Partizan o 1946. i 1986: Zvezda siluje istoriju!

/od reportera Monda iz Slovenije/

Odjeci sa Skupštine Fudbalskog kluba Crvena zvezda stigli su brzo i do Slovenije, gde se u miru Moravskih Toplica ekipa Partizana priprema za sezonu 2017/18.

"Vratite nam titule iz 1946. i 1986", zahtev je FK Crvena zvezda, koji se u utorak mogao čuti na Skupštini kluba iz Ljutice Bogdana. U Zvezdi smatraju da su oni jedini zakoniti šampioni Jugoslavije iz sezone 1985/1986, a traže i da im se u trofejnu istoriju upiše i titula iz 1946. godine.

Skupština FK Crvena zvezda ovlastila je Upravni odbor da pred Fudbalskim savezom Srbije, kao pravnim sledbenikom FSJ, pokrene inicijativu za izmenu objedinjene zvanične evidencije šampiona Jugoslavije i Srbije.

Tim povodom, o aktuelnom zahtevu Crvene zvezde razgovarali smo sa potpredsednikom Partizana, doktorom pravnih nauka Vladimirom Vuletićem. Profesor na Pravnom fakultetu Beogradskog univeriziteta iz stručnog ugla govorio je o osetljivoj temi koju je pokrenuo "večiti" rival.

"Ova dva zahteva FK Crvena zvezda više spadaju u domen sanitarne inspekcije, nego što je reć o ozbiljnim pravnim zahtevima", počeo je čelnik crno-belih.

"Mogao bih da razumem da iza toga stoji samo jedan čovek, sa takvim ogromnim pravničkim znanjem, kakvo poseduje doktor 'Keš end Keri' univerziteta. Međutim, u Crvenoj zvezdi postoje ljudi, pogotovo u Upravnom odboru i Skupštini, koji su poznati glumci, tako da bih im postavio i nekoliko pitanja", rekao je Vuletić.

1946.

"Prvo, da napomenemo nešto o zahtevu za dodeljivanje titule iz 1946. godine. Ono što je poznato je da je Crvena zvezda 1945. godine odigrala kvalifikacioni turnir, takozvane uže Srbije. Odigrala je pet utakmica jednokružnim sistemom, i nakon toga zauzela prvo mesto u grupi, što joj je omogućilo samo da zaigra u prvom prvenstvu tadašnje FNR Jugoslavije, a to takmičenje se smatra našim prvim prvenstvom u posleratnom periodu. Isti turnir, samo kroz vojvođanske kvalifikacije, plasirao se i FK Spartak iz Subotice, tako da je i on nastupio u prvenstvu FNRJ. U njemu nije bilo FK Partizan", pričao je Vuletić i nastavio:

"Zašto ga nije bilo? Pa, nije ni postojao. Naime, ovim na određeni način padaju u zabludu i raskrinkvaju se odgovarajuće falsifikatorske namere revizionizma istorije od strane čelnika Crvene zvezde, po krijerijumu. Crvena zvezda osnovana je u martu 1945. godine, to je činjenica. Drugi Svetski rat na teritoriji Evrope završen je 9. maja 1945. godine. To je činjenica. Logor Jasenovac, oslobođen je u maju 1945. godine, i to je činjenica. Blajburška operacija dogodila se s proleća 1945. godine, i to je činjenica. Jugoslovenska Narodna armija, iz koje će nastati sekcija FK Partizan u tim mesecima oslobađala je Jasenovac, ratovala je na Sremskom frontu, na kojem je poginulo preko 20.000 Srba".

"FK Crvena zvezda je osnovan u martu i svoju prvu prijateljsku utakmicu odigrao je protiv jednog albanskog kluba u Enver Hodžinoj Albaniji. Dakle, dok je naš narod u okviru JNA ratovao i dalje na teritoriji Jugoslavije, dotad je Crvena zvezda bila osnivana i igrala prijateljske utakmice", navodi Vuletić.

On ističe da ne postoji pravni osnov po kojem bi se titiula iz 1946. godine dodelila Crvenoj zvezdi.

"Pokušaj da se nametne da je Crvena zvezda osnovana kao neka vrsta reakcije beogradske manguparije na zagrebačko osnivanje Partizana, ovim se potpuno razvejava. Nit je Partizan osnovan pre Crvene zvezde, da bi to bila reakcija Crvene zvezde, niti je reč o nekakvoj beogradskoj mangupariji".

"U tom pogledu, kvalifikacioni turnir u Srbiji, u kojem je učestvovalo svega šest ekipa i odigrano pet utakmica u jednokružnom sistemu, nije mogao predstavljati pravni osnov po bilo kom rešenju, koje bi omogućilo da se titula dodeli Zvezdi, na osnovu činjenice da je u tom momentu Srbija bila sukcesor, bilo koje druge i bilo koje slične fudbalske federacije u bilo kom periodu".

"Tom logikom, kojom nas ubeđuju da je moguće napraviti ovakvo poređenje i izjednačavanje, mene čudi zašto nije stigao zahtev da se Crvenoj zvezdi kao sukcesoru FK Jugoslavija, kluba iz predratnog perioda, koji je osvojio tri titule i to u tadašnjem zajedničkom prvenstvu, dodeli kao pravnom nasledniku čiji je stadion bio gde danas igra Crvena zvezda?"

"Takvim metodom, takvim revizionizmom istorije, takvim pokušajima da se istorija siluje i da se na osnovu nje pokušava nasilnim putem preuzeti nekakva šampionska titula, čini mi se, samo služi na čast onima koji danas predvode jedan veliki klub, kojem u istoriji nije padalo na pamet, niti ranijim funckcionerima, da se bave ovako nečasnim nepočinstvima u pokušaju da se dođe do titule", oštar je profesor Vuletić.

1986.

Vladimir Vuletić podseća da je Partizan titulu iz 1986. godine osvojio na terenu, zasluženo u poslednjem kolu, u koje je ušao poravnat sa Crvenom zvezdom, ali boljom gol-razlikom.

"To kolo je obilovalo sumnjama u regularnost, ne samo utakmica Crvene zvezde i Partizana. Tadašnji predsednik FSJ Slavko Šajber, koji je hrvatski Jevrejin i koji je doživeo Holokaust, i on i njegova porodica tokom Drugog svetskog rata i koji bi trebalo da zna da se istorija ne siluje, je sebi dao za pravo da poništi čitavo kolo na osnovu nekakvih sumnji. Sumnje su bile u tome što je Partizan organizovao proslavu oproštaja i odlaska Zvonka Varge u inostranstvo. I ta utakmica je kasnila nekoliko minuta. Isti zahtev imala je i Crvena zvezda, međutim sudija te utakmice to nije dozovlio", podseća Vuletić i nastavlja:

"Sticajem okolnosti, Slavko Šajber je poništio čitavo kolo, na osnovu indicija i sumnji. U pravu postoji opšte pravilo koje kaže 'in dubio pro reo' – u slučaju sumnje, a bez dokaza materijalnih, mora se presuditi u korist tuženog, a ne tužioca. A to je vrlo dobro opšte poznato pravilo. Koliko puta ste čuli i u medijima 'oslobođen zbog nedostataka dokaza'. Dakle, onaj ko presuđuje, mora biti van bilo kakve sumnje da je u pravu. Ovde je bilo nekoliko stvari sporno. Nije postojao nijedan materijalni dokaz, Slavko Šajber nije poništio samo utakmicu Crvene zvezde i Partizana, nego SKORO čitavo kolo".

Vuletić kaže da je tom prilikom došlo do još jednog pravničkog nonsensa.

"To je činjenica da nisu bile poništene utakmice Hajduka i Vinkovaca. Ako poništite čitavo kolo, zašto niste poništili utakmice Hajduka i Vinkovaca? Bilo je naloženo da se igra novo kolo, Partizan je to odbio, jer je za zelenom travom, a ne za zelenim stolom došao do titule. Igrači su već otišli na odmor, jer se to dogodilo 14 dana nakon završetka prvenstva".

"Šest dana posle završetka kola je poništeno kolo. U tom pogledu, sud udruženog rada i ustavni sud su presudili kasnije da se Partizanu nadomesti i zasluženo vrati i ta titula, i titula sledeće godine, budući da je čak šest klubova bilo kažnjeno oduzimanjem šest bodova, pa je tako Partizan bio u prilici da ne bude šampion, iako je imao najviše osvojenih bodova. Šampion je bio Vardar", podseća Vuletić na dešavanja iz daleke 1986. godine.

"To su stvari koje su tekovina prošlosti. Još jedno pravničko geslo čini se povređenim. To pravničko geslo je 'res iudicata pro veritate accipitur' – presuđena stvar je istinita stvar. Dakle, to je neoboriva pretpostavka istinitosti presuđene stvari. Ako bismo pokušali da diramo u temeljna pravna načela, imam utisak i plašim se da diramo u temeljne postavke pravne države. Ovakvi zahtevi nisu od koristi pravnoj državi, a Srbija dakako nastoji da to bude", jasan je potpredsednik Partizana.

Posle svega, Vuletić "prstom upire" u generalnog direktora Crvene zvezde Zvezdana Terzića.

"Čini se da ovakva bahatost, ovakav silujući nastup prema istoriji, prema pravu, prema institucijama sistema, oličava razmišljanje jednog čoveka, koji je istovremeno koperfildskim metodama uspeva da plati milion, a da dobije pet miliona. Poruka bi verovatno bila, ona Njegoševa: 'Da vuk na svoju ovcu pravo ima, ka tirjanin na slaba čoveka. Al tirjanstvu stati nogom zavrat, dovesti ga spoznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetija", podvlači doktor Vuletić u razgovoru za MONDO.