Zvanične statistike o prevarama nema, a istraživanje novinara iz Makedoniji i novinara Tanjuga iz Srbije, koje su podržale fondacije Robert Boš i Tomson Rojters, pokazalo je da je ukupna vrednost prevara, odnosno izgubljenog novca građana, veća od 180 miliona evra.

Udruženja koja su osnivali prevareni kupci procenju da ima više od 6. 000 žrtava u kupoprodaji nekretnina, prevarenih za više od 180 miliona evra, a zvaničnu statistiku ne vodi niko. Niko i ne zna gde i kada su prevare po ovom šablonu zapravo počele, ali čini se da su metode gotovo savršeno kopirane sa slučaja na slučaj.

Bilo je ovako: Kupci su plaćali stanove koji još nisu potpuno izgrađeni. Ako je zgrada imala, primera radi, 50 stanova, građevinska komanija koja ih gradi nije bila zadovoljna s tim da ima 50 kupaca, već su isti stan prodavali nekoliko puta.

Neki od prevaranata su otputovali u Južnu Ameriku ili na neko drugo mesto, kako bi izbegli hapšenje, suđenje i kazne, ali u svakom slučaju, tvrde advokati, novac je nestajao bez ikakve šanse da se oštećenima vrati.

Žrtve, od kojih su mnoge izgubile životnu ušteđevinu, još ne mogu da veruju da su u tom poslu ostavljeni praznih ruku i džepova.

Nenad Pejin iz Novog Sada, žrtva je prevare zbog koje je više od decenije tražio pravdu po sudovima. On je svoj slučaj proučio toliko temeljno, da bi, samo slušajući ga, moglo da se pomisli da je iskusan advokat. Sa fascinantnom upornošću, i dalje se bori za svojih 18.000 evra, za koliko je prevaren kada je 2003. godine tim novcem kupovao stan.

Pejin je za ovu investiciju prodao veliki porodičan stan, kako bi kupio dve manje nekretnine - jednu za sebe i suprugu, a drugu za sina. Na njegovu nesreću, kasnije je saznao da je stan od 28 kvadrata već prodat nekoliko puta i svi u lancu tvrde da su vlasnici.

"Život mi se promenio preko noći. Umesto stana, kupio sam problem. Borim se već 13 godina i ne planiram da odustanim, iako sam prošle godine imao infarkt", kaže Pejin.

On je i predsednik Udruženja prevarenih kupaca u Novom Sadu, koje trenutno ima oko 90 članova, a kako tvrde, samo u Novom Sadu je bilo oko 3. 000 sličnih prevara, a u celoj Srbiji ima oko 5. 000 prevarenih.

"Neki od naših članova su čak uzimali kredite da kupe stan. Oni i dalje plaćaju banci rate, iako nikad nisu ušli u stan koji otplaćuju", ogorčeno priča Pejin.

Većina duplih i višestrukih prodaja stanova u Srbji i Makedoniji dešavala se pre 10-15 godina, objašnjava Nenad Đorđević iz "Klastera nekretnina", a mamac je bio preniska cena.

"Cene su izgledale previše dobro da bi to bila istina - i nije ni bila. Investitori su spuštali cenu 20-30 odsto, i to je razlog zašto su kupci pristajali da daju novac bez ulaska u posed. Da bi uštedeli", objašnjava on.

Nenad Pejin iz Novog Sada deli nepoverenje u sudski sistem. On kaže da je preuzeo mnogo posla koji je trebalo da obavi država, kao što je prikupljanje dokaza i savetovanje drugih. Frustriran je i sumnjičav kad je reč o suđenjima koja traju beskrajno dugo.

"Milioni evra od prevara mora da su negde završili, možda čak i u rukama ljudi od zakona, kako bi otezali suđenja", kaže on i dodaje da je našao mnogo falsifikovanja u dokumentima.

"Da se ovo dešavalo u Americi ili u nekoj drugoj razvijenoj zemlji, žrtvama bi bili isplaćeni milioni dolara na ime štete", primetio je.

Notar iz Srbije, Miodrag Đukanović, objašnjava da su žrtve mahom iz siromašnijih porodica, koje je privukla preniska cena.

Prevaranti su, navodi, koristili različite trikove za naivne kupce, a jedan od njih je bio i optička iluzija.

"Kako bi prodali isti stan dva puta, prevaranti bi u planovima istakli podatak 'Stan 3A', a onda bi na vratima stana pa i u podacima gubili to 'A', i ostajao bi samo stan broj 3, iako taj broj zapravo ne postoji u knjigama", objašnjava Djukanović.

Danas su kupci bezbedniji, dodaje, iako se povremene prevare i dalje dešavaju, to su sporadični i pojedinačni slučajevi, a ne masovna pojava.

"Danas su notari u obavezi da provere kompletnu dokumentaciju koja prati nekretninu, proveravaju je u elektronskoj bazi podataka kao i u katastru, a odgovaraju svojom imovinom za pogrešnu informaciju", navodi on.

Miroslav Bijelić (52) profesor srpskog jezika i književnosti iz Novog Sada, takođe žrtva prevare, jedan je od šačice ljudi koji su uspeli da dobiju prevaranta na sudu, mada mu je za presudu u njegovu korist trebalo punih devet godina. Jedino u čemu nije uspeo - jeste da dobije svoj novac nazad.

"Nadam se da presuda neće ostati samo mrtvo slovo na papiru", kaže on, uz opasku da mu je ovo suđenje godinama iscrpljivalo energiju i novac, zbog čega se nikad nije ni oženio.

Đukanović nije optimista kad je reč o takvim prevarama i povraćaju novca.

"Vlasnik stana može biti samo jedan, a to je dakle samo jedina prevarena osoba u lancu višestrukih prodaja koja može da dobije neku kompenzaciju. Svi ostali imaju pravo da dobiju obeštećenje, međutim, u većini slučajeva to lepo zvuči u teoriji, ali u praksi nije moguće", kaže on.

Đukanović navodi da sve te prevare po sličnom šablonu verovatno nisu slučajne, već dobro isplanirane.

"Prevaranti obično nemaju imovinu na svoje ime, pa sud i nema šta da konfiskuje. Čak i kad ih proglasi krivima. Investitori su u startu znali da će prevariti kupce i pripremili su teren. Na žalost, građani uglavnom i ako mogu da ih pobede na sudu, šanse da će većina njih dobiti svoj novac nazad su veoma male", rekao je ovaj notar.