Vesna Marković, koja je članica parlamentarnog odbora za evrointegracije, istakla je da Berlinski proces nije zamena za evrointegracije, nego prečica ka EU, i poslanica SNS Vesna Marković na panel diskusiji "Posle samita u Trstu".

Na skupu "Posle samita u Trstu", održanom u Medija centru u organizaciji istraživačko-izdavačkog centra Demostat i Fondacije Konrad Adenauer, novinari, parlamentarci, članovi odbora za integracije i fakultetski asistenti saglasili su se, uprkos raznolikim stavovima o dnevno političkim temama, da Samit u Trstu predstavlja značajan korak na putu regiona ka EU.

Vesna Marković smatra da je primetno da se Berlinski proces od 2014. godine, kada je prvi put održan u Berlinu, intezivirao i da sada postoje konkretni rezultati.

Kao neko ko sarađuje sa parlamentarcima iz Bundestaga, Marković kaže da je EU shvatila da je proširenje bitno ne samo za stabilnost regiona, već i za stabilnost same Evropske unije, ako se u obzir uzmu pitanja terorizma i migracija.

"Berlinski proces nije zamena za proces evrointegtacija već samo prečica ka tome", rekla je ona.

Na skupu je izneta i ocena da samit u Trstu nije doneo spektakularne rezultate ali su učinjeni mali koraci, poput dogovora o Transportnoj zajednici, koji su veoma važni za region.

U četiri oka: Merkel i Brnabić zajedno u Trstu

Bivši ambasador Srbije u Hrvatskoj Radivoj Cvetićanin ocenio je da je samit u Trstu "izvesna stagnacija" u odnosu na prethodne skupove lidera regiona jer je na njemu bilo "mnogo više priča nego konkretnih stvari".

"Na samitu u Solunu 2003. godine sve je delovalo fascinantnije, bili su prisutni i jaki svetski igrači poput tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera. Tada smo imali atmosferu zanosa i evropskog idealizma a sada ima više realizma i malih, konkretnih priča", ocenio je Cvetićanin.

Vučić: EU da nam kaže precizan rok za članstvo

Podsećajući da je 14 godina posle samita u Solunu jedino Hrvatska od zemalja regiona postala članica EU, Cvetićanin je ocenio i da se sama Unija promenila i da je doživela "dekadenciju".

Glavni i odgovorni urednik Novinske agencije Beta Dragan Janjić ocenio je da je važno održavati takve inicijative.

"Generalni utisak je da se ništa spektakularno nije dogodilo ali da je jako dobro što je skup organizovan", kazao je Janjić na debati u beogradskom Medija centru.

Po njegovim rečima, političke elite u regionu su svesne da napretka u evrointegracijama nema bez medjusobne saradnje.

"Suštinski još nisu rešeni problemi da gradjani zemalja u regionu potpuno prhvate evropske standarde. Političke elite su te standarde prihvatile ali kako vidimo iz medija, postoje čak i velika antievropska očekivanja medju gradjanima regiona", rekao je Janjić.

MILIJARDE iz Evrope stižu u Srbiju

Politikolog i asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić rekao je kako se pitanje "da li je Berlinski proces zamena za evrointegracije" može odgovoriti i sa "da" i sa "ne".

"Da, zato što EU ni sama ne zna kako ide dalja politika proširenja", rekao je on dodajući da su lideri EU rekli u Trstu, kojem je prisustvovao, da učlanjenje zemalja Zapadnog Balkana nije "iza ćoška", ali da je ovo proces koji treba region da ohrabri na tom putu, jer EU ne odustaje od proširenja.

A sa druge strane, ako sagledamo rezultate samita, kaže Surlić, odgovor je "ne", na pitanje o zameni članstva u EU Balkanskim procesom.

"Balkan ostvaruje sve veću stabilnost i ako ostane dosledan Berlinskom procesu može da postane razvijeno područje a ne crna rupa Evrope", rekao je on.