Pojačane mere kontrole podrazumevaju uzorkovanje svakog tovara i detaljnu proveru svakog uzorka, a ne selektivnom metodom kao što je to do sada bio slučaj.

Roba se potom stavlja pod carinski nadzor dok se ne dobiju rešenja fitosanitarne i veterinarske inspekcije.

Tek po dobijanju pozitivnih rešenja inspekcija u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, roba može biti ocarinjena i puštena u slobodan promet, navedeno je u saopštenju.

Ministar trgovine Rasim Ljajić, koji predvoditi srpsku delegaciju, kaže da su mere nelegalne i da Srbina neće biti srećna ako bude morala da uvede kontramere.

Ukoliko se sa hrvatskom vladom ne nađe rešenje u vezi sa merama uvećavanja taksi za srpsku robu koje je ta zemlja nedavno uvela, sledeći korak biti - obraćanje Evropskoj komisiji i, eventualno, kontramere, naveo je on.

Reakciju Bosne i Hercegovine najavio je ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa tw zemlje, Mirko Šarović.

''Svi zajedno dajemo prostor (Hrvatskoj) u toku narednih sedam dana, ali svaka od zemalja od danas može i ima pravo, naravno, da primeni bilo koju meru ili kontrameru, uključujući i BiH, ukoliko to bude smatrala adekvatnim. BiH će u tom smislu odgovoriti ne čekajući sedam dana nego kad bude to smatrala prikladnim'', rekao je Šarović novinarima posle sastanka ministara trgovine zemalja regiona u Sarajevu.

Sastanku, održanom povodom odluke Zagreba da 22 puta poveća naknade za fitosanitarne inspekcije i kontrole voća i povrća koje se uvozi u Hrvatsku, pored Šarovića prisustvovali su i ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić, ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić i makedonski ministar poljoprivrede Ljupčo Nikolovski.

''Svakako ćemo iskoristiti mogućnosti ukoliko sledeći sastanak ne urodi plodom i ne obezbedimo ono što smo kroz zaključke tražili - ili povlačenje Pravilnika ili usklađivanje cenovnika sa prosekom u EU", kazao je Šarović, prenela je TV N1.

"Ovo je prilika da kažem da su ove (hrvatske) mere za BiH u potpunosti neprihvatljive i da to nećemo tolerisati i svakako ćemo preduzeti potrebne mere. 1.200 tona voća, povrća i hrane ulazi u Hrvatsku, tako da je ovaj odnos trgovine dvosmeran i BiH ima pravo da traži da se ove mere ukinu. U suprotnom, preduzećemo adekvatan odgovor, a mi ćemo proceniti kad'', istakao je Šarović.

Crnogorska ministarska ekonomije Dragica Sekulić je navela da su sve zemlje regiona izrazile zabrinutost i da je stav Crne Gore da Hrvatska ima nameru da zaštiti domaće proizvođače Pravilnikom koji je suprotan Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO).

"Kao potpisnici SSP-a i članica STO-a, Crna Gora smatra da je osnovni problem visina naknade, jer se u neravnopravan položaj dovode strani proizvođači i da se tako na posredan način štite domaći proizvođaći sa teritorije Hrvatske. Nadamo se da će mere biti povučene u kratkom periodu, s obzirom na to da je sezona proizvodnje voća i povrća i da treba brzo reagovati", naglasila je Sekulić, a prenosi RTV Crne Gore.

Ona je istakla da Crna Gora i Makedonija kao članice mogu od STO da traže pravo na nadoknadu štete i predlože kontramere, ali da se nada da do zaoštravanja odnosa i kontramera neće doći.

Makedonski ministar Nikolovski je rekao da su, u skladu sa zajedničkim stavovima za razvoj slobodne trgovine i posvećenosti zemalja regiona za protok robe bez barijera, ministri danas bili jedinstveni u donošenju zaključaka, ali da svaka zemlja ima pravo da preduzme dopunske mere u cilju zaštite sopstvenih interesa.

"Kao region ostajemo posvećeni Berlinskom procesu i građenju zajedničke ekonomske oblasti", izjavio je Nikolovski, prenela je agencija Mia.

Ministri država regiona su danas konstatovali da je Hrvatska odlukom o povećanju fitosanitarnih naknada sa 12 na 270 evra za kontrolu uvoznog voća i povrća prekršila osnovna načela i principe STO kojima se zabranjuje diskriminacija između domaćih i stranih proizvoda u pogledu dažbina.

Ministri trgovine Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije ranije danas doneli su sedam zaključaka povodom hrvatske odluke o podizanju naknada za inspekciju i kontrolu uvoznog voća i povrća, koje su najviše pogodile zemlje u regionu.

Ovo su zaključci sa današnje sednice ministara regiona održane u Sarajevu:

1. Poziva se Republika Hrvatska da hitno ukine diskriminatorne odluke kojima se uvodi različit tretman za domaće proizvode i proizvode iz trećih zemalja;

2. Cena inspekcijskog nadzora treba da odgovara cenama stvarnog postupka i da ne predstavlja posebno oporezivanje i treba da bude usklađena sa prosečnom cenom koja važi u zemljama regiona i EU;

3. Traži se hitan sastanak s nadležnim iz Republike Hrvatske, jer svako dodatno odlaganje proizvodi nesagledive posledice, prijedlog je da se sastanak održi u Podgorici;

O taksama: "Ako ne reaguje Hrvatska, onda će EU"

4. Poziva se Evropska komisija da se uključi u rešavanje problema;

5. Crna Gora i Makedonija kao članice Svetske trgovinske organizacije će pokrenuti odgovarajuće mehanizme;

6. Do rešenja problema svaka od zemalja će u cilju zaštite sopstvenih ekonomskih interesa preduzeti konkretne mere;

Hrvatska povećala takse, blokira uvoz iz Srbije

7. Dogovoreno je da se ovakve vrste ministarskih sastanaka, nevezano za aktuelni problem, održavaju redovno s ciljem otklanjanja barijera. Sledeći sastanak je u Skoplju narednog meseca, preneli su sarajevski mediji.

Po novom hrvatskom pravilniku naknada za svaki obavljen inspekcijski nadzor ili kontrolu i svaku pojedinu vrstu voća i povrća prilikom pregleda inspekcije u Hrvatskoj iznosi 2.000 kuna (270 evra), dok je ranije iznosila 90 kuna (12 evra).