Kongres SAD, u nameri da kazni Rusiju zbog njenog navodnog mešanja u američke predsedničke izbore 2016. godine, usvojio je pre dva dana ubedljivom većinom zakon koji predviđa oštrije sankcije protiv Rusije.

Putin je juče najavio da će Moskva uzvratiti, i evo...danas su i saopštili kontramere.

Zaoštrava se: Rusija sprema bolan odgovor za SAD

Rusko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je Vašingtonu preporučeno da do septembra smanji broj svojih diplomata u Rusiji na 455, što je broj ruskih diplomata koji borave u SAD, prenosi agencija RIA Novosti.

"U slučaju novih jednostranih akcija američkih vlasti protiv ruskih diplomata u SAD uslediće recipročni odgovor", navodi se u saopštenju, dan nakon usvajanja zakona o sankcijama Rusiji u Senatu SAD. ;Taj zakon je Rusija nazvala "ucenom, usmerenom na ograničenje saradnje inostranih partnera sa Rusijom", koja će naneti štetu mnogim državama i kompanijama.

U saopštenju se navodi da američki zakon koristi političke instrumente da bi "stvorio nefer prednosti za SAD u globalnoj ekonomiji".

Putin: Rusija će odgovoriti na drskost SAD


"Ovo još jednom potvrđuje agresivnost SAD u međunarodnim odnosima. Krijući se iza svoje 'izuzetnosti', SAD do krajnosti ignorišu stavove i interese drugih država", navelo je rusko ministrastvo.

Takođe, američka ambasada od avgusta neće moći da koristi nekoliko objekata u Moskvi. Ministarstvo je navelo da Rusija zadržava pravo da primeni i druge mere koje mogu štetiti interesima SAD.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je potvrdio da je predsednik Vladimir Putin odobrio saopštenje ministarstva. U Gornjem domu ruskog parlamenta je ocenjeno da je ruski odgovor "zakonit i adekvatan".

ŠTA ZNAČE NOVE SANKCIJE SAD

Sankcije bi, prema pisanju medija, trebalo da pogode ključne sektore ruske ekonomije. Ovim zakonom, odobreno je uvođenje novih sankcija i Iranu i Severnoj Koreji.

U pitanju su, kako prenosi agencija AP, oštre finansijske sankcije.

Cilj ovog zakona je da se, konstatuje američka agencija, Moskva kazni zbog mešanja u predsedničke izbore 2016. godine i vojnog angažovanja u Ukrajini i Siriji.

"U poslednjih osam meseci koju je cenu Rusija platila zbog napada na naše izbore - "vrlo malu", kazao je sentaor Džon Mekejn.

Ukoliko Tramp potpiše zakon, to bi bio veliki zaokret, piše AP i podseća da je američki predsednik u više navrata izrazio sumnju u zaključke američkih obaveštajnih agencija u vezi sa ruskim mešanjem u izbore u SAD.

Zakon ima 184 strane, a na "meti" su ključni sektori ruske ekonomije, uključujući i prodaju oružja i izvoz energenata.

AP napominje da je zakon pretrpeo izmene posle primedbi američkih naftnih i kompanija za proizvodnju prirodnog gasa uz argument da bi sankcije usmerene ka ruskom energetskom sektoru mogle da se vrate kao bumerang.

Senatori su izglasali zakon o sankcijama uprkos primedbama koju je prema njemu imao američki predsednik Donald Tramp, navodi Rojters.

Navodi se da su ove mere usvojene sa 98 glasova "za" i samo dva "protiv", zahvaljujući ogromnoj podršci i demokrata i Trampovih republikanaca.

Sankcije su već ranije odobrene u Predstavničkom domu američkog Kongresa, uz 419 glasova "za" i tri "protiv".

Zakon će biti upućen Beloj kući, gde će ga Tramp ili potpisati ili staviti veto.

Dojče vele navodi da je reč o najoštrijim sankcijama SAD protiv Rusije od početka rusko-ukrajinskog konflikta 2014. godine.

Nova ograničenja pogađaju između ostalog energetski sektor, ključnu branšu ruske privrede.

Na državnoj ruskoj televiziji američke sankcije su predstavljene kao evropski problem. Deo mera je usmeren protiv preduzeća koja sarađuju sa Rusijom u energetskom sektoru.

Eksplicitno se pominje projekat gasovod Severni tok 2, koji treba da isporučiti više gasa iz Rusije preko Baltičkog mora direktno u Nemačku, naveo je nemački državni radio.