istanbulu).
Cilj prvog sastanka sredinom pedesetih, danas niko ne krije: stvaranje Evropske unije. Lideri okupljeni u "Bilderbergu" videli su u tome jedinu šansu sučeljavanja, a pre toga snaženja, zapadnoevropskog bloka prema SSSR-u.
Tako je i bilo... Džordž Mekgi, bivši američki ambasador u Zapadnoj Nemačkoj, kasnije je otvoreno govorio da je Rimski ugovor (potpisan 1957), kojim je stvoreno zajedničko tržište u Evropi, kreiran na sastancima "Bilderberga". Tvrdi da je i sve kasnije evropske institucije osmišljavala grupa "Bilderberg".
Sastanci se od tada održavaju svake godine na drugom mestu (uglavnom u Evropi), najčešće početkom juna, o njima se javnost ne obaveštava, ali je u svetu već dovoljno zagriženih novinara koji su celu svoju karijeru posvetili "otkrivanju tajne Bilderberga", stvorivši svoju paralelnu informativnu mrežu uhođenja, odnosno otkrivanja gde će se moćnici te godine okupiti i, ako je moguće, o čemu će raspravljati.
Ove godine, saznaje se, u hotelu "Vestfilds Meriot" u Čentiliju našao se i Barak Obama, što mnogi već vide i kao siguran znak da je on "odabran" za novog predsednika Amerike. Baš kao što su ranije, pre svojih strelovitih političkih uspona sa dugotrajnim dejstvom, na "Bilderberg" sastanke pozivani Bil Klinton i Toni Bler...
Sastanku "Bilderberga" u Čentiliju su, između ostalih, prisustvovali i: prvi čovek Dojče banke Jozef Akerman, direktor Nacionalne agencije za bezbednost SAD Kejt Aleksander, premijer Holandije Jan Peter Balkenende, direktor američkih Federalnih rezervi Ben Bernanke, ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt, guverner Banke Italije Mario Dragi.
Bili su tu i: bivši političar, sada potpredsednik Perseusa Ričard Holbruk, potpredsednik "Fijata" Džon Elkan, bivši nemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer, generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer, nemački diplomata Volfgang Išinger, američki političar Henri Kisindžer, evropski komesar za trgovinu Piter Mendelson, holandska kraljica Beatris, američki državni sekretar Kondoliza Rajs, bivši predsednik Čejz Menhetn banke Dejvid Rokfeler, holandski ministar za evropska pitanja Frans Timermans, španska kraljica Sofija, predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše, visoki komesar za nacionalne manjine OEBS-a Knut Volebek, predsednik Svetske banke Robert Zelik...
Formalno, godišnji skup "Bilderberga" izgleda ovako: na jednom mestu se okupi trećina top-političara i dve trećine finansijsko-poslovnih magnata, većaju tri dana bez straha da će njihovi stavovi dospeti u javnost (i obezbeđenje mora ostati izvan prostorije za sastanke), ništa se ne snima i ne beleži, a onda se raziđu, pojednostavljeno rečeno: na izvršenje zadataka.
Tvrdi se da je "tajnovitost neophodna da bi diskusija bila stimulativnija". Zanimljivo je, međutim, da udarni američki mediji o ovim skupovima, po pravilu, ne informišu. Objašnjenje je jednostavno: njihovi vlasnici i sami su na "Bilderberg" listama.
Osnovni cilj "Bilderberga" bio je jačanje evro-atlantskih veza, ali još odavno je to preraslo u odnos ove osovine prema pretnjama koje dolaze od ostatka planete. Odnosno, očuvanje i jačanje supremacije zapadne civilizacije.
Tako se ove godine, nezvanično su saopštili pojedini učesnici, raspravljalo i o sajber-terorizmu, mogućem ratu sa Iranom, izboru američkog predsednika, Rusiji...
Davanje nezavisnosti Kosovu se i posmatra u tom kontekstu, uz opasku jednog od prisutnih da će svoju punu funkciju ispuniti tek ako se na pravi način "nagradi" (umiri) Srbija, a u tom smislu se tumači i prisustvo potpredsednika "Fijata".
Zanimljivo je da je 1999. godine, nama po zlu znane, skup "Bilderberga" održan u Sintri od 3. do 6. juna, a da je prva tema bilo Kosovo. Moderator rasprave bio je Henri Kisindžer, a prvi govornik Karl Bilt. Njih dvojica su i ove godine bili u Čentiliju. Uopšte, među "Bilderberg" zvanicima uglavnom tradicionalno preovlađuju Srbiji ne baš naklonjeni političari.
Jedini predstavnik iz Češke, na primer, bio je ministar spoljnih poslova Karel Švarcenberg, najtvrđi zagovornik priznavanja nezavisnosti Kosova, poznat već petnaestak godina po stavovima koji prava Srba stavljaju u drugi plan.
Švarcenberg je, inače, i nasledni vitez reda "Zlatnog runa", osnovanog u vreme Austrougarske kao način priznanja monarhije najvernijim aristokratama, a posle njenog kraha ovaj red je nastavio da se bori za habzburške vrednosti i, pre svega, katoličanstvo.
Upravo Švarcenbergovo odsustvo sa radnog mesta nagnalo je češke novinare da istraže gde se nalazi, i na kraju im je potvrđeno - na skupu je "Bilderberga" u Čentiliju. "Kao privatno lice", saopšteno je u češkom Ministarstvu.
A onda se u tamošnjim medijima oglasio i Jirži Pehe, politikolog (nekada desna ruka Vaclava Havela, još jedne Srbima nenaklonjene osobe), koji je na "Bilderberg" skupu bio 2001.
Nije želeo da iznosi detalje, jer, tvrdi, to je obaveza svih učesnika, ali je objasnio da je bio šokiran brojem značajnih ličnosti kojima je bio okružen kada se, po pozivu jednog nemačkog zvaničnika, našao na sastanku "Bilderberga", kao o otvorenošću i "dalekovidošću" diskusija.
Ne smatra da je "Bilderberg" organizacija koja može nekoga da "progura" u politički vrh, ali kontakti koje tamo stekne svakako mogu više nego da pomognu.
Pa, nije ni čudo što su dve trećine učesnika iz poslovno-finansijske elite - to je njihov način da utiču na stvaranje svetskog političkog ambijenta za svoj biznis. Svojevrsna simbioza od koje moćnici imaju koristi, a običnim smrtnicima ostaje da veruju ili ne veruju u teorije zavere.
Pehe se seća da je 2001. glavna glavna tema bio uspon Kine, ali i "sudar civilizacija", odnosno zapadnog i islamskog sveta, iako je skup održan pre 11. septembra...
Pre tri godine na "Bilderberg" skupu, kako je tada procurilo, zatraženo je drastično poskupljenje nafte. Henri Kisindžer je tražio je cenu barela od 150 dolara. Tada je bila samo 40, ubrzo je skočila na 70, a danas je nadomak tada projektovane cifre.
Kanadski pisac Danijel Estulin, autor knjige "Klub Bilderberg", smatra da je konačni cilj ove "grupacije silnih" da kreiraju svetsku vladu, "koju bi činili uticajni ljudi, s ciljem da kontrolišu sve značajne resurse na planeti gde neće postojati nacije, već samo regioni, jedna religija, jedan ustav, jedna crkva, jedna moneta i jedna država".
Kao "organizacija kćerka" "Bilderbergu" formirana je kasnije "Trilaterala", preko koje se ostvaruje dijalog s Japanom. Ka cilju koji navodi Estulin međukorak je, tvrdi se, stvaranje četiri velike svetske unije: evropske, američke, azijske i afričke.
Tek da pomenemo, krajem maja ove godine u Sao Paolu formirana je Unija nacija Južne Amerike (UNASUR), zajednica 12 naroda južne hemisfere američkog kontinenta, po ugledu na EU.
Tako, zavere možda nema, ali jedno je sigurno: ako već ne želite da prihvatite da neko organizovano radi protiv vas, utešite se time da "neko misli za vas". Da bi očuvao svoje pozicije, ne da bi popravio vaše.
(MONDO/Na fotografijama: hotel "Bilderberg" u kome je sve počelo i mapa "svetske vlade u senci" )
